Nebeski oganj

Marigan, nekoliko godina starija od nje, nekada je bila debeljuškasta, ali sada je iznošena smeđa haljina visila na njoj, a široko joj lice beše potpuno iznureno. Njena dva sina, šestogodišnji Džaril i sedmogodišnji Sev, samo su ćutali i razrogačenim očima posmatrali svet oko sebe. Uvek su se držali zajedno i izgledali su kao da se plaše svačega i svakoga, pa i majke. Marigan se u Samari bavila lekovitim biljem i melemima, iako je imala prilično čudno viđenje svog posla. U stvari, nije ono bilo toliko čudno, budući da su na drugoj strani reke bili Beli plaštovi i Amadicija, a na stranu to što je bila samouka. Tvrdila je da je oduvek želela samo da leći bolesne i da joj je dobro išlo, mada muža nije uspela da spase. Posle njegove smrti usledilo je pet teških godina, a svakako nije bilo ništa bolje ni kad se pojavio Prorok. Kada je izlečila nekog čoveka od groznice, proneo se glas da ga je digla iz mrtvih i po nju je došla rulja koja je tražila Aes Sedai. Eto koliko malo ljudi znaju o Moći. Smrt je jača od Lečenja. Međutim, čak je i Marigan verovala da Aes Sedai to mogu. Kao i Nikola, nije znala kuda će. Nadala se da će pronaći neko selo u kome će nastaviti da se bavi travarstvom.

Arejna, najmlađa od njih tri, imala je smirene plave oči na licu ljubičastom od modrica i nije bila Geldanka. To joj se, ako ni po čemu drugom, lako videlo po odeći, pošto je nosila kratku crnu jaknicu i šalvare slične Birgitinima. To joj je ujedno bila i sva imovina. Nije htela da kaže odakle je, a bila je i prilično neodređena u vezi s događajima koji su je doveli na Rečnu guju,

tako da je Ninaeva morala sama da sklapa njenu priču. Arejna je bila pošla u Ilijan kako bi sprečila mlađeg brata da položi zakletvu i postane Lovac na Rog. U onolikoj ga rulji, međutim, nije našla, ali je zato sama položila zakletvu – iako nije verovala da Rog Valera postoji – ne bi li videla sveta, a možda čak i uspela da pronađe Gvila i vrati ga kući. Posle toga joj je bilo... teško. Nije se ona toliko ustezala da priča koliko se trudila da sve prikaže u lepšem svetlu. Iz nekoliko su je sela prognali, jednom opljačkali, a više puta čak i pretukli. Uprkos svemu, nije joj bilo ni nakraj pameti da prekine potragu za svojim mestom pod suncem. Svet je veliki, a Arejna jedva čeka da se uhvatu u koštac s njim. Dobro, nije ona to baš tako sročila, ali Ninaeva je znala da ona to misli.

I te kako je bila svesna zašto su je baš njih tri toliko dirnule. Svaka ta priča mogla je biti njena. Doduše, nije joj bilo jasno zašto joj se baš Arejna najviše dopala. Kada je sve sabrala i oduzela, zaključila je da je najveći deo devojčinih nedaća potekao otud što nije umela da drži jezik za zubima nego je bilo „što na umu to na drumu“. Nije ni čudo što je toliko brzo morala da napusti jedno selo da im je čak i konja ostavila, pošto je tamošnjeg vlastelina nazvala maloumnim upišankom, a nekim seljankama odbrusila da ne mogu nju neke tamo koštunjave prakljače da ispituju ko je i zašto putuje sama. Sama je priznala da je upotrebila te reči. Ninaeva je zaključila da bi štošta mogla da nauči tu devojku za nekoliko dana. Ali još im je nešto svima trima bilo zajedničko. Savršeno je dobro razumela njihovu žudnju za mirom i sigurnošću.

Drugog jutra na brodu, dok su odnosi još bili napeti a jezici – neki

jezici, ne svi – prilično oštri, odigrao se neobičan razgovor. Ninaeva je rekla Elejni, i to prilično blagim glasom, kako nije na majčinom dvoru i da se uopšte ne zavarava kako drugi zbog nje moraju svake noći da spavaju pričvrljeni uza zid. Elejna je na to podigla bradu, ali pre nego što je stigla išta da kaže, u razgovor se umešala Birgita. „Ti si kći naslednica Andora?“ Nije se takoreći ni osvrnula da vidi sluša li ih ko.

„Jesam.“ Elejna odavno već nije zvučala toliko dostojanstveno, a bilo je tu i prizvuka... zar je moguće da je to bilo zadovoljstvo?

Ratnica se, lica belog kao kreč, samo okrete i ode do pramca, gde sede na kolut konopca i zagleda se u reku. Elejna se na to namršti, pa joj priđe i sede kraj nje. Izvesno vreme su tiho razgovarale. Ninaeva im se ne bi pridružila ni da su je zvale! O čemu god da su pričale, Elejna je izgledala pomalo nezadovoljno, kao da je očekivala drugačiji ishod, ali posle toga se više nisu gložile.