Nebeski oganj

A i ta kairhijenska šuma zaista je jadna. Tek ovde-onde poneko drvce, a svako drugo suvo. Ni nalik onim šumama kod kuće. Sve su prekrili aijelski šatori, ali su izdaleka ličili na hrpe suvog lišća ili zemljane humke. Uočljivi su, mada i to uz malo truda, bili jedino oni s podignutim ulaznim zastorima. Aijeli su gledali Svoja posla, tako da na njega niko nije obraćao pažnju.

S jednog je grebena video Kaderova kola raspoređena u krug i kočijaše kako dremaju u hladu. Torbara ne beše nigde na vidiku. Taj je sve više vremena provodio u svojim kolima, a izlazio je takoreći samo kad Moiraina dođe da proveri tovar. Aijeli, koji se behu rasporedili oko čitavog tog dela logora, naoružani kopljima, lukovima i strelama, nisu se čak ni pretvarali da su tu zarad nečeg drugog osim stražarenja. Sigurno Moiraina misli da bi Kader ili neko od njegovih mogao da pobegne s njenim prtljagom iz Ruideana. Met se zapita da li je Rand uopšte svestan da joj ispunjava svaku želju. Isprva je verovao da on vodi glavnu reč, ali sada je ozbiljno sumnjao u to, iako je Moiraina radila sve i samo se još nije klanjala i prinosila Randu lulu.

Randov šator stajao je usamljen na vrhu brega, a pred njime beše pobodeno koplje s barjakom, koji se vijorio na blagom povetarcu. Na trenutke se mogao jasno videti crno-beli disk. Meta je od tog prizora podilazila jeza gotovo koliko i od Zmajevog stega. Ako čovek već neće da se petlja s Aes Sedai – a samo bi luđak to hteo – poslednje što bi radio bilo bi razmetanje tim znakom.

Padina je bila gola, ali su zato šatori Devica prekrivali čitavo podnožje, okolnu šumu i susedna brda – ništa neobično, kao ni užurbani gai’šaini u belom ili logor Mudrih unutar logora Far Dareis Mai, postavljen tako da im Rand uvek bude na oku.

Tek je nekoliko Mudrih bilo van šatora, ali to su i te kako nadoknađivale prodornim pogledima. Nije imao ni najblažu predstavu koliko njih može da usmerava, ali što se piljenja, merkanja i odmeravanja tiče, komotno su mogle da se mere s Aes Sedai. Ubrzao je korak, trudeći se da prikrije nelagodu, ali i dalje je osećao njihove poglede kao da ga neko bode štapom u leđa. A isto mu se piše i u povratku, kad obavi razgovor s Random. Poslednji.

Međutim, kad je skinuo šešir i ušao u Randov šator, tamo zateče jedino Nataela, zavaljenog u jastuke, s pozlaćenom zmajolikom harfom u krilu i zlatnim putirom u ruci.

Met se namrgodi i tiho opsova. Trebalo je da zna. Da je Rand tu, šator bi bio opkoljen Devicama. Sigurno je na onoj novoj kuli. Baš se dobro toga setio. Da upozna poprište bitke. To je, uostalom, drugo osnovno pravilo ratovanja, odmah posle onog „upoznaj svog neprijatelja“.

Ova ga misao natera da se kiselo osmehne. Bila su to tuđa sećanja. Jedina pravila koja njega zanimaju glase: „Nikad ne ljubi devojku čija braća imaju ožiljke od noža“ i „Ne kockaj se dok ne saznaš gde je izlaz“. Želeo je da ta tuđa sećanja ponovo budu jasno uočljive mrlje u njegovoj svesti, a ne da mu se ušunjavaju u misli kad ih najmanje očekuje.

„Muči te žuč?“, lenjo će Natael. „Možda Mudre imaju kakav koren koji bi ti pomogao. Ili se obrati Moiraini.“

Pa kako čovek da ga voli? Izgleda kao da uvek na pameti ima nekakvu šalu koju ne želi da podeli s drugima. A i kao da mu bar troje slugu vodi računa o odeći. I sva ta paučinasta čipka na okovratniku i rukavima, koja kao da je upravo stigla s pranja. Taj momak izgleda kao da se nikad ne znoji. Met nikako nije mogao da shvati zašto Rand želi nekog takvog u svojoj blizini. Pa njegova harfa gotovo nikada nije ispuštala vesele zvuke. „Hoće li se uskoro vratiti?“

Natael slegnu ramenima. „To samo on zna. Možda dođe uskoro, a možda i ne. Niko Zmaju ne određuje kad će šta da radi. Osim poneke žene.“ I opet taj tajanstveni osmeh. Ovog puta i pomalo zlurad.

„Sačekaću ga.“ Zaista je bio rešio da završi s tim. Previše je već puta odlagao odlazak.

Natael otpi gutljaj vina, sve vreme ga posmatrajući preko ruba putira.

Kao da mu već nije bilo dovoljno što ga Moiraina i Mudre vazdan odmeravaju – a čak je i Egvena to počela da radi, valjda zato što je sad pola Mudra a pola Aes Sedai – ali ne mora to da trpi i od Randovog svirca. Odlasku se najviše radovao upravo zato što ga više niko neće gledati kao da mu čita svaku misao i kao da zna jesu li mu gaće čiste ili nisu.

Kraj ognjišta su ležale razmotane dve karte. Jedna je bila verna kopija one koju su našli na zgarištu, a prikazivala je severni Kairhijen, od Alguenije pa gotovo do Kičme sveta. Na drugoj – bila je nova i prilično uopštena – videla se okolina samog grada. Na obe su kamenčićima bili pričvršćeni komadići pergamenta. Pošto je već rešio da ostane, a i da ne obraća pažnju na Nataelovo piljenje, nije mu preostalo ništa drugo nego da malo proučava mape.