Nebeski oganj

Željna razgovora, izvukla je nogu iz uzengije i pružila ruku Avijendi, ali Aijelka samo odmahnu glavom. Ta baš mrzi da jaše. A možda okleva i zbog ovolikog čopora Mudrih oko sebe. Neke od njih ne bi jahale ni da su im obe noge slomljene. Egvena uzdahnu, pa sjaha i povede Maglu za uzde, nadureno popravljajući suknju. Meke aijelske čizme bile su udobne baš kao što su i izgledale, ali ne i podesne za duži hod po tvrdoj, neravnoj kaldrmi.

„Pravi je vođa“, reče.

Avijenda jedva da je skrenula pogled s Randovih leđa. „Ne poznajem ga. Ne mogu da ga prepoznam. Pogledaj samo šta nosi.“

Naravno, mislila je na mač. Doduše, Rand ga nije doslovno nosio, nego ga je držao obešenog o jabuku sedla, u običnim koricama od svinjske kože, od koje beše napravljena i navlaka za dugački balčak koji mu se izdizao do pasa. I balčak i korice mu je napravio jedan Taijenac dok su putovali kroz Prolaz. Egvena se pitala zašto je to tražio, kad već može da usmeravanjem napravi mač od vatre, a i da izvede takva čuda u poređenju s kojima je svako oružje obična igračka. „Pa ti si mu ga dala, Avijenda.“

Njena prijateljica se naroguši. „Da, a onda je hteo da uzmem balčak natrag. Upotrebio ga je i sad je njegov. Upotrebio ga je preda mnom, kao da hoće da mi se naruga.“

„Nisi ti ljuta zbog mača.“ Zaista je tako mislila. Nije ga ni pomenula one noći u Randovom šatoru. „Ljuta si što ti se onako obratio i ja te potpuno razumem. Znam da mu je žao zbog toga. Ponekad mu je jezik brži od pameti, ali ako ga pustiš da ti se izvini...“

„Ne trebaju meni njegova izvinjenja“, promrmlja Avijenda. „Neću da... Ne mogu više ovako. Ne mogu i dalje da spavam u njegovom šatoru.“ Tu iznenada uhvati Egvenu za ruku i ova bi se, da je nije dobro poznavala, mogla zakleti da je Avijenda na ivici suza. „Razgovaraj s njima umesto mene. S Amis, Bair i Melainom. Tebe će saslušati. Ti si Aes Sedai. Moraju me pustiti da se vratim u njihove šatore. Moraju!“

„Ko šta mora?“, upita Sorilea, koja beše zaostala kako bi im se pridružila. Mudra iz uporišta Šende imala je retku, sedu kosu, a lice joj je izgledalo kao da je neko zategao kožu preko nečije gole lobanje. Pogledom svojih bistrih zelenih očiju mogla je da obori konja s daljine od deset koraka. A tako je gledala kad je sve u redu. Kada je Sorilea ljuta, Mudre sede i ćute, a poglavari klanova nalaze izgovor da se udalje.

Melaina i proseda Mudra iz septe Crne vode Nakai Aijela htedoše da im se pridruže, ali Sorilea ih samo prostreli pogledom. „Da nisi toliko obuzeta razmišljanjem o mužiću, Melaina, znala bi da Amis hoće da razgovara s tobom. A i ti, Erina.“ Melaina sva pocrvene, pa otrča da se pridruži ostalima, a ona starija još i brže od nje. Sorilea ih je otpratila pogledom, pa se ponovo posvetila Avijendi. „Sad možemo lepo da popričamo. Dakle, ti nešto nećeš da radiš. Nešto što ti je naloženo. I još misliš da ćeš se izvući preko ove male Aes Sedai.“

„Sorilea, ja...“, bilo je sve što je Avijenda uspela da kaže.

„U moje vreme su devojke skakale kad im Mudra kaže da skaču, i nisu prestajale dok im ova to ne naredi. Pošto sam još živa, moje vreme nije prošlo. Jesam li bila dovoljno jasna?“

Avijenda duboko udahnu. „Jesi, Sorilea“, reče krotko.

Starica potom pogleda Egvenu. „A ti? Zar si mislila da ćeš izmoliti za njeno razrešenje?“

„Nisam, Sorilea“, reče Egvena, poželevši da se uz to još i nakloni.

„Dobro“, reče Sorilea, ali ne kao da je zadovoljna, već više kao da je očekivala takav odgovor. Sigurno i jeste. „A sada mogu da te pitam ono što me zapravo zanima. Čula sam da ti je Kar’a’karn dao zanimljiv dar, za kakav još niko nije čuo, i to s rubinima i mesečevim suzama.“

Avijenda poskoči kao da joj je miš potrčao uz nogu. Dobro, verovatno ne bi ni mrdnula da se tako nešto desi, ali Egvena bi baš tako poskočila. Aijelka stade da priča o Lamanovom maču toliko usrdno da su joj se reči prosto sustizale na usnama.

Sorilea popravi šal i promrmlja nešto o devojkama koje su dotakle taj mač, pa makar i preko pokrivača, i kako će morati ozbiljno da porazgovara s „malom Bair“. „Znači, on ti nije zapao za oko. Šteta. To bi ga vezalo za nas. Sada se previše druži sa sličnima sebi.“ Odmerila je Avijendu od glave do pete. „Reći ću Feranu da obrati pažnju na tebe. Njegov deda je moj sestrosin. Imaš ti i druge dužnosti osim pripremanja da postaneš Mudra. Ta bedra su stvorena za rađanje.“

Avijenda se na to spotače preko jedne isturene ploče na drumu i jedva se zadrža da ne padne. „Ra... razmisliću o njemu kad dođe vreme za to“, reče kao bez daha. „Sad imam još štošta da naučim ako hoću da postanem Mudra, a osim toga, Feran je Seja Dun, a svi iz Crnih očiju su se zakleli da neće noćiti pod krovom ili šatorom sve dok je Kuladin živ.“ Kuladin je takođe bio Seja Dun.

Stara Mudra klimnu glavom kao da je time sve rešeno. „A ti, mala Aes Sedai. Kažu da ti dobro poznaješ Kar’a’karna. Hoće li zaista ostvariti onu svoju pretnju? Povešati čak i poglavare klanova?“