Nebeski oganj

Aes Sedai zagladi svoju svilenu suknju, iako to nije bilo potrebno. „Ako povedeš Aijele preko Zmajevog zida, biće to možda i najgore što možeš učiniti.“ Glas joj je bio oštar od gneva, ili možda tereta. Barem je počela da shvata da on nije obična lutka. „Već u ovom času, Amirlin Tron stupa u dodir s vladarima svih naroda koji još imaju vlast i izlaže im dokaze da si ti Ponovorođeni Zmaj. Oni znaju Proročanstva; znaju za šta si rođen. Kada budu uvereni ko si i šta si, prihvatiće te jer će morati. Poslednja bitka se bliži, a ti si im jedina nada, jedina nada čovečanstva.“

Rand se glasno nasmeja, prepun gorčine. Stegao je lulu zubima, pa se podiže i sede na sto, skrštenih nogu. Pomno ih je posmatrao. „Tako, ti i Sijuan Sanče i dalje mislite da znate sve na ovom svetu.“ Ako mu Svetlost pomogne, sve o njemu nikada neće saznati. „Obe ste obične budale.“

„Pokaži malo poštovanja!“, prosikta Egvena, ali Rand nastavi preko njenih reči.

„Tairenski lordovi su takođe bili upoznati s Proročanstvima, i znali su ko sam kada su videli da stežem Mač Koji Se Ne Može Dotaći u šaci. Pola njih očekuje da im donesem moć, slavu, ili i jedno i drugo. Druga polovina bi mi najradije zabola nož u leđa i pokušala da zaboravi da je Ponovorođeni Zmaj ikada bio u Tiru. Tako će narodi dočekati Ponovorođenog Zmaja. Ukoliko ih prethodno ne sputam, na isti način kao i Tairence. Znaš li zašto sam ostavio Kalandor u Tiru? Da ih podseća na mene. U svakom času su svesni da je tamo, zariven u Srce Kamena, i znaju da ću se vratiti po njega. Zato su mi verni.“ To je bio samo jedan od razloga da Mač Koji To Nije ostane na svom mestu. Nije želeo ni da pomisli na drugi razlog.

„Budi veoma oprezan“, prozbori Moiraina nešto potom, smrznuto smirenim glasom. Rekla je samo toliko. Glas joj je nosio oštro upozorenje. Takav je već jednom čuo, kada mu je obećala da će ga radije videti mrtvog nego .palog pod Senku. Čvrsta žena.

Dugo ga je posmatrala, kao da će ga udaviti u mračnim jezerima svojih očiju. Potom je napravila savršen naklon. „Ako dozvolite, moj lorde Zmaju, postaraću se da gazda Kader dobije uputstva za rad koji ga sutra očekuje.“

Niko nije mogao videti ni tračak podrugljivosti u njenom ponašanju ili rečima, ali Rand ju je osetio. Činila je sve što je mogla da ga poljulja ne bi li postao podložan krivici, sramu, nesigurnosti, ili čemu god. Zurio je za njom sve dok nije nestala iza zveckavih perli na vratima.

„Nema potrebe da se tako mrštiš, Rande al’Tore.“ Egvenin glas bio je dubok, oči razjarene; stezala je šal kao da bi ga najradije zadavila njime. „Lord Zmaj, kako da ne! Nisi ništa do nevaspitani, grubi glupak. Zaslužio si i više nego što si dobio. Ne bi te ubilo da postaneš malo uljudniji!“

„Dakle, to si bila ti“, prasnuo je, ali na njegovo iznenađenje, ona umalo odmahnu glavom, pa se pribra i umiri. Ipak Moiraina. Ako je Aes Sedai toliko izgubila živce, nešto ju je začelo užasno grizlo. On, bez sumnje. Možda bi trebalo da se izvini. Valjda i ne bi bolelo biti uljudan. Mada nije razumeo zašto bi trebalo da se fino ophodi prema Aes Sedai koja se trudila da ga priveže na uzicu.

Ukoliko je on i razmišljao o pristojnijem ponašanju, Egvena nije. Oči su joj bile kao užareno ugljevlje, samo tamnosmeđe. „Ti si vunoglava budaletina, Rande al’Tore, i pogrešila sam što sam ikada pominjala Elejni da bi bio dobar za nju. Nisi dovoljno dobar ni da budeš s tvorovima! Spusti malo taj nos. Sećam se koliko si se preznojavao kad si morao da se vadiš iz nevolja u koje te je Met uplitao. Sećam se kako te je Ninaeva šibala dok nisi počeo da urličeš, pa si potom morao da sediš na jastuku celog dana. Nije to uopšte bilo tako davno. Trebalo bi da kažem Elejni da te zaboravi. Kad bi samo znala u šta si se pretvorio...“

Gledao je u nju, otvorenih usta; paljba se nije obustavljala – otkad je ušla kroz zavesu od perli, nije pokazala ovoliki bes. Tada mu je sinulo. Setio se kako je slučajno trznula glavom, odajući da ga je Moiraina napala koristeći Moć. Egvena se uvek j ako upinjala da obavlj a ono što je zanima baš kako treba. Dok je učila od Mudrih, nosila je aijelsku odeću; možda je čak i prihvatala običaje Aijela. To bi ličilo na nju. Ali ni u jednom trenutku nije prekidala s trudom da postane prava Aes Sedai, uprkos tome što je bila samo jedna od Prihvaćenih. Aes Sedai su obično vladale svojim raspoloženjem, ali nešto što bi želele da zadrže kao tajnu ne bi odale baš nikada.