Nebeski oganj

Zbunila se kad se obrela među golemim crvenim stubovima Srca kamena, osvetljenim onim čudnim svetlom Tel’aran’rioda, a još i više kad shvati da na sebi ima kadinsor. Amis se uopšte ne bi dopalo da je vidi takvu. Naprotiv. Hitro pokuša da to promeni, ali se iznenadi kad joj odeća zatreperi, prelazeći iz algoda košulje i kabaste vunene suknje u finu haljinu od plave svile i natrag, dok se na kraju ne zaustavi na aijelskoj nošnji. Tu je bila čak i njena narukvica s izrezbarenim plamenom i ogrlica od zlata i slonovače. Odavno već nije bila toliko neodlučna.

Na trenutak je pomislila da izađe iz Sveta snova, ali onda se setila da verovatno čvrsto spava i da bi se vrlo lako mogla naći u sopstvenim snovima, kojima ipak još ne beše ovladala. To znači da ne bi mogla da se vrati u Tel’aran’riod, a nije joj se mililo da ostavi one dve zajedno. Ko zna šta bi Ninaeva mogla da istrtlja kad se Amis razgoropadi? Kad se Aijelka bude pojavila, Egvena će joj reći da je i sama upravo pristigla. Dotle su Mudre uvek stizale pre nje ili bar istovremeno, ali svakako neće biti strašno ako joj Amis poveruje da je poranila tek sekundu ili dve.

Gotovo se beše privikla na osećaj da je neko posmatra u toj ogromnoj odaji. Samo stubovi, senke i ovaj prazan prostor. Ipak se nadala da će se bar jedna od one dve uskoro pojaviti. Ali ih nije bilo. Vreme se može čudno ponašati u Tel’aran’riodu, baš kao i u običnom snu, a do dogovorenog vremena za sastanak bio je ostao još sigurno čitav sat. Možda ima vremena da...

A onda shvati da čuje glasove, tihe poput šapata među stubovima. Prigrlila je saidar pa oprezno pošla za zvukom, ka mestu pod velikom kupolom gde je Rand ostavio Kalandor. Mudre su tvrdile da vladanje Tel’aran’riodom ima istu snagu kao usmeravanje Jedne moći u svetu jave, ali Egvena je bolje znala šta može da uradi pomoću Moći i toj je sposobnosti više verovala. Zastala je iza debelog crvenog stuba i izvirila.

Nisu to bile Crne sestre, kao što se pribojavala, ali ni Ninaeva. Kraj Kalandora zarivenog u pod stajala je Elejna, zaokupljena tihim razgovorom s najčudnije odevenom ženom koju je Egvena ikada videla. Imala je nekakav beli kaput neobičnog kroja, široke žute šalvare i niske čizmice s visokim potpeticama. Plava joj je kosa padala niz leđa u vidu složene pletenice. Luk u njenim rukama bleštao je kao da je od uglačanog srebra, kao i strele u tobolcu.

Egvena čvrsto zažmuri. Prvo teškoće s odećom, a sad ovo. To što je čitala priče o Birgiti – poznala ju je po srebrnom luku – zaista nije razlog za ovakvo priviđenje, tim pre što bi trebalo da junakinja sad tamo negde čeka da Rog Valera pozove nju i ostale u Poslednju bitku. Ali kad je ponovo otvorila oči, Elejna i ona čudno odevena žena još su bile tamo. Nije čula šta govore, ali ovog je puta poverovala očima. I baš kad je htela da im se javi, začu glas iza sebe.

„Rešila si da dođeš ranije? I to sama?“

Okrenula se i ugledala Amis, čije preplanulo lice beše premlado za sedu kosu, i izboranu Bair. Stajale su ruku skrštenih na grudima, a čak su i čvrsto pritegnuti šalovi govorili o njihovom nezadovoljstvu.

„Zaspala sam“, reče Egvena. Sad više nije imala kud. Dok im je užurbano objašnjavala da je zadremala i da nije smela da se vrati – prećutavši kako je strepela da Ninaeva i Amis ne ostanu nasamo – s iznenađenjem je shvatila da oseća grižu savesti što je htela da ih slaže i olakšanje što to nije učinila. Doduše, to nije značilo da će izbeći kaznu. Amis nije bila stroga kao Bair, ali vrlo lako bi joj mogla zapovediti da do kraja noći slaže kamenje na gomilu. Mnoge Mudre su verovale da je besmislen rad odlična kazna. Zakopavanje pepela kašikom sigurno se ne može smatrati korisnom delatnošću. Naravno, sve to pod uslovom da ne prestanu da je obučavaju. Ipak bi se radije opredelila za pepeo.

Nije mogla da ne odahne od olakšanja kad Amis reče: „Dešava se to. Ipak, sledeći put se vrati i sanjaj svoje snove. Ja bih razmenila vesti s Ninaevom. Pošla bi i Melaina da nije s Baelom i Dorindom. Bair se uplašila. Ponosna je na tvoj napredak i da ti se nešto dogodilo...“

Bair uopšte nije izgledala ponosno. Štaviše, još se opakije namrštila kad je Amis zastala. „Sreća tvoja što te je Kovinda našla kad je došla po posuđe od večere pa se uplašila jer nije mogla da te probudi da pređeš na ležaj. Da sam samo posumnjala da si bila ovde sama duže od nekoliko minuta...“ Pogled joj je govorio više od reči, a onda je nabusito nastavila: „Sad verovatno moramo da sačekamo Ninaevu da ne bismo trpele tvoja moljakanja ako bismo htele da te vratimo. Što se mora – mora se, pa zato hajde da pametno iskoristimo to vreme. Usredsredi se na...“