Nebeski oganj

Zario je pete u Kockičine sapi i konj još brže jurnu. Met se osvrnu samo da vidi jesu li ga poslušali. Jesu, mada su bili prilično zbunjeni. Aijeli još nisu mogli da ih vide, a kad se prašina bude slegla ni po čemu neće znati da su Tairenci i Kairhijenjani tu. Polegao je po Kockičinim leđima i počeo da ga žestoko šiba šeširom dok su se probijali kroz pešadiju.

Nemam vremena da čekam Vejramona da prenese naređenja. Samo to je u pitanju. Upozoriće ih i onda nastavlja svojim putem.

Pešadija je marširala podeljena u čete od dvestotinak kopljanika a svaku je predvodio zapovednik na konju, dok je na začelju stupalo pedesetak strelaca s lukovima i samostrelima. Uglavnom su ga znatiželjno posmatrali kako mahnito juri ka čelu, ali niko nije čak ni zastao. Pokoji zapovednik je propeo svog konja da vidi kud žuri nepoznati jahač, ali niko ne napusti svoje mesto u stroju. Dobra disciplina. To će im trebati.

Na začelju tairenske vojske išli su Branioci Kamena, kao i obično u prsnicima, s nabranim crno-zlatnim prugastim rukavima. Raznobojne perjanice na kacigama s obodom označavale su činove, dok su obični vojnici takođe imali prsnike, ali su im rukavi bili u bojama plemića kojima su pripadali. Na samom čelu jahali su lordovi odeveni u svilu i bogato ukrašene prsnike, a velike su im perjanice bile bele. Barjaci su im se vijorili na jutarnjem povetarcu.

Kada je izbio na čelo povorke, Met toliko naglo okrete Kockicu da se životinja zatetura postrance. „Stojte, u ime gospodara Zmaja!“, viknuo je.

To mu je izgledalo kao najbolji način da ih zaustavi, ali na tren mu se ipak učinilo da će ga mirno pregaziti. Međutim, u poslednjem trenutku mladi plemić kojeg je video ispred Randovog šatora podiže ruku i odjednom svi stadoše da povlače uzde a povorkom se pronese žamor naređenja. Vejramon nije bio tu. Nijedan plemić ne beše više od deset godina stariji od Meta.

„Šta ovo treba da znači?“, upita onaj koji je naredio da stanu. Toliko je bio zabacio glavu kako bi ga oholo pogledao preko špicastog nosa, da je izgledalo kao da će ga svakog časa ubosti svojom šiljatom bradom. Opšti utisak je jedino donekle kvario znoj koji mu je lio niz lice. „Gospodar Zmaj mi je lično izdao naređenje“, reče. „Ko si ti da...?“

Ućutao je kad ga je drugi plemić zgrabio za rukav i počeo užurbano da mu šapuće. Rumeni Estean je izgledao kao da se kuva pod kacigom, a i prilično iznureno – pričalo se da su ga Aijeli dobro namučili u vezi s podacima o gradu. Još u Tiru se kartao s Metom i vrlo je dobro znao ko je on. Jedino su njemu ukrasi na prsniku bili okrnjeni. Ostali plemići dotle nisu radili ništa drugo osim što su se šepurili. Ali ne zadugo.

Onaj šiljonosi spusti bradu dok je slušao, a kad je Estean završio, on se ponovo obrati Metu, ali sada mnogo uljudnije. „Nisam želeo da te uvredim... hm... plemeniti Mete. Ja sam Melanril, od kuće Asegora. Kako mogu da pomognem gospodaru Zmaju?“ Odmereni ton ustupi mesto oklevanju dok je izgovarao ovo pitanje, ali tu se Estean umeša u razgovor.

„Zašto da stanemo? Znam da nam je gospodar Zmaj naredio da se držimo po strani, Mete, ali, duše mi, ja nemam obraza da sedim i gledam kako se samo Aijeli bore. Zašto nam je povereno samo da gonimo neprijatelja kad sve bude gotovo? Osim toga, otac mi je u gradu i ja ću...“

Ućutao je kad ga Met preseče pogledom. Te budale nisu uspele čak ni da odu tamo gde je trebalo. Međutim, sad više nisu mogli da se vrate. Čak i ako Melanril pristane – a naoko se ne bi reklo da je voljan na tako nešto, pa makar naređenje zaista poticalo od samog Zmaja – bilo bi to potpuno uzaludno. Ako povorka počne da se okreće, aijelski osmatrači će odmah znati da su otkriveni i napad će verovatno uslediti dok se Tairenci još budu mimoilazili s Kairhijenjanima. Nastao bi isti pokolj kao da su uleteli u zasedu.

„Gde je Vejramon?“

„Gospodar Zmaj ga je poslao u Tir“, oprezno odgovori Melanril, „da se nagodi s ilijanskim piratima i razbojnicima iz Mareda. Naravno, nije mu se išlo, iako je to velika odgovornost, ali... Oprosti, plemeniti Mete, ali ako te je gospodar Zmaj poslao, kako to da ne znaš...“

Met ga prekide. „Nemoj ti mene da plemenitaš. A ako te zanima šta Rand kome govori, to pitaj njega.“ To je momčića spustilo na zemlju, pošto mu sigurno ni nakraj pameti nije bilo da gospodara Zmaja pita bilo šta. Vejramon jeste budala, ali bar je znao šta je prava bitka. S izuzetkom Esteana, koji je izgledao kao vreća krompira privezana za sedlo, jedina borba koju je ova banda videla bila je kafanska tuča. I možda poneki dvoboj. Silna vajda od toga! „Slušajte dobro. Čim prođete između ona dva brda tamo, Aijeli će se stuštiti na vas kao lavina.“