Nebeski oganj

Sulin stade pred njega pre no što je stigao da ih pita šta to rade. „Došle smo da otpratimo Kar’a’karna do kule, gde će ostati s Egvenom Sedai i Avijendom.“

„Ko vas je na ovo nagovorio?“, oštro upita on. Jedan pogled na Lana bio je dovoljan da vidi kako ovaj ne zna ništa o tome. Čak se i u mraku videlo koliko je Zaštitnik zatečen. Doduše, to je trajalo tek trenutak – Lana ništa nije moglo dugo da čudi – i on se trgnu. „Trebalo je da Egvena već bude na putu ka kuli, gde bi je sačekale Device. Ona danas treba da uradi nešto veoma važno i stoga je neophodno da sve vreme bude dobro zaštićena.“

„Čuvaćemo je.“ Sulinin glas beše ravan kao daska. „A čuvaćemo i Kar’a’karna, koji nam je poverio svoju čast.“ Među Devicama se pronese žamor odobravanja.

„Tako je najbolje, Rande“, javi se Egvena. „Ako će jedna osoba upotrebom Moći skratiti bitku, tri će je skratiti još više, a ti si jači nego Avijenda i ja zajedno.“ Ovo poslednje je očigledno rekla preko volje. Avijenda je ćutala, ali je njeno držanje bilo sasvim rečito.

„Gluposti“, ljutnu se Rand. „Pustite me da prođem i uradite kako sam rekao.“

Sulin nije odustajala. „Far Dareis Mai čuvaju Kar’a’karnovu čast“, reče ona mirno, a ostale ponoviše. Nisu vikale, ali je toliko mnoštvo glasova prosto moralo da zvuči kao tutnjava. „Far Dareis Mai čuvaju Kar’a’karnovu čast. Far Dareis Mai čuvaju Kar’a’karnovu čast.“

„Rekao sam da me pustite da prođem“, oštro će on čim je i poslednji glas zamro.

Kao da im je rekao da sve ponove, one opet počeše. „Far Dareis Mai čuvaju Kar’a’karnovu čast. Far Dareis Mai čuvaju Kar’a’karnovu čast.“ Sulin je mirno stajala i gledala ga.

Uto mu se Lan primače pa jetko prošaputa: „Žena s kopljem i dalje je žena i nema te sile koja će je odvratiti od onog što je naumila. Popusti im da se ne bismo celog dana ovde preganjali.“ Zaštitnik zaćuta, pa dodade: „A na stranu to što su u pravu.“

Čim je mrmorenje ponovo prestalo, Egvena zausti da kaže nešto, ali Avijenda je uhvati za rame i nešto joj šapnu, pa ova odustade. Svejedno, znao je šta je htela. Htela je da mu kaže da je tvrdoglava budala ili već nešto slično.

Jedina je muka što se sad stvarno tako osećao. Njihov zahtev je zaista bio potpuno smislen. On nigde drugde ne bi bio ni od kakve pomoći, pošto je sad sve u rukama poglavara klanova i sudbine, a njemu bi jedino preostalo da jurca unaokolo nadajući se da će naleteti na Kuladina. S druge strane, ako ga kao ta’veren može naterati da mu sam dođe, nateraće ga da dođe bilo gde. Doduše, teško da će imati priliku da se nađu licem u lice s njim, s obzirom na to da je svaka Devica do poslednje dobila naređenje da čuva kulu.

Ali kako sad da posle tolikog bacakanja prizemlji i spase ono malo dostojanstva što mu je ostalo? „Zaključio sam da ću najkorisniji biti na kuli“, reče, sav crven u licu.

„Neka bude volja Kar’a’karnova“, podrugljivo će Sulin, kao da je to od početka bila njegova zamisao. Lan klimnu i ode, a Device se razmakoše samo koliko da mu naprave prolaz.

Potom se ponovo zbiše i krenuše, a Randu nije preostajalo ništa drugo nego da ide kud ga vode. Naravno, mogao bi da počne da usmerava, da ih oprlji Vatrom ili poobara Vazduhom, ali ne može tako da se ponaša prema onima koji su na njegovoj strani, a pogotovu ne prema ženama. Osim toga, nije bio siguran bi li ikako uspeo da ih natera da ga ostave na miru osim ako ih ne pobije, a možda ni tako. A ionako je shvatio da će najkorisniji biti na kuli.

Egvena, Avijenda i Sulin nisu putem rekle ni reč i bio im je zahvalan na tome. To je, naravno, delimično poticalo i od toga što su se trudile da ne slome vrat u mraku. S vremena na vreme mogao je da čuje Avijendu kako besno mrmlja nešto o suknjetini. Nijedna mu se nije rugala što je toliko lako popustio. Možda to čuvaju za posle. Ženama je najslađe da udare kad čovek već pomisli da je opasnost prošla.

Kada se drvena kula pomolila iz jutarnjeg sivila, Rand prekide tišinu. „Nisam ovo od tebe očekivao, Avijenda. Čini mi se da si jednom rekla da Mudre ne učestvuju u bitkama.“ Sećao se kako mu je to objašnjavala. Mudra može da netaknuta prođe kroz najžešći boj i da uđe u uporište svakog klana koji nije u krvnoj zavadi s njenim, ali nikada neće učestvovati u borbi, a pogotovu ne usmeravanjem. Pre njegovog dolaska u Pustaru, većina Aijela čak nije ni znala da neke Mudre mogu to da rade, iako se svašta pričalo o njihovim čudnim moćima, od kojih su neke prilično ličile na usmeravanje.

„Ja još nisam Mudra“, ljubazno odgovori ona i popravi šal. „Ako jedna Aes Sedai kao što je Egvena može ovo da radi, onda mogu i ja. Ovo jutros sam izvela dok si ti još spavao. Razmišljam o tome još otkako si prvi put zatražio Egveninu pomoć.“

Sada je već bilo dovoljno svetla da vidi da je Egvena pocrvenela. Kada je shvatila da je on gleda, saplela se i sigurno bi pala da je nije uhvatio za ruku. Otrgla se i ne pogledavši ga. Izgleda da njene žaoke ne moraju da ga brinu. Počeli su da se kroz retku šumu penju ka kuli.