Nebeski oganj

Birgita se nešto kasnije istog tog dana vratila svom starom imenu, mada bi se to pre moglo pripisati poslednjem napadu besa. Pošto su zaključile da su dovoljno daleko odmakle od Mogedijen, ona i Elejna su šiljolistom sprale crnu boju iz kose. Kada ih je Neres video – jednu s crvenozlatnim uvojcima rasutim po ramenima a drugu sa zlatnožutom kikom – a ovu potonju još i sa lukom i strelom, prezrivo je promrmljao kako mu je „još samo nedostajalo da i Birgita iskoči iz neke proklete bajke“. Na njegovu nesreću, ona je to čula, pa mu je oštro objasnila kako to jeste njeno ime i da će mu, ako mu se ono slučajno ne sviđa, prikucati uši za jarbol koji sam odabere. I to vezanih očiju. Besno je otišao urlajući na mornare da zategnu neku užad, već zategnutu do granice pucanja.

Ninaevi je u tom trenutku bilo potpuno svejedno hoće li Birgita ostvariti svoju pretnju. Šiljolist je možda ostavio crvenkasti preliv u njenoj kosi ali boja je sad bila dovoljno blizu njene prirodne da je prosto htela da zaplače od sreće, a ukoliko čitav brod ne dobije upalu desni i zubobolju, ostaće joj i više nego dovoljno šiljolista. A imala je i crvenu mirodiju da joj smiri stomak. Nije prestajala da zadovoljno uzdiše dok je sušila kosu i ponovo uplitala kiku.

Zahvaljujući Elejninom usmeravanju dobrih vetrova i Neresovoj voljnosti da plovi bez odmora, brzo su promicali kraj sela i usamljenih kuća, praćeni mahanjem meštana danju i osvetljenim prozorima noću. Nigde nije bilo znakova nemira koje su ostavili uzvodno. Iako potpuno neodgovarajućeg imena, trbušasta je lađa ipak napredovala zadovoljavajućom brzinom.

Neres kao da je bio rastrzan između zadovoljstva što mu se posrećilo s vetrovima i brige zbog plovidbe danju. Često bi se čežnjivo zagledao ka nekom skrovitom rukavcu, drvećem zaklonjenoj pritoci i sličnim mestima na obali gde bi s e Rečna guja lepo mogla ukotviti i sakriti. Ninaeva bi s vremena na vreme primetila, ali tako da je on čuje, kako mu je sigurno drago što će Samarani uskoro napustiti njegov brod, dodavši pri tom kako neka žena baš lepo izgleda sad kad se odmorila ili kako su zdrava i vesela nečija deca. Time je želela da mu iz glave odagna i poslednju pomisao na bilo kakvo zastajkivanje. Mogla je ona i da mu zapreti Šijenarcima, Tomom ili Džuilinom, ali oni su ionako već bili previše digli noseve, a na stranu što joj uopšte nije padalo na pamet da se upušta u razgovor s čovekom koji je uporno odbijao da je pogleda ili da joj se obrati.

U praskozorje trećeg dana posada je ponovo izbacila vesla kako bi brod prišao doku u Boandi. Bio je to veliki grad, mnogo veći od Samare, a nalazio se na mestu gde se reka Boern, koja je doticala od Džehane, ulivala u mnogo sporiji Eldar. Iza visokih sivih zidina nazirale su se čak tri kule i neka bleštavobela zgrada pokrivena crepom, koja bi lako mogla proći kao kakva omanja palata. Čim su privezali Rečnu guju

za debele stubove na kraju jednog doka, Ninaeva se glasno zapita zašto li je Neres putovao čak do Samare kad je i tu mogao lako da se istovari.

Elejna tad pokaza glavom ka zdepastom muškarcu na obali, koji je na debelom lancu oko vrata nosio nekakav pečat. Još nekolicina njemu sličnih – s pečatom i u istovetnim plavim kaputima – stajali su u blizini i pomno pratili istovar druga dva broda na susednim dokovima. „Ako se ne varam, ovo su carinici kraljice Alijandre.“ Kapetan Neres je dobovao prstima po ogradi broda i trudio se da ne pilji u službenike koliko oni u druge brodove. „Možda je s onima u Samari imao nekakav dogovor. Ne bih rekla da mu se razgovara s ovima.“

Izbeglice bojažljivo pređoše preko brodskog mostiča, a carinici ih gotovo i ne pogledaše. Ljudi ne podležu njihovoj nadležnosti. Za Samarane je to bio ulazak u nepoznato. Ostavili su za sobom čitave svoje živote i sada je trebalo da otpočnu nove, koje su im podarile Ninaeva i Elejna. Nisu stigli ni do pola doka kad neke žene postadoše malodušne kao muškarci. Poneka čak i zaplaka. Elejnino se lice snuždi od brige. Oduvek je želela da svakom pomogne. Ninaeva se jedino nadala da je ova nije primetila kad je nekim ženama tutnula još po nekoliko srebrnjaka.

Međutim, nisu se svi iskrcali. Arejna je ostala, kao i Nikola, pa čak i Marigan i njena dva sina, koji su sada preplašeno gledali kako sva druga deca odlaze ka gradu. Ti dečaci nisu od Samare prozborili ni reč, ili ih bar Ninaeva nije čula.

„Pridružila bih vam se“, reče joj Nikola, nesvesno kršeći ruke. „S vama se osećam bezbedno.“ Marigan klimnu glavom u znak slaganja, a Arejna ne reče ništa nego priđe ovima dvema, pokazavši time da je i ona u tom košu, iako je sve vreme drsko gledala u Ninaevu kao da je čika da je otera.

Tom odmahnu glavom a Džuilin iskrivi lice, ali Ninaeva je gledala jedino Elejnu i Birgitu. Kad prva bez oklevanja klimnu a druga odmah za njom, ona prikupi suknju pa ode pravo do Neresa.

„Pretpostavljam da je ovo sad ponovo moj brod“, reče on vazduhu između

Rečne guje i doka. „A i krajnje je vreme. Ovo mi je bila najgora plovidba u životu.“