Nebeski oganj

Nije imala ništa posebno da kaže Elejni, osim da su konačno stigli u Kairhijen, da je Kuladin razrušio Selin i opustošio okolinu, da su Šaidoi još ispred njih i da odmiču ka zapadu. Mudre su bile obaveštenije od nje, pošto nisu rano otišle na počinak. Te večeri je izbilo nekoliko manjih čarki s nekim konjanicima koji su se brzo razbežali, a viđeni su i neki drugi, koji su otišli bez borbe. Niko nije zarobljen. Moiraina i Lan su izgleda verovali kako su to možda bili razbojnici, ili pristalice neke od kuća koje su se otimale o Sunčev presto. I jedni i drugi bili su prilično odrpani. Koji god bili, uskoro će se proneti glas da su Aijeli ponovo u Kairhijenu.

„Saznali bi pre ili kasnije“, bile su jedine Elejnine reči.

Egvena ju je netremice posmatrala dok je bledela s Mudrima – činilo joj se da to zapravo blede Elejna i Srce Kamena – ali njena zlatokosa prijateljica ničim nije pokazivala da je razumela poruku.

25

Galad u snovima

Umesto da se vrati u svoje telo, Egvena otpluta u mrak. Onako bestelesnoj, činilo joj se da se i sama pretvorila u tamu. Nije znala da li joj je telo okrenuto glavom ili stopalima ka njoj, ili možda poprečno – u Svetu snova pravci ništa ne znače – ali znala je da nije daleko i da se lako može vratiti. Svuda oko nje kao da su treperili svici, nalik nekakvoj ogromnoj hordi koja nestaje u daljini. Bili su to snovi: snovi Aijela u logoru, snovi ljudi i žena širom Kairhijena, snovi iz celog sveta, i svi su svetlucali tu, u mraku.

Sada je već umela da razazna one bliže i da dozna ime snevača. Svetlaci su, s jedne strane, bili baš kao roj svitaca, što joj je u početku zadavalo velike muke, a opet su nekako svi bili različiti, baš kao lica. Randovi i Moirainini snovi bili su bezglasni i prigušeni zaštitama koje su ovo dvoje izatkali oko njih, dok su snovi Amis i Bair pravilno treperili jasnim sjajem, pošto su se njih dve, očigledno, držale svojih saveta. Da ih nije uočila na vreme, sigurno bi se za tili čas ponovo obrela u svom telu. Te dve su kroz tamu tumarale mnogo veštije od nje i ne bi ih ni primetila sve dok ne naleti na njih. Da je umela isto tako da prepozna Elejnu i Ninaevu sad bi ih, ma gde da se nalaze, lako pronašla u tom svetlucavom sazvežđu. Međutim, te noći nije nameravala da se bavi bilo čijim snovima.

Oprezno je u misli prizvala dobro poznati prizor i ponovo se vratila u Tel'aran'riod, ali ovog se puta obrela u Kuli, i to u sobičku bez prozora u kome je živela kao polaznica. Kraj belo okrečenog zida stajao je uski krevet, a naspram vrata umivaonik i tronogi stočić. Na čiviluku su visile haljine i vunene košulje nove stanarke, i jedan beli ogrtač. Lako se moglo desiti i da soba bude prazna, pošto Kula već godinama nije mogla da popuni odaje polaznica. Pod je bio beo gotovo kao i zidovi i odeća. Svakog su dana polaznice morale na kolenima da oribaju svoj pod. I Egvena je to radila, baš kao i Elejna u susednoj sobi. Čak i da sama kraljica dođe da se obučava u Kuli, počela bi ribanjem poda u jednom takvom sobičku.

Delovi odeće bili su drugačije raspoređeni kad ih je ponovo pogledala, ali nije na to obraćala pažnju. Spremna da svakog trenutka prigrli saidar, odškrinula je vrata tek koliko da proviri u hodnik. Laknulo joj je kad je ugledala Elejnu kako jednako oprezno izviruje iza susednih vrata. Nadala se da sama ne izgleda toliko uplašeno i nesigurno. Pozvala ju je rukom, a Elejna joj pritrča u belom polazničkom haljetku, koji se, čim je utrčala u sobu, pretvorio u sivu svilenu haljinu za jahanje. Egvena je mrzela sive haljine. Bila je to boja damana.

Zastala je da još jednom pogleda ka galerijama s polazničkim odajama, koje su se, sprat za spratom, redale u visinu, ali i naniže, sve do predvorja. Nije zaista očekivala da tamo ugleda Lijandrin ili neku još goru, ali malo opreza nikad nije na odmet.

„Znači dobro sam te razumela“, reče joj Elejna čim je zatvorila vrata. „Znaš li ti koliko je teško upamtiti šta smem pred njima da pričam, a šta ne? Ponekad mi se čini da bi bilo najbolje da sve kažemo Mudrima. Priznajmo im da smo samo Prihvaćene i završimo već jednom s tim.“

„Ti bi završila s tim“, odlučno će Egvena. „Ja slučajno spavam dvadeset koraka od njih.“

Elejna se strese. „Ona Bair me podseća na Lini kad bih razbila nešto što nisam smela ni da pipnem.“

„Čekaj samo da vidiš Sorileu.“ Elejna je sumnjičavo pogleda, a Egvena shvati da ni sama ne bi poverovala kakva je Sorilea da je nije lično upoznala, za šta uopšte nije postojao lakši način. Popravila je šal. „Pričaj mi o susretu s Birgitom. Ono jeste bila ona, zar ne?“

Elejna se zatetura kao da ju je neko udario u stomak. Plave joj se oči sklopiše na trenutak i toliko je duboko udahnula da se verovatno napunila vazduhom sve do stopala. „Ne mogu da ti kažem ništa o tome.“

„Kako to misliš? Odsekli ti jezik? Je li ono bila Birgita?“