Nebeski oganj

Žurno je izašla u predsoblje, gde je htela da pregleda uredno složene svitke i pergamente na stolu Čuvara hronika – među njima je bilo i još neotpečaćenih – kad čitava prostorija poče da treperi. Pre nego što je imala vremena da razmisli šta li bi to moglo da znači, vrata se otvoriše i pojavi se Galad, nasmešen, u bogato izvezenom, savršeno skrojenom plavom kaputu i pripijenim pantalonama do ispod kolena, ispod kojih su mu se videli lepo oblikovani listovi.

Uzdahnula je, osetivši podrhtavanje u stomaku. Prosto nije pošteno da muškarac bude toliko lep.

On joj priđe, pogleda je blistavim očima i pogladi je po obrazu. „Hoćeš li da prošetaš sa mnom po Vodenom vrtu?“, upita nežno.

„Ako vas dvoje hoćete da ljubavišete“, začu se oštar ženski glas, „onda to radite negde drugde.“

Egvena se okrete i zabulji se u Leanu, koja je sedela za stolom odevena kao Čuvar. Na bakarnom joj je licu titrao zadovoljan osmeh. Vrata radne sobe bila su ponovo otvorena i tamo je za jednostavnim radnim stolom sedela Sijuan s prugastom ešarpom svog zvanja i čitala nekakav dugačak svitak. Potpuno ludilo.

Egvena izjuri odatle ne vodeći računa kakvo okruženje zamišlja, da bi se zatekla gde se zadihano bori za dah nasred Zelenila u Emondovom Polju, okruženog kućama sa slamnatim krovovima. Iz jedine stene u tom travnatom prostranstvu šikljao je Vinski izvor, a kraj živahnog potočića stajala je mala gostionica njenog oca, s kamenim prizemljem i belo okrečenim spratom. „Jedini ovakav krov u Dvema Rekama“, voleo je često da kaže Bran al’Ver za svoje crvene crepove. Iz središta velikog kamenog temelja nedaleko odatle rastao je ogromni, razgranati hrast, mnogo stariji čak i od gostionice Kod Vinskog izvora, mada su neki tvrdili da se tu pre više od dve hiljade godina takođe nalazila gostionica.

Kakva budala. Umela je da pridikuje Ninaevi o opasnostima koje vrebaju u Tel’aran’riodu, a sada se i sama za dlaku uplela u sopstveni san. Zbunilo ju je što je tamo bio i Galad. Sanjala ga je povremeno. Porumenela je. Nije bila zaljubljena u njega, niti joj se čak ni nešto preterano dopadao, ali bio je prelep, a u njenim snovima još i lepši. Mnogo je češće sanjala njegovog brata Gavina, mada je i to bilo jednako glupo. Neka Elejna priča šta hoće, on prema njoj nikada nije ispoljio nikakva osećanja.

Sve je to zbog one glupe knjige bajki o ljubavnicima. Vratiče je Avijendi čim se probudi. I reći će joj da joj uopšte ne veruje kako ih je čitala samo zbog pustolovina.

Nije joj se išlo natrag. Kod kuće je. U Edmondovom Polju. Poslednje mesto na kome se osećala zaista bezbedno. Proteklo je više od godinu i po dana otkako je poslednji put tu bila, ali sve kao da je bilo onako kako je pamtila. Skoro sve. Na Zelenilu su stajala dva jarbola s velikim barjacima. Na jednom je bio crveni orao, a na drugom isto tako crvena vučja glava. Ima li Perin nekakve veze s tim? To joj je bilo nezamislivo. A opet, Rand joj reče da se on vratio kući, a onda ga je nekoliko puta sanjala s vukovima.

Dosta zamajavanja. Vreme je da...

Ponovo je sve zatreperilo.

Iz gostionice je izašla njena majka, sa sedom kikom prebačenom preko ramena. Marin al’Ver bila je mršava žena, još uvek lepa, i najbolja kuvarica u Dvema Rekama. Egvena je čula kako se njen otac smeje unutra, na zasedanju Seoskog saveta.

„Još si tu, dete?“, nežno je prekori majka. „Dovoljno si dugo udata da znaš da muž ne treba da zna kako brineš što ga nema.“ Potom odmahnu glavom pa se nasmeja. „Ali kasno je sad za to. Evo ga, ide.“

Egvena se hitro okrenu i pogleda preko dece koja su se igrala na Zelenilu. Čulo se kloparanje kopita po drvenom Kolskom mostu, a onda Gavin dojaha do nje i skoči iz sedla. Visok i uspravan, u crvenom kaputu sa zlatnim vezom, s crvenozlatnim uvojcima, baš kao i njegova sestra, i čudesno modrim očima. Naravno, nije toliko zgodan kao njegov polubrat, ali srce joj je brže kucalo pred njim nego pred Galadom – Pred Galadom? Molim? – i morala je da priljubi dlanove na trbuh ne bi li nekako primirila divovske leptire unutra.

„Jesam li ti nedostajao?“, upitao ju je s osmehom.

„Pomalo.“ Zašto sam pomislila na Galada? Kao da sam ga maločas videla.

„S vremena na vreme, kad nisam imala pametnija posla. A jesam li ja nedostajala tebi?“

Umesto odgovora ju je podigao i poljubio. Osvestila se tek kad ju je spustio na zemlju. Barjaci behu nestali. Kakvi barjaci?

„A evo i njega“, reče njena majka, noseći bebu u povoju. „Sin ti je dobar dečko. Nikad ne plače.“

Gavin se nasmeja, pa uze dete i podiže ga visoko. „Ima tvoje oči, Egvena. Devojke će ludovati za njim jednog dana.“

Egvena ustuknu, odmahujući glavom. Malopre su tamo bili barjaci. Crveni orao i crveni vuk. I videla je Galada. U Kuli. NEEEEEEE!