Nebeski oganj

Veselo je zviždukao dok je odmicao ka svom šatoru. Kako se ono zvaše ta pesmica? A, da. Ples s Crnim Džekom. Nije nameravao da pleše sa smrću, ali melodija beše vesela, te on nastavi da je zvižduće dok je pokušavao da osmisli najbolji način da ode iz Kairhijena.

Rand je još dugo stajao i gledao za Metom, iako zastor na ulazu u šator već odavno beše pao i sakrio njegovog prijatelja. „Čuo sam samo kraj“, progovori konačno. „Da li je i ostalo bilo slično?“

„Uglavnom“, odgovori Lan. „Samo je nekoliko minuta gledao karte i došao je do gotovo istog plana bitke kao Ruark i ostali. Sagledao je sve teškoće i opasnosti, ali i kako da se s njima izađe na kraj. Zna sve o potkopavanju i katapultima, kao i o upotrebi lake konjice za progon poraženog neprijatelja.“

Rand ga pogleda. Zaštitnik ničime, pa čak ni treptajem, nije pokazivao da je iznenađen. Pa naravno, ipak je on ukazao na to da se Met iznenađujuće dobro razume u vojnu taktiku. S druge strane, isto tako nije pokazivao ni nameru da postavi očigledno pitanje, a to je dobro. Rand nema nikakvog prava da kaže šta zna o tome.

Radije bi sam postavio nekoliko pitanja. Na primer: kakve veze potkopavanje ima s bitkama? Ili je to možda nešto što se radi samo kad su opsade. Šta god to bilo, od Kairhijena pa sve do Zmajevog bodeža, nema ni rudnika ni kopača. Drugim rečima, ova će bitka morati da prođe bez tog potkopavanja. Mnogo je važnije to što sad zna da je Met s one strane ter’angreala dobio još nešto osim ružne navike da blebeće na Starom jeziku. A šteta je da se tako nešto ne iskoristi.

Ne moraš da budeš baš toliko okrutan, pomislio je ogorčeno. Opazio je kad se Met uputio u njegov šator i odmah poslao Lana da vidi šta će tokom opuštenog razgovora isplivati na površinu. To je bilo smišljeno. Sada treba samo sačekati. Nadao se da će se Met lepo provesti dok bude slobodan, kao i da je Perinu lepo u Dvema Rekama, da se pravi važan svojom Failom i da su se posle svega i venčali. Iskreno se svemu tome nadao jer je znao da će na kraju morati da ih privuče natrag. Ipak su njih trojica ta’vereni, a on najjači među njima. Moiraina je tvrdila kako uopšte nije slučajnost što su svi istih godina i što potiču iz istog sela. Točak ponekad u Šaru utka čak i najneverovatnije podudarnosti i najneočekivanije događaje, ali za ovo s njima trojicom sigurno postoji određeni razlog. On će na kraju morati ponovo da privuče sebi svoje prijatelje, ma koliko daleko bili, da bi ih kada dođu iskoristio kako god bude našao za shodno. Kako bude morao. A moraće. Ma šta Zmajska Proročanstva tvrdila, bio je siguran da će u Tarmon Gai’donu moći da pobedi jedino ako ih okupi svu trojicu i ponovo veže tri ta’verena vezana od detinjstva. Ne, ipak neće morati da postane okrutan.

Toliko već zaudaraš da bi se od tebe i Seanšanin ispovraćao!

„Sviraj Posmrtni mars!“ zapovedi oštrije no što je nameravao, na šta ga Natael tupo pogleda. Sigurno je sve čuo i sada ima gomilu pitanja, koja će ipak ostati bez odgovora. Čak i da može Lanu da oda Metovu tajnu, Rand to nikada ne bi učinio pred jednim Izgubljenim, ma koliko pitomo ovaj izgledao. Kada mu se ponovo obratio, namerno je to učinio osorno, a još je i uperio u njega onaj patrljak koplja. „Sviraj mi to, ako ne znaš ništa tužnije. Sviraj nešto od čega će duša da te zaboli. Ako je još imaš.“

Natael mu se snishodljivo nasmeši i duboko se pokloni, ali pogled mu ostade potpuno prazan. Zaista je zasvirao Posmrtni marš,

ali oštrije nego ikada pre i s toliko žala da je duša zaista bolela. Sve vreme je netremice posmatrao Randa kao da se nada da će videti učinak svoje muzike.

Rand mu okrete leđa i opruži se na ćilim, pa se laktom nasloni na zlatno-crveni jastuk i ponovo se udubi u karte. „Lane, molim te, reci ostalima da uđu.“

Zaštitnik mu se službeno nakloni i izađe. Nikada ranije nije učinio ništa slično, ali Rand jedva da je to i primetio.

Sutra ga čeka bitka. Njegovo učešće u planiranju samo je šarena laža. Bio je dovoljno pametan da zna šta ne zna i uprkos svim razgovorima s Lanom i Ruarkom znao je da još nije spreman. Pripremao sam stotinu ovakvih ili većih bitaka, a vodio ih bar deset puta toliko. Ovo nije bila njegova misao. Lijus Terin se razume u ratovanje – razumeo se – za razliku od Randa al’Tora, a to je on. Slušao je, postavljao pitanja i klimao glavom kao da shvata njihova objašnjenja zašto se nešto mora uraditi na ovaj ili onaj način. Ponešto je zaista razumeo, a želeo je da nije, pošto je dobro znao odakle potiče to znanje. Jedini pravi njegov doprinos bio je kad je rekao da Kuladina moraju potući a da pri tom ne unište grad. Bilo kako bilo, ovaj će sastanak samo konačno uobličiti ono što su već odlučili. A baš bi mu koristilo Metovo novootkriveno znanje.