Nebeski oganj

„Poruči Ninaevi da bi joj bilo bolje da malo obuzda narav ili ću ja s njom popričati.“ Elejna je zaprepašćeno pogleda – Ninaeva joj očigledno nije ispričala o promeni odnosa između njih dve – na šta Egvena dodade: „.Ako bude usmeravala, budite sigurne da će vesti o tome putovati do Elaide onoliko koliko golubu treba da preleti do Tar Valona.“ Više ništa nije smela da kaže. Amis i Bair se ponovo pogledaše. Nisu bile voljne ni sa kim da podele svoje mišljenje o podelama u Kuli i o tome što je Amirlin Tron zapovedila da neko omami dve Aes Sedai. Mogle su, da su htele, da prikažu Moirainu kao običnu seosku alapaču. „U stvari, volela bih da popričam nasamo s vama dvema. Da smo u našim starim sobama u Kuli, svašta bih vam rekla.“

Elejna se ukoči i postade hladna i nadmena kao malopre prema Bair. „Meni i pred njima slobodno možeš da kažeš sve što hoćeš.“

Zar je nije razumela? Nasamo znači bez Mudrih. U Kuli. Egveni je sad bilo preostalo jedino da se nada. Odlučila je da promeni temu, nadajući se da je Mudre nisu previše pažljivo slušale, a da Elejna jeste. „Hoće li ta tuča s Latel nešto promeniti?“ Gde li je Ninaevi bila pamet? Kod kuće bi pred čitavim Ženskim krugom tako izbrusila svaku svoju vršnjakinju koja uradi nešto slično da bi se ovoj uši pušile. „Sigurno ste već blizu Geldana.“

„Luka kaže da uz malo sreće stižemo za tri dana. Menažerija sporo putuje.“

„Možda je vreme da ih napustite.“

„Možda“, zamišljeno će Elejna. „Zaista bih volela da jednom hodam po užetu pred...“ A onda samo odmahnu glavom i pogleda u Kalandor. Izrez na grudima naglo joj se produbi pa se opet zatvori. „Ne znam, Egvena. Sami ne bismo putovali mnogo brže nego sad, a na stranu to što uopšte nismo sigurni kud da krenemo.“ To znači da se Ninaeva još nije setila gde je okupljanje Plavog ađaha. Ako je onaj izveštaj uopšte bio tačan. „Da ti ne pominjem to što će Ninaeva poludeti budemo li morali da ostavimo kola i kupimo osedlane konje ili još jednu kočiju. Osim toga, svašta smo saznale o Seanšanima. Serandina je bila čuvar s’redita na Dvoru Devet meseca, tamo gde živi seanšanska carica. Juče nam je pokazala šta je sve ponela kad je bežala iz Falmea. Egvena, ona ima a’dam.“

Egvena zakorači ka njoj i suknjom očeša Kalandor. Ma šta Ninaeva tvrdila, Randove zamke nisu bile opipljive. „Jesi li sigurna da ona nije bila suldam?“ Glas joj je drhtao od besa.

„Sigurna sam“, umirila ju je Elejna. „Sama sam joj stavila a’dam i ništa se nije desilo.“

Bila je to tajna koju čak ni Seanšani nisu znali, ili su je bar dobro čuvali. Njihove damane bile su žene rođene s iskrom, žene koje bi na kraju usmeravale čak i bez posebne obuke. Ali sul’dam, koje su upravljale damanama, morale su to da nauče. Seanšani su smatrali da su žene koje mogu da usmeravaju opasne životinje koje treba držati pod nadzorom, ali su ipak mnoge od njih – koje su sačuvale svoju tajnu – dospevale na visoke položaje.

„Ne shvatam toliko zanimanje za te Seanšane.“ Poslednju je reč Amis nesigurno izgovorila. Prvi put je čula za njih tek kad ih je Elejna pomenula na prethodnom sastanku. „To što rade jeste strašno, ali njih više nema. Rand al’Tor ih je porazio i oni su se razbežali.“

Egvena im okrete leđa i zagleda se ka ogromnim uglačanim stubovima koji su se gubili u tmini. „To što su se razbežali ne znači da se neće vratiti.“ Nije želela da joj ijedna od njih vidi izraz lica, čak ni Elejna. „Moramo saznati koliko god možemo, za slučaj da se nekad vrate.“ I njoj su u Falmeu stavili a’dam. Hteli su da je pošalju preko Aritskog okeana u Seanšan, gde bi ostatak života provela kao pseto na uzici. Bes ju je ispunjavao kad god na to pomisli. Ali i strah. Strah da će sledeći put, ako se vrate, dovršiti ono što su započeli. Eto, to je bilo ono što nije htela da njih tri vide. Taj čisti strah u njenim očima, koji nije mogla da prikrije.

Elejna je uhvati za mišicu. „Spremno ćemo ih dočekati ako se vrate“, reče nežno. „Neće nas ponovo zateći nespremne i neobaveštene.“ Egvena je pomilova po ruci, mada bi je najradije čvrsto stisnula. Elejna je shvatala mnogo više nego što je ona želela, ali ipak joj je bilo drago što je tako.

„Hajde da obavimo ono zbog čega smo se okupile“, odsečno će Bair. „Trebalo je da propisno zaspiš, Egvena.“

„Naredile smo gaisainima da te skinu i prenesu na ležaj.“ Neverovatno, ali Amis je bila nežna koliko i Elejna. „Pustićemo te da spavaš do jutra.“

Egvena porumene. Znajući Aijelke, bila je sklona da poveruje kako je među pomenutim gaisainima bilo i muškaraca. Moraće da porazgovara s njima o tome, ali oprezno, pošto ne bi mogla da računa na njihovo razumevanje, a njoj je ionako neprijatno da govori o tome.

Tek tad je shvatila da je više nije strah. Izgleda da je kod mene stid jači od straha od Seanšana. Znala je da ovo nije tačno, ali joj je od te misli bilo malo lakše.