Nebeski oganj

A to treba da bude on, shvatio je Rand, davno pre no što se uz devet stepenika popeo do prestola. Avijenda pođe za njim, a i Asmodean, kao njegov zabavljač, ali Sulin hitro rasporedi Device oko postolja, tako da su Mejlan i lordovi morali da ostanu u podnožju. Ozlojeđenost oboji lica Tairenaca, a u dvorani zavlada takav tajac da je Rand jasno čuo sopstveno disanje.

„Ovaj presto pripada nekom drugom“, reče im. „Osim toga, predugo sam već u sedlu da bih se zadovoljio ovoliko tvrdom stolicom. Donesite mi nešto udobnije.“

Najpre zavlada zaprepašćeni muk, a onda se dvoranom pronese žamor. Mejlanu se ote toliko sumnjičav pogled – brže-bolje potrudio se da ga prikrije – da se Rand umalo nasmejao. Biće da je Asmodean bio potpuno u pravu što se tiče tog čoveka. Zabavljač je mirno posmatrao Randa i zagonetno se smejuljio.

Posle nekoliko minuta dojuri onaj u kaputu sa izvezenim zvezdama, a za njim i dvojica Kairhijenjana u crnim livrejama, koji donesoše stolicu s visokim naslonom i gomilom svilenih jastuka. Pokazao im je gde da je stave, ne prestajući da zabrinuto pogledava ka Randu. Stolica je na debelim nogama i naslonu imala uspravne zlatne linije, ali je spram Sunčevog prestola bila potpuno neupadljiva.

Kad se trojica slugu povukoše, klanjajući se duboko pri svakom koraku, Rand nagura gotovo sve jastučiće u jedan kraj pa s olakšanjem sede i položi patrljak seanšanskog koplja preko kolena. Pazio je da mu se ne otme uzdah, pošto Avijenda nije oka skidala s njega, a i Somara se svaki čas osvrtala da ga pogleda, čime mu je samo potkrepljivala sumnju.

No, vreme je da ostavi po strani muke s Avijendom i Far Dareis Mai, pošto su okupljeni iščekivali njegov govor, koliko žudno, toliko i sa strepnjom. A kladim se da bi svi do jednog poskočili kad bih rekao hop

, pomislio je. Ne bi se radovali tome, ali bi i te kako skakutali.

Moiraina mu je pomogla da smisli šta mu je činiti kad stigne tu gde je. Štošta je znao i bez njenih saveta, ali bilo bi mu draže da je sad ona kraj njega, a ne Avijenda, koja kao da jedva čeka da pozove Somaru u pomoć, ali to sad ionako nije važno. Sigurno je svaki plemić – bilo da pripada jednom ili drugom narodu – sad u dvorani.

„Zašto su Kairhijenjani pozadi?“ upita glasno, na šta okupljeni plemići stadoše da se komešaju i razmenjuju upitne poglede. „Tairenci su došli ovamo da pomognu, ali to nije razlog da se Kairhijenjani drže po strani. Rasporedite se po rangu. To važi za sve.“

Teško bi bilo reći jesu li zbunjeniji Tairenci ili Kairhijenjani. Mejlan je izgledao kao da će se udaviti sopstvenim jezikom, a ni ostali lordovi nisu izgledali ništa bolje. Čak je i staloženi Arakome potpuno prebledeo. Sve se svršilo posle mnogo kloparanja čizmama i mimoilaženja s gospama u širokim haljinama, kao i mnogo ledenih pogleda s obeju strana, tako da su na kraju u prvom redu stajali samo muškarci i žene s prugama preko prsa, a u drugom se našao tek pokoji Tairenac. Mejlan i ostali bili su u podnožju postolja, zajedno s dvostruko više kairhijenskih plemića i plemkinja – mahom sedih i s vodoravnim prugama koje su se

nizale od brade gotovo do kolena – mada reč „zajedno" možda ne bi najpribližnije opisivala prizor. Stajali su u dve grupe, na bar tri koraka odstojanja, i toliko su se trudili da ne gledaju jedni u druge da su lepo mogli i da se do mile volje napsuju i naprete. Sve su oči bile uprte u Randa, tairenske pune besa, a kairhijenske jednako hladne ali s nagoveštajem kravljenja, pošto im je pobudio radoznalost.

„Video sam barjake nad Kairhijenom“, nastavio je kad su se smirili. „Lepo je što ih ima toliko s tirskim polumesecima. Bez tairenskog žita, u gradu sad ne bi bilo nikoga da podigne barjak, a bez tairenskih bi mačeva preživeli, bilo da su plemići ili ne, sada služili Šaidou. Zato Tir i zaslužuje takvu čast.“ Tarienci su se na to, naravno, osokolili, pa počeše da se zlobno smeškaju i klimaju glavama, ali se zato visoki lordovi zbuniše i nemo zbiše redove, a Kairhijenjani podno prestola samo razmeniše sumnjičave poglede. „Međutim, ne treba mi toliko mojih barjaka. Ostavite samo jedan na najvišoj gradskoj kuli, tako da ga vidi svako ko krene ovamo, ali ostale skinite i zamenite ih kairhijenskima. Ovo je Kairhijen i izlazeće sunce mora ponosno da se vijori. Kairhijen ima svoju čast i tako treba i da ostane.“