Nebeski oganj

Ustao je i krenuo napolje, ali onda ugleda Randa kako se odsutno igra oni patrljkom koplja, kao da uopšte nije svestan da mu je u ruci. Koliko li je dugo tu? Nebitno je. Met u jednom dahu izbaci sve iz sebe. „Odlazim, Rande. Sutra, čim svane. Otišao bih ja i odmah kad bi na pola dana jahanja odavde bilo nekakvog prenoćišta. Hoću da se udaljim od Aijela – svih Aijela – koliko god Kockica može da me odnese.“ Nema svrhe da zanoći tamo gde bi nečija izvidnica mogla da ga uhvati i obesi da se prosuši na svežem vazduhu. Čak i da ne naleti na Kuladinove ljude, i ovi bi ga prijateljski nastrojeni prepoznali verovatno tek kad bude prekasno.

„Žao mi je što to čujem“, tiho će Rand.

„I ne pokušavaj da me odgovoriš od...“ Met trepnu. „I to je sve? Žao ti je što to čuješ?“

„Nisam te ja zadržavao ovde, Mete. Perin je otišao kad je hteo, pa možeš i ti.“

Met zausti da kaže nešto, pa odustade. Činjenica je da Rand nikada nije pokušao da ga zadrži. Nije ni morao. Međutim, ovoga puta nije bilo onog ta’verenskog zatezanja, kao ni onog neodređenog osećaja da greši. Tačno je znao šta želi i bio odlučan da to sprovede.

„Kuda ćeš?“

„Na jug.“ Istini za volju, mnogo izbora nije ni imao. Mogao je da krene prema Gaelinu, mada severno od reke nije bilo ničega što bi ga zanimalo, ili pak ka Aijelima, od kojih bi ga jedni sigurno ubili a drugi možda bi a možda i ne bi, ali to bi već zavisilo od toga da li je Rand u blizini i šta su prethodne noći večerali. Nimalo prijatni izgledi. „Samo da se maknem odavde. Sigurno ću već naleteti na neku krčmu i na žene bez kopalja.“ Melindra. S njom neće biti toliko lako. Nekako mu se činilo da je ona od onih žena koje ne puštaju muškarca da ode dok one to ne požele. Pa, bilo kako bilo, i s njom će nekako izaći na kraj. Možda bi mogao da ode bez pozdrava. „Nije ovo za mene, Rande. Ne znam ti ja ništa o bitkama, niti me to zanima.“ Trudio se da ne pogleda Lana i Nataela. Neka samo zucne, izbiće im zube. Pa nek je Lan i sto puta Zaštitnik. „Ti me razumeš, zar ne?“

Randovo klimanje moglo bi se tumačiti kao potvrdan odgovor. Možda. „Da sam na tvom mestu, ne bih se opraštao s Egvenom. Više uopšte nisam siguran koliko onog što joj kažem na kraju saznaju Moiraina ili Mudre ili i ona i one.“

„Odavno sam to primetio. Ona je otišla mnogo dalje od Emondovog Polja nego ti i ja. I mnogo manje žali zbog toga.“

„Možda“, tužno će Rand. „Neka te Svetlost obasjava, Mete“, dodade, pa pruži ruku, „i neka ti do našeg narednog susreta dariva dobre puteve, lepo vreme i prijatno društvo.“

To neće biti skoro, ako se Met pita. Bilo mu je malčice žao zbog toga, a i malčice se stideo što mu je žao, ali ko nije za sebe nije ni za druge. Kada se sve sabere i oduzme, uvek ispadne tako.

Randov stisak bio je snažan kao i uvek – onoliko vežbanje s mačem samo je dodalo nove žuljeve preko onih starih, od luka – ali žig u vidu čaplje i dalje je bio sasvim opipljiv. Bilo je to samo malo podsećanje, za slučaj da je zaboravio one belege po rukama svog prijatelja ili ona čudila u glavi koja su mu omogućavala da usmerava. Ako može da zaboravi i to Randovo umeće (a danima – danima! – nije na to ni pomislio), zaista je krajnje vreme da mu vidi put kaput.

Dok su oni usiljeno stajali na ulazu u šator, Lan, reklo bi se, nije ni obraćao pažnju na njih nego je stajao skrštenih ruku i ćutke proučavao karte, a Natael poče da lenjo prebire žice. Met je imao sluha i u neznanoj je melodiji osetio ironičan prizvuk, što ga navede da se zapita zašto je ovaj baš nju odabrao. Rand na sve stavi tačku pomerivši se u stranu i Met se uskoro obrete napolju, gde zateče čitav buljuk ljudi. Bar stotinu Devica, spremnih da na najmanji mig nekoga ubiju, rasporedilo se po padini brega, a bili su tu i poglavari svih sedam klanova, strpljivi i nepomični poput stenja, kao i tri tairenska plemića, koji su se pravili da im nije vruće i da Aijeli ne postoje.

Čim je čuo da su plemići stigli, otišao je da osmotri njihov logor – ili logore – ali ne nađe nikoga poznatog, niti ikoga voljnog da se zabavi kockicama ili kartama. Ova trojica ga odmeriše od glave do pete i oholo se osmehnuše, očigledno zaključivši da ni on nije ništa bolji od Aijela, a kao takav i nimalo vredan njihove pažnje.

Met stavi šešir na glavu i navuče obod do očiju, pa odmeri i on Tairence hladnim pogledom. Ako ništa drugo, bar je imao zadovoljstvo da vidi kako su ona dvojica mlađih postali neugodno svesni njegovog prisustva. Sedobradi se i dalje jedva trudio da prikrije nestrpljenje da uđe u Randov šator, ali to ionako više nije bilo važno pošto više nikada neće videti nikoga od njih.

Sad mu uopšte nije bilo jasno zašto je obraćao pažnju na njih. Korak mu je bio lak, ali osećao se kao da se nalokao sirćeta. Nije ni čudo – pa sutra konačno odlazi. Kao da su mu se u glavi tumbale kockice i sama Svetlost je znala šta će ispasti kad se zaustave. Baš čudno. Verovatno je zabrinut zbog Melindre. Da. Iskrašće se ranom zorom, tiho poput miša koji se šunja preko perja.