Nebeski oganj

Pobegla je iz Tel’aran’rioda i uskočila u svoje telo. Ostala je svesna još samo toliko da se zapita kako je mogla biti tolika budala da dozvoli sopstvenim željama da je zamalo zarobe, a onda zaspa i utonu u bezbedne snove. Gavin galopira preko Kolskog mosta, skače iz sedla...

Mogedijen izađe iza jedne kuće sa slamnatim krovom, pitajući se gde li se nalazi to seoce. Nikad ne bi očekivala da tu vidi barjake. Ona devojka je bila jača nego što joj se činilo, čim je uspela da pobegne iz njenog tkanja Tel’aran’rioda. Ovde čak ni Lanfear, ma šta tvrdila, nije mogla da nadmaši njene sposobnosti. Svejedno, devojka joj je bila zanimljiva samo zato što je razgovarala s Elejnom Trakand, koja bi je mogla odvesti do Ninaeve al’Mere. Htela je da je zarobi samo da bi iz Tel’aran’rioda uklonila sve koji po njemu mogu slobodno da se kreću. Dovoljno joj je mučno što mora da ga deli s Lanfear.

Ninaeva al’Mera. Nateraće tu ženu da je preklinje da joj služi. Neće je štedeti, možda će čak i zamoliti Velikog gospodara da joj podari besmrtnost kako bi zauvek okajavala svoj pokušaj da se suprotstavi Mogedijen. Ona i Elejna šuruju s Birgitom. Eto još jednog razloga da je kazni. Birgita nije čak ni znala ko je Mogedijen kada joj je davno, još u Doba legendi, osujetila brižljivo razrađen plan da zarobi Lijusa Terina. Ali zato je Mogedijen znala ko je ona. Šteta što je Birgita – tada se zvala Tedra – poginula pre nego što ju je ona naučila pameti. Smrt nije ni kazna ni svršetak ako znači prelazak u Tel’aran’riod.

Ninaeva al’Mera, Elejna Trakand i Birgita. Pronaći će sve tri i obračunaće se s njima. I to iz potaje, da ništa ne saznaju dok ne bude prekasno. Sve tri. Bez izuzetka.

Ona nestade, a barjaci nastaviše da lepršaju na povetarcu Tel’aran’rioda.

26

Sali Daera

Veličanstveni oreol, sav plav i zlatan, treperio je u nepravilnim razmacima oko Loganove glave, iako je on samo klonulo sedeo u sedlu.

Min se pitala zašto se to u poslednje vreme sve češće dešava. Logan jedva da je i dizao pogled s gustiša pred svojim crnim pastuvom dok su napredovali kroz šumovita brda.

Njihove saputnice jahale su malo ispred: Sijuan je i dalje bila nesigurna na rutavoj Beli dok je Leana vešto vodila svoju sivu kobilu, upravljajući više kolenima nego uzdama. Samo se po neprirodno pravolinijskom pojasu sparušene paprati koja se probijala kroz lisnati prekrivač na tlu videlo da je tu nekad prolazio put. Natrulo lišće šuštalo je i pucketalo pod konjskim kopitima. Gusto prepleteno granje pružalo je slabu, ali kakvu-takvu zaštitu od podnevnog sunca. Min je osećala kako joj se znoj sliva niz lice uprkos povetarcu koji im je povremeno duvao s leđa.

Već su petnaest dana jahali jugozapadno od Lugarda, vođeni jedino Sijuaninom tvrdnjom da zna kuda idu. Tajnu o konačnom odredištu, naravno, nije podelila s njima. Sijuan i Leana su držale usta stisnuta poput kljusa. Min uopšte nije bila sigurna da i Leana zna kuda idu. I tako petnaest dana, dok su varoši i sela postajali sve redi i udaljeniji, a sada ih više nije ni bilo. Logan ova ramena su se iz dana u dan sve više povijala, a njegovo oreol se pojavljivao sve učestalije. Isprva je samo mrmljao kako jure Džeka iz Senki, ali Sijuan se lako nametnula kao vođa čim je on počeo da se povlači u sebe. Poslednjih šest dana kao da nije više imao volje čak ni da pita kuda su pošli i hoće li uskoro stići.

Sijuan i Leana su tiho razgovarale. Do Min je dopiralo tek jedva čujno mrmorenje, koje je lako moglo poticati i od vetra u krošnjama. Kad god je probala da im priđe, rekle bi joj da pazi na Logana ili bi se samo zapiljile u nju i to tako da bi samo potpuni luđak ili slepac nastavio da tura nos gde mu nije mesto. I jednog i drugog joj je već bilo dosta.

Leana je konačno usporila svoju kobilu da bi propustila Loganovog crnog pastuva ispred sebe. Vrućina kao da joj uopšte nije smetala, pošto joj je bakarno lice bilo tek jedva orošeno znojem. Min pomeri Divlju Ružu u stranu da joj napravi mesta.

„Nema još mnogo“, prigušenim glasom reče Leana Loganu, ali on čak i ne podiže pogled s gustiša. Ona se izvi i čvrsto ga uhvati ga za mišicu kako ne bi pala. „Još samo malo, Daline. Uskoro ćeš izravnati račune.“ I dalje je tupo zurio preda se.

„I mrtvac bi obratio više pažnje“, reče Min, a tako je i mislila. Pamtila je sve što Leana radi i uveče s njom razgovarala o tome, trudeći se da to čini što neupadljivije. Nikada se neće ponašati kao ona – ili makar dok se toliko ne napijem da prestanem da razmišljam – ali nekoliko smernica nikad nije na odmet. „A da ga poljubiš?“