Nebeski oganj

„Ne mogu, Elejna. Veruj mi. Rado bih ti sve rekla, ali ne mogu. Možda... mogu da pitam...“ Da je Elejna bila od onih koje krše ruke, sad bi ih kršila. Bezglasno je otvarala i zatvarala usta, šetajući pogledom po prostoriji kao da traži nadahnuće ili pomoć. Još jednom je duboko udahnula i zabrinuto se zagledala u Egvenu. „Sve što kažem prekršilo bi obećanje koje sam dala. Čak i ovo. Veruj mi. Nikome ne smeš da kažeš šta si... šta ti se učinilo da si videla.“

Egvena se prisili da ukloni zabrinutost s lica. „Verujem ti.“ Ako ništa drugo, sad bar zna da joj se ne privida svašta. Birgita? Svetlosti! „Nadam se da ćeš jednog dana imati dovoljno poverenja u mene da mi sve ispričaš.“

„Ja imam poverenja u tebe, ali...“ Elejna odmahnu glavom i sede na ivicu uredno razmeštenog kreveta. „Čuvamo previše tajni, Egvena, ali ponekad je to potpuno opravdano.“

Egvena klimnu glavom i sede do nje. „Kad budeš mogla“, reče jednostavno, ali njenoj je prijateljici i to bilo dovoljno da je zagrli od olakšanja.

„Zarekla sam se sebi da te ovo neću pitati, Egvena, pošto bih volela da bar jednom razmišljam o nečem drugom" – tu se siva haljina za jahanje pretvori u blistavu zelenu balsku, a Elejna očigledno nije ni bila svesna da će joj grudi svakog trenutka ispasti iz dubokog izreza – „ali... kako je Rand?“

„Živ je i zdrav, ako si to htela da me pitaš. U Tiru sam mislila da je previše strog, jli danas sam ga čula kako preti da će povešati sve koji se ne povinuju njegovim naređenjima. Nije tražio ništa nerazumno – samo ne dozvoljava otimačinu hrane i ubijanje ljudi – ali ipak. Oni su ga prvi prihvatili kao Onog Koji Dolazi Sa Zorom i bez oklevanja su ga sledili preko čitave Pustare, a on im je zapretio, i to hladan kao led.“

„Nije to pretnja, Egvena. On je kralj, ma šta rekli ti, on ili neko drugi, a vladar mora da deli pravdu svima jednako i ne sme da bude stroži prema neprijateljima, niti popustljiviji prema prijateljima. Svako u toj ulozi mora biti hladan. Ponekad su i gradske zidine meke spram majčinog srca.“

„Ne mora da bude toliko osion“, jetko će Egvena. „Ninaeva mi je rekla da ga podsetim da je ipak samo čovek, ali još nisam smislila kako to da izvedem.“

„On mora biti svestan da je samo čovek, ali ima prava da očekuje poslušnost svojih podanika.“ U Elejninom je glasu bilo dosta oholosti sve dok nije pogledala svoju haljinu. Pocrvenela je kao bulka, a zelena haljina dobi čipku sve do ispod brade. „Jesi li potpuno sigurna da je to osionost?“, dodade tiho.

„Sav je naduven kao svinja u pasuljištu.“ Egvena se namesti tako da joj bude udobnije. Sećala se da su ti kreveti tvrdi, ali i dalje su bili mekši od njeneg ležaja u šatoru. Nije joj se pričalo o Randu. „Jesi li sigurna da ta tuča neće izazvati još neprilika?' Sukob s tom Latel sigurno im neće olakšati putovanje.

„Ne verujem. Latel je kivna na Ninaevu samo zato što joj sad više ne stoje sve neženje na raspolaganju. Verovatno neke žene to vole. Aludra je prilično povučena, Klarina je udata za Petru, a Serandina nije smela ni miša da uplaši dok nisam počela da je učim da drži do sebe. Svejedno, Ninaeva je svima jasno stavila do znanja da će natrljati uši svakom muškarcu koji makar pomisli da joj se nabacuje, a pride se ona izvinila Latel, pa je valjda i to sad sređeno.“

„Ona se izvinila?“

Elejna klimnu, očigledno zbunjena koliko i Egvena. „Mislila sam da će prebiti Luku kad je zatražio to od nje – kad ga već pomenuh, izgleda da on misli kako se njena pretnja ne odnosi na njega – ali ipak ga je posle jednosatnog gunđanja poslušala. A, samo da znaš, pominjala je i tebe.“ Zastala je i iskosa pogledala Egvenu. „Šta si joj to rekla kad ste se poslednji put videle? Otad je... drugačija, a i počela je da priča sama sa sobom. Ili, bolje reći, da se raspravlja. I to o tebi, koliko sam mogla da čujem.“

„Nisam joj rekla ništa više od onog što je trebalo reći.“ Dakle, još je drži ono što se desilo onomad. Ili to, ili Ninaeva prikuplja bes za sledeći susret. Ali neka – sad bar zna da više ne mora da trpi njenu naopaku narav. „Poruči joj da je previše matora za valjanje u prašini. I da će videti svoju Svetlost ako joj se to ponovi. Baš joj tako reci. Pokazaću ja njoj.“ Neka Ninaeva malo razmisli o tome. Sledeći put će biti krotka kao jagnje ili... Ili će Egvena jednostavno morati da ostvari svoju pretnju. Možda je Ninaeva jača kad usmerava Moć, ako u tome uopšte uspe, ali ovde je jača Egvena. Bilo kako bilo, više neće trpeti njene izlive besa.

„Preneću joj“, reče Elejna. „I ti si se promenila. Izgleda da se nešto od Randovog načina razmišljanja prenelo i na tebe.“

Egveni je trebalo trenutak-dva da shvati na šta njena prijateljica misli, ali onda je vide kako se smejulji, pa reče: „Ne budali.“

Elejna se na to nasmeja i ponovo je zagrli. „O, Egvena, jednoga dana, kad ja postanem kraljica Andora, ti ćeš biti Amirlin Tron.“

„Ako Kula još bude postojala“, turobno će Egvena, na šta Elejnin smeh utihnu.