Nebeski oganj

Dosta je tvrdoglavosti, prekorila je samu sebe, a potom se zapitala zašto. Rekla je Gebrilu da je umorna, a potom – ili je on to rekao njoj? Nemoguće. Ona je kraljica Andora, nijedan čovek ne može da joj zapoveda. Garet. Zašto se sada setila Gareta Brina? On joj svakako nikada nije zapovedao; kapetan-general kraljičine garde služio je kraljici, a ne obratno. Ali bio je tvrdoglav, kadar da se ukopa sve dok je ne ubedi u svoj stav. Zašto mi on pada na pamet? Volela bih da je ovde. To beše čista glupost. Proterala ga je zato što joj se protivio; nije se više sećala povodom čega, ali to nije bilo bitno. Protivio joj se. Uspomene i osećanja prema njemu behu joj potpuno zamagljeni, kao da ga godinama nije videla. Začelo nije moglo proći toliko vremena? Dosta tvrdoglavosti!

Oči joj se sklopiše, i smesta je zaronila u san, san opterećen mučnim snovima o bežanju od nečega što ne može da vidi.

2

Ruidean

U visinama grada Ruideana, Rand al’Tor je stajao pokraj ogromnog prozora; staklo, ako ga je nekada i bilo, beše odavno nestalo s okna.

Senke su na zemlji ležale oštro iskošene ka istoku. U istoj prostoriji čuli su se tihi zvuci bardovske harfe. Znoj mu je isparavao s lica čim bi se pojavio; njegov crveni svileni kaput, slepljen na leđima, bio je otvoren u neuslišenoj molbi za svežinom, a košulja mu beše razvezana do pola prsa. Noč je u aijelskoj Pustari bila ledena, ali po danu čak ni vetar nije donosio osveženje.

Držao je ruke iznad glave, na glatkom kamenom okviru prozora, a rukave je zavrnuo, tako da su otkrivali prednji deo prilika uvijenih oko njegovih podlaktica; bila su to zlatogriva, zmijolika stvorenja očiju poput sunca, zlatnoskerletne krljušti, a svako stopalo im je imalo po pet zlatnih kandži. Ovo nisu bile tetovaže, već deo njegove kože. Prilike su sijale kao dragoceni metali i uglačani dragulji, kao da im je kasno popodnevno sunce udahnulo život.

Njima je bio označen, pred ljudima sa ove strane planinskog venca znanog pod raznim imenima – od Zmajevog zida do Kičme sveta – kao Onaj Koji Dolazi Sa Zorom. Baš kao i čaplje utisnute u njegove dlanove, te oznake su važile i za one s druge strane Zmajevog zida, gde je bio znan kao Ponovorođeni Zmaj. U oba slučaja, bio je proročanstvom predodređen da ujedini, spase – i uništi sve.

Nije mu bilo drago što nije uspeo da izbegne ta imena, ali ta prilika je davno prošla, ako je ikada i postojala, i više nije razmišljao o njoj. Ili možda jeste, u veoma retkim trenucima, uz bledo kajanje muškarca koji se priseća budalastih dečačkih snova. U suštini je i bio jedva nešto prerastao dečačko doba, i sećao se svega. Umesto toga, trudio se da razmišlja samo o onome što mora činiti. Sudbina i dužnost vodile su ga putem baš kao jahačke uzde, ali su ga mnogi ipak nazivali tvrdoglavim. Put se mora slediti do kraja, ali ako se iznađe drugačiji način, kraj možda neće biti konačan. Slabi, skoro nikakvi izgledi. Proročanstva su bila žedna njegove krvi.

Ispod njega protezao se Ruidean, paljen suncem koje je, premda se spuštalo ka zubatim, beživotnim i bledim planinama, i dalje bilo nemilosrdno. Ova gruba, skršena zemlja, gde su ljudi radi ubiti ili umreti zarad lokve vode manje od ljudskog koraka, bila je poslednje mesto na svetu gde bi se mogao očekivati velegrad. Njegovi prastari graditelji nisu uspeli da dovrše svoj rad. Grad beše načičkan nemoguće visokim zgradama, stepenastim i ravnostranim palatama visokim i do deset spratova – a ni one nisu imale krovove, već napola sazidane sledeće spratove. Kule su sezale u još veće visine, ali većina beše skrhana napola. Sada je dobra četvrtina ogromnih zdanja, a s njima i džinovski stubovi i prozori od obojenih stakala, ležala razasuta kao krš preko širokih ulica. U središtu ulica ležali su i široki nasipi zemlje predviđeni, ali nikada iskorišćeni za sađenje drveća. Čudesni vodoskoci ostajali su suvi kao i stotinama proteklih godina. Sav taj rad bio je uzaludan, i graditelji su umrli ne dovršivši posao; pa ipak, Randu se povremeno činilo da je ovo mesto začeto sa ciljem da ga on pronađe.

Previše uobraženosti, pomislio je. Moraš biti barem napola lud pa da budeš toliko uobražen. Nije mogao da se suzdrži, gorko se nasmejao. Uz ljude koji su tako davno došli ovamo bile su i Aes Sedai, i dobro su znale Karetonski ciklus, Zmajska proročanstva. Možda su ih i lično napisale. Desetostruka uobraženost.