Nebeski oganj

Osim pretraga Elaidine sobe, učile su kako da u Svetu snova upravljaju sobom i svojim okruženjem. Ninaeva nije nameravala da ponovo dozvoli da je neko uhvati onako kao Egvena i Mudre. Trudila se da na Mogedijen i ne pomišlja. Bolje da se usredsredi na Mudre.

Nisu uspele da dokuče kako je to Egvena uspela da im pohodi snove u Samari. Kada su ponovo pokušale da je dozovu, nije se pojavila, ali im se zato pojačalo ono neprijatno osećanje da ih neko gleda. Strašno su se mučile da nauče kako da nekog drugog zadrže u Tel’aran’riodu, iako je Elejna sasvim slučajno otkrila kako se to radi. Trebalo je samo tu drugu osobu gledati kao deo sna. Na kraju je to i uspela, a Ninaeva joj je čestitala najsrdačnije što je mogla iako ona sama još dugo to nije uspela da savlada. Ma koliko Elejna izgledala maglovito, pojavljivala se i nestajala s osmehom kad god poželi. Kad je Ninaeva konačno uspela da je zadrži, osećala se kao da diže stenu.

Mnogo je zabavnije bilo stvaranje neverovatnih cvetova razmišljanjem o njima. Napor koji je to iziskivalo zavisio je od veličine i maštovitosti tvorevine. Teže je napraviti drvo prekriveno crvenim, zlatnim i ljubičastim cvetovima nemogućeg oblika nego stojeće ogledalo za slučaj da poželite da vidite šta ste uradili od sopstvene haljine, ili pak šta vam je od nje uradila neka druga osoba. Još je teže stvoriti svetlucavu kristalnu palatu, koja se, iako tvrda na dodir, menjala kad god se promeni njen zamišljeni lik i nestajala čim se pomisli na nešto drugo. Prećutno su se složile da se manu životinja kad ih je jedan stvor – nešto kao konj s rogom na nosu! – pojurio preko brda pre no što su stigle da ga izbrišu. Umalo su se posvađale jer je svaka optuživala onu drugu da ga je stvorila, ali Elejna se uskoro zakikotala kako samo ona ume i glasno se zapitala kako li su samo izgledale dok su jurcale zadignutih sukanja i vikale onom čudu da nestane. Čak ni njeno tvrdoglavo odbijanje da ipak prizna krivicu nije sprečilo Ninaevu da i sama prasne u smeh.

Iako je naizmenično koristila gvozdeni disk i smeđu pločicu s ugraviranom snevačicom, Elejna nije volela ter’angreale. Ma koliko se trudila – a iziskivali su mnogo napora – s njima se u Tel’aran’riodu nikad nije osečala toliko celovito kao s prstenom. Ispadala je iz Sveta snova čim pokuša da priveže tokove Duha, a usmeravanje nečeg drugog u isto vreme izgledalo je potpuno nemoguće, mada nije mogla da dokuči zašto je tako. Više ju je zanimalo kako su ter’angreali napravljeni i bila je vrlo nezadovoljna kad je shvatila da nije toliko lako proniknuti u njihove tajne kao što je to bio slučaj s a’damom. To joj je smetalo više nego čičak u čarapi.

Jednom se i Ninaeva okušala s ter’angrealom, i to baš kad je trebalo da se nađu s Egvenom, prve noći po odlasku iz Boande. Verovatno ne bi bila dovoljno ljuta da nije bilo onih koji su joj vazdan žuljali živce – muškaraca.

Prvi je bio Neres, koji je u sumrak počeo da šetka gore-dole po palubi i mrmlja nešto o svom ukradenom tovaru. Ona na to, naravno, nije obraćala pažnju. A onda je Tom, razmeštajući sebi ležaj podno zadnjeg jarbola, tiho na to rekao: „Ima čovek pravo.“

Očigledno je nije primetio zbog mutne svetlosti sumraka, kao ni Džuilin, koji je čučao kraj njega. „On jeste krijumčar, ali ipak je platio svu onu robu. Ninaeva nije imala pravo da mu to oduzme.“

„Ženino je prokleto pravo sve ono što sama nazove svojim prokletim pravom“, nasmeja se Uno. „Tako bar kažu žene u Šijenaru.“

A onda su je videli i ućutali, kao i uvek prekasno se prizvavši pameti. Uno se počeša po onom zdravom obrazu. Tog je dana skinuo zavoje i odmah je shvatio šta mu je uradila. Učinilo joj se da se sad stidi. Zbog igre senki bilo je nemoguće dobro videti, ali mogla bi se zakleti da su ona dvojica ostali potpuno ravnodušni.

Naravno, nije im rekla ni reč nego je samo čvrsto uhvatila kiku i brzo otišla odatle. Kada je sišla niz stepenice, videla je da je Elejna već uzela gvozdeni disk. Drvena kutijica stajala je otvorena na stolu. Ninaeva uze žućkastu pločicu s ugraviranom snevačicom. Površina joj beše glatka i nežna, ni nalik nečemu što može da ogrebe metal. Zahvaljujući besu koji je već tinjao u njoj, odmah je krajičkom oka opazila sjaj saidara na ramenima. „Možda nekako dokučim zašto s ovim ne možeš da usmeravaš gotovo ništa.“