Nebeski oganj

„Svi ostali bez mnogo priče rade ono što im se kaže, Baele.“ To je bilo nepravedno s njegove strane, ali ovo nije igra. „Ako Device imaju posebne želje, Sulin treba da Se obrati meni lično, a ne da odmah otrči kod Mudrih.“

Da nisu bili Aijeli, Ruark i Bael bi verovatno otišli odmahujući glavom. Rand je pretpostavljao da će svaki od njih morati da se nasluša zvocanja svoje žene, ali tu nema pomoći. Ako su Far Dareis Mai nosioci njegove časti, neka je ovog puta odnesu tamo gde im on kaže.

Na Randovo iznenađenje, Lan se pojavio tek kada je i on sam bio spreman za polazak. Zaštitnički plašt mu je padao niz leđa, mreškajući sliku pri svakom pokretu.

„Gde ti je Moiraina?“ Rand je očekivao da će ovaj biti tik uz nju.

„Eno je u šatoru, brine se što neće moći da pomogne svim ranjenicima.“ Takav je bio njen izbor – neće moći da koristi Moć kao oružje, ali zato može da Leči. „Strašno je ljuti gubitak ljudskog života.“

„Sve nas to ljuti“, odbrusi mu Rand. Verovatno je i Egvena ljuta što ju je sklonio odatle. Smatrao je da ona nije dovoljno vična Lečenju, ali svejedno je mogla da pomogne Moiraini. Samo da se ne predomisli. „Reci Moiraini da se može obratiti Mudrima koje umeju da usmeravaju, ako joj zatreba pomoć.“ Međutim, tek je nekoliko njih znalo ponešto o Lečenju. „Neka se poveže s njima pa će moći da iskoristi njihovu snagu.“ Zastao je. Da li je ikada pričao s Moirainom o povezivanju? „Nisi došao da mi dojaviš da je ona zabrinuta“, reče nabusito. Ponekad mu je bilo teško da razluči šta je čuo od nje, šta od Asmodeana, a šta mu se javlja od Lijusa Terina.

„Došao sam da te pitam zašto si ponovo pripasao mač.“

„Moiraina me je to več pitala. Je l’ te ona poslala?“

Lan ne promeni izraz lica, ali ga grubo prekide. „Hoću da znam. Možeš da napraviš mač od Moći ili da ubijaš bez njega, ali ti si opet pripasao Čelik. Zašto?“

Rand se nesvesno uhvati za balčak mača. „Zato što nije pošteno tako koristiti Moč, a posebno protiv nekog ko ne ume da usmerava. Bilo bi to kao da se borim protiv deteta.“

Zaštitnik je neko vreme samo stajao i gledao ga. „Namerio si da sam ubiješ Kuladina“, reče konačno, potpuno ravnodušnim tonom. „Tvoj mač protiv njegovog koplja.“

„Nemam nameru da baš jurim za njim, ali ko zna šta će se dogoditi?“ Rand pokunjeno sleže ramenima. Neće ga tražiti, ali ako njegov uticaj na događaje ikada reši da mu krene naruku, neka mu dovede Kuladina na megdan. „Osim toga, ne bih čekao da on prvi nađe mene. Njegove su pretnje bile vrlo lične, Lane.“ Podigao je pesnicu i trznuo ruku napred, koliko da se iz grimiznog rukava pomoli zlatogriva Zmajeva glava. „Sve dok obojica imamo ovo na rukama, Kuladin se neće smiriti dok me ne ubije.“

Istini za volju, ni on se neće smiriti sve dok ijedan čovek pod kapom nebeskom ima Zmajeve. Trebalo bi da i s Asmodeanom završi kad i s Kuladinom. Ipak je on bio taj koji ga je obeležio. A opet, ne bi to uradio da nije bilo Kuladinovog bolesnog slavoljublja, koje ih je, zajedno s njegovim odbijanjem da se pokori aijelskim zakonima, na kraju dovelo tu gde su sada. A čak i da se sve to zanemari, on je odgovoran za Taijen i Selin, kao i za desetine razrušenih gradova i sela i bezbroj spaljenih imanja. Lešinari su se hranili nesagorelim telima njegovih žrtava. Ako je Rand zaista Ponovorođeni Zmaj i ako ima prava da od bilo kog naroda, a pogotovu kairhijenskog, zahteva da ga sledi, onda mora da kazni krvnika.

„Onda naredi da ga odmah ubiju“, grubo će Lan. „Pošalji stotinu ljudi, ili hiljadu, s jedinim zadatkom da ga nađu i dokusure. Samo ne budi toliko lud da se lično obračunavaš s njim. Dobar si s mačem, vrlo dobar, ali Aijeli se takoreći rađaju s kopljem i mačolomcem. Ubije li on tebe, sve je propalo.“

„Znači, treba da izbegavam borbu? Da li bi i ti tako učinio da nisi vezan za Moirainu? A Ruark, Bael i ostali?“

„Ja nisam Ponovorođeni Zmaj. Sudbina sveta ne zavisi od mene.“ Na trenutak mu bes iščile iz glasa. Bez Moiraine bi mogao da ide tamo gde se bije najljući boj. Izgledao je kao da pomalo čezne za tim.

„Neću srljati, Lane, ali ne mogu ni da bežim od svih.“ Ostaviće seanšansko koplje u šatoru. Ako pronađe Kuladina, ono bi mu samo smetalo. „Pođimo. Ostanemo li ovde još malo, Aijeli će sve obaviti bez nas.“

Na nebu je svetlelo još samo nekoliko zvezda a na istoku se već ukazivala jutarnja rumen. Međutim, nije ih to nateralo da zastanu. Device su okružile šator i stajale rame uz rame, okrenute ka njemu. Debeli prsten od žena u kadin’sorovima, toliko zbijenih da ni miš ne bi mogao da se provuče, pružao se niz padinu. Džedeena ne beše nigde na vidiku, iako je naredio gaisainima da ga osedlaju i dovedu mu ga.

Nisu tu bile samo Device. Dve žene u prvom redu na sebi su imale kabaste suknje i bele košulje, a kosa im beše vezana preklopljenim šalovima. Još je bilo previše mračno da im jasno razazna lica, ali nešto mu je u njihovom držanju govorilo da su to Egvena i Avijenda.