Nebeski oganj

„Stalno mi je ponavljala da je zaista tu“, promrmlja Ninaeva, „ali mislila sam da je to samo deo sna.“ Egvena im je često govorila da je moguće pohoditi nečije snove, ali nije pominjala da i sama to ume da radi. „A i što bih joj verovala? Čak je tvrdila i da je konačno prepoznala nekakvo koplje koje Rand stalno nosa kao seanšanski rad. To je potpuno besmisleno.“

„Naravno“, reče Elejna, pa podrugljivo izvi jednu obrvu. „Baš kao i to što smo naletele na Serandinu i sredite. Sigurno ima još seanšanskih izbeglica, a ko zna šta su sve osim kopalja ostavljali za sobom.“

Može li ta mala ijednu reč da kaže bez žaoke? „Primetila sam da si ti spremna u svašta da poveruješ.“

Elejna zabaci kiku na leđa, pa oholo odmahnu glavom. „Iskreno se nadam da je Rand dobro.“ Ninaeva na to samo šmrknu. Egvena je rekla da če on morati danima da se odmara dok dovoljno ne ojača, ali i da je bio podvrgnut Lečenju. „Niko mu nije objasnio da ne sme da preteruje“, nastavila je Elejna. „Zar ne zna da ga Moč može ubiti ako je zagrabi previse ili ako tka kad je umoran? Što se toga tiče, nije mu nimalo lakše nego nama.“

Aha, sad pokušava da promeni temu. Znači, tako? „Možda on to ne zna“, slađušnim če glasom Ninaeva, „pošto muškarci nemaju Belu kulu.“ To ju je podsetilo na nešto drugo. „Misliš li da je to zaista bio Samael?“

Iako je taman zaustila da joj nešto odbrusi, Elejna besno pogleda u stranu pa jednako besno izdahnu vazduh. „To je sad potpuno nebitno. Možda bi trebalo da opet upotrebimo prsten, ali ne samo zarad susreta s Egvenom. Štošta još treba saznati. Što više učim, više sam svesna koliko još ne znam.“

„Ne.“ Ninaeva nije očekivala da će Elejna hteti da baš tog trenutka uzme ter’angreal, ali je nagonski zakoračila prema pećnici. „Ni ti ni ja više nećemo odlaziti u Tel’aran’riod osim kad treba da se vidimo s Egvenom.“

Elejna to preču i mirno nastavi po svome, kao da Ninaeva priča sama sa sobom. „Tamo ne moramo da usmeravamo pa se nećemo ni odati.“ Nije gledala u Ninaevu, ali u glasu joj se jasno osećala žaoka. Počela je da je ubeđuje kako bi mogle da koriste Moć, ali pažljivo. Što se Ninaeve tiče, Elejna je upravo to i radila njoj iza leđa. „Ako jedna od nas noćas ode u Srce Kamena, smela bih da se opkladim da bi tamo zatekla Egvenu. Razmisli – kad bismo mi mogle da s njom razgovaramo u njenim snovima, ne bismo više morale da brinemo hoćemo li u Tel’aran’riodu naleteti na Mogedijen.“

„A ti misliš da je to toliko lako, je l’?“ jetko će Ninaeva. „Ako je tako, zašto nas ona to već nije naučila?“ Međutim, nije bila potpuno iskrena. Zapravo je ona bila ta koja se pribojava Mogedijen. Elejna zna da je ta žena opasna, ali na isti način kao što zna da je opasna zmija. Ona je zna samo po čuvenju, ali Ninaeva je doživela njen ujed. Uostalom, susret s Egvenom bez ulaska u Svet snova bio bi koristan i iz drugih razloga.

Bilo kako bilo, Elejna i dalje nije obraćala pažnju na nju. „Živo me zanima zašto je toliko uporno tražila da nikome ništa ne kažemo. To je potpuno besmisleno.“ Zamišljeno je počela da gricka donju usnu. „Zbog još nečeg moramo s njom što pre da se vidimo. Tada to nisam smatrala čudnim, ali poslednjeg je puta nestala u pola rečenice. Neposredno pre toga izgledala je kao da ju je nešto iznenadilo i uplašilo.“

Ninaeva duboko udahnu i pritisnu dlanove na stomak kao da će tako smiriti utrobu. Ipak je uspela da mirnim glasom kaže: „Mogedijen?“

„Ala si ti puna vedrih misli! Ne. Da nam je Mogedijen pohodila snove, verujem da bismo znale za to.“ Elejna se strese. Ipak je znala koliko Izgubljena može da bude opasna. „Osim toga, nije tako izgledala. Nije to bio toliki

strah.“

„Onda možda nije u opasnosti. Možda...“ Naterala se da spusti ruke, pa ljutito stisnu usne. Još samo kad bi znala na kog je ljuta.

Dobro su učinile što su sklonile prsten u pećnicu i koristile ga jedino za susrete s Egvenom. Nego šta. Pri svakom odlasku u Svet snova pretila je opasnost od susreta s Mogedijen, a to im ne treba. Ninaeva je znala da je nadigrana i to ju je svaki put kad se seti grizlo još više, ali činjenice su činjenice.

A opet, možda je Egveni potrebna pomoć. Možda. To što suje upozorile na Mogedijen ne znači da treba potceniti i tu mogućnost. Možda se neko od Izgubljenih navrzao na Randa kao što se Mogedijen navrzla na nju i Elejnu. Po onome što im je Egvena ispričala o događajima u planini i u Kairhijenu, Ninaeva je stekla utisak da je to bilo tipično muško začikavanje. Doduše, nije znala šta bi ona tu mogla da preduzme. Ali Egvena...