Nebeski oganj

Pogled joj, mada to nije htela, ponovo pobeže ka izlazu iz prolaza. U daljini se još nazirao niz motki, koji se protezao od jednog do drugog strmog obronka, prekinut samo na mestima gde su Aijeli napravili sebi prolaz. Kuladin je ostavio još jednu poruku, ovoga puta u vidu ljudi i žena još pre sedam dana nabijenih na kočeve, kojima je potom preprečen put. Nikoga nije bilo na visokim sivim zidinama Selina, desno od prolaza. Moiraina je kazala da je u njima preostala tek senka nekadašnje slave. Nekada je to bio grad mnogo veći od Taijena, ali od njega sada više ništa nije ostalo. Niti je bilo preživelih – ako se ne računaju oni koje su Šaidoi odveli – mada su se neki verovatno posakrivali kako su znali i umeli. Na obroncima s ove strane bilo je čak i imanja. Istočni Kairhijen je uglavnom bio napušten posle Aijelskih ratova, ali grad je morao nekako da se snabdeva hranom. Sada su čađavi dimnjaci štrčali iz nagorelih zidova. Tu i tamo su se, ukoliko se kuće i ambari nisu urušili u požaru, nazirale ugljenisane krovne grede. Brežuljak na kome je Egvena osedlala Maglu ranije je služio za ispašu ovaca, a sada su kraj ograde u podnožju padine rojevi muva još zujali oko ostataka pokolja. Ni na jednom pašnjaku nije ostala nijedna životinja, pa čak ni živina u dvorištima. Usevi su bili spaljeni do zemlje.

Kuladin i Šaidoi bili su Aijeli. Ali bili su to i Avijenda, Amis, Melaina i Ruark, koji joj je rekao da ga podseća na njegovu kćer. Svi su oni bili zgroženi nabijanjem ljudi na kolac, mada bi se reklo kako smatraju da je to tek malo više od onog što drvoubice zaslužuju. Izgleda da Aijele može razumeti samo onaj ko je rođen kao Aijel.

Osvrnuvši se još poslednji put na razrušeni grad, ona polako odjaha do kamene ograde i izađe kroz kapiju. Sagnula se i po navici pritegla kožni remen. Da sve bude tužnije, Moiraina je rekla kako su Selinci mogli da pristanu uz Kuladina. Uz nemire prouzrokovane Daes Dae’marom, ko zna kome bi se priklonili – aijelskom osvajaču ili čoveku koji je poslao Tairence u Kairhijen – da im je Kuladin samo dao priliku da biraju.

Izašla je na široki drum i sustigla Randa, koji je tog dana bio u crvenom kaputu, pa se pridružila Avijendi, Amis i još tridesetak Mudrih, među kojima je dobro poznavala jedino druge dve Snevačice, koje su išle malo iza njega. Bio je tu i Met, sa šeširom i kopljem, i Jasin Natael s harfom u kožnoj navlaci na leđima i grimiznim barjakom koji se vijorio na vetru. Aijeli su ih preticali s jedne i druge strane pošto se Rand bio zapričao s poglavarima klanova, vodeći svog šarca za uzde. Sa suknjama ili bez njih, Mudre bi lako držale korak s povorkama koje su promicale da se nisu kao lišaji bile prilepile za svog Kar’a’karna. Toliko su bile usredsređene na njega i svojih šest poglavara da Egvenu gotovo nisu ni primećivale.

„...a isto to treba reći svakome ko prođe posle Timolana“, odlučno je govorio Rand. Kameni psi koji su ostali da drže Taijen na oku izvestili su da će Mijagome sutradan ući u prolaz. „Nisam došao ovamo da pljačkam, nego da u tome sprečim Kuladina.“

„Teško će ti to poći za rukom“, na to će Bael, „ako nam ne daš da uzmemo petinu.“ Han i ostali, pa čak i Ruark, zaklimaše glavom.

„Petinu vam dajem.“ Rand nije podigao glas, ali reči mu postadoše teške kao tuč. „Međutim, ništa od toga ne sme biti hrana. Živećemo od onog što nađemo, ulovimo ili kupimo – ako iko ovde još ima hrane za prodaju – sve dok Tairenci ne uvećaju zalihe onog što donose iz Tira. Uzme li neko makar jedan novčić preko petine ili makar jedan hleb a da ga ne plati, spali li neko makar šupu zato što joj je vlasnik drvoubica ili ubije nekog a da to nije u samoodbrani, ja ću ga lično obesiti, ko god da je.“

„Mrak me odneo ako kažem to klanovima“, odvrati Dearik, gotovo jednako ledenim glasom. „Došao sam da sledim Onog Koji Dolazi Sa Zorom, ne da tetošim verolomnike.“ Bael i Džeran zaustiše da se slože, ali onda videše jedan drugog pa samo zatvoriše usta.

„Upamti moje reči, Deariče“, reče Rand. „Došao sam da spasem ovu zemlju, a ne da je dokrajčim. Ono što sam rekao važi za svaki klan, uključujući i Mijagome i sve koji dođu posle njih. Svaki klan. Dobro upamti.“ Ovog puta niko ni reč ne proslovi, te on uzjaha Džedeena i pusti pastuva u korak između poglavara klanova. Lica Aijela ostadoše bezizražajna.

Egvena uzdahnu. Svaki od tih ljudi imao je dovoljno godina da mu bude otac, ako ne i više, i svaki je bio prekaljeni borac, vladar s kraljevskim ovlašćenjima, a Rand je takoreći do juče bio dečak koji je pre molio i nadao se nego što je naređivao i podrazumevao poslušnost. Toliko se brzo menjao da ona više nije uspevala to da prati. Dobro je ako uspe da spreči ove ljude da u drugim gradovima počine ono što je Kuladin uradio u Taijenu i Selinu, pomislila je, mada joj je bilo žao što je svakoga dana sve osioniji. Koliko će vremena proteći dok ne bude i od nje očekivao da mu se pokorava kao Moiraina? Hoće li onda na red doći i sve Aes Sedai? Nadala se da je to samo oholost.