Nebeski oganj

Ilijena mi nikada nije pretila vatrom svog gneva ako bi bila besna sama na sebe. Kad bi me i oslovila sgrubošću, bilo bi to zato što... Um mu se smrzao na tren. Nikada u životu nije upoznao nijednu ženu po imenu Ilijena. Ali prisećao se i lika uz to ime; lepo lice, mlečna koža i zlatna kosa, kao utvara Elejne. Ovo je sigurno bilo ludilo. Prisećao se žene koja živi samo u njegovoj mašti. Možda će jednog dana i razgovarati s ljudima koji ne postoje.

Egvena zamuknu i zabrinuto ga pogleda. „Jesi li dobro, Rande?“ Gnev je ispario iz njenog glasa, kao da ga nije ni bilo. „Šta nije u redu? Hoćeš li da pozovem Moirainu...“

„Ne!“, odvrati on, pa brže-bolje ublaži ton. „Ne može ona Izlečiti...“ Čak ni Aes Sedai ne mogu izlečiti ludilo; nijedna od njih nije mogla izlečiti nijednu od njegovih boljki. „Je li Elejna dobro?“

„Dobro je.“ Uprkos svemu što je izgovorila, u Egveninom se glasu osećao trag saosećajnosti. Ništa više nije ni očekivao. Posle Elejninog odlaska iz Tira, ono što je namerio ticalo se isključivo Aes Sedai; Egvena mu je to toliko puta saopštila, a Moiraina bi svaki put potvrdila. Tri Mudre koje su umele da hode snovima, one kod kojih je Egvena učila, bile su još ćutljivije. Imale su sopstvene razloge da budu nezadovoljne njime.

„Najbolje bi bilo da i ja pođem“, nastavi Egvena, nameštajući šal preko ruku. „Umoran si.“ Pomalo namršteno, upitala je: „Rande, šta znači biti sahranjen u Kan Breatu?“

Zaustio je da upita o čemu to, Svetlosti, ona priča. Potom se setio da je upotrebio taj izraz. „Negde sam čuo te reči“, slagao je. Nije imao pojma ni šta znače ni odakle potiču.

„Odmori se, Rande“, reče ona, kao da je dvadeset godina starija, a ne dve godine mlađa od njega. „Obećaj mi. Potrebno ti je to.“ Klimnuo je glavom. Odmerila mu je lice, kao da traga za istinom, pa pođe ka vratima.

Randov srebrni pehar vina polete s tepiha i kroz vazduh doplovi do njega. Žurno ga je zgrabio tren pre nego što se Egvena osvrnula.

„Možda ne bi trebalo da ti ovo govorim', kaza ona. „Elejna nije nameravala da to bude poruka za tebe, ali... Rekla je da te voli. Možda to već znaš, ali ako ne znaš, trebalo bi da razmisliš o tome.“ S tim rečima nestade, a perle zazveckaše sklapajući se za njom.

Rand saskoči sa stola, hitnu pehar u stranu prskajući popločani pod vinom i razjareno se uputi ka Jasinu Nataelu.

3

Izbledele senke

Rand dograbi saidin

i usmeri niti Vazduha, dižući Nataela sa jastuka; pozlaćena harfa se otkotrlja na tamnocrveni pločani pod, a čovek ostade prikovan za zid, nepokretan od vrata do stopala; bio je dve-tri stope iznad poda. „Upozorio sam te! Nikada ne usmeravaj pred drugima. Nikada!“

Natael nakrivi glavu, onako kako je samo on umeo, kao da posmatra Randa sa strane, ili iz prikrajka. „Čak i da je videla, pomislila bi da si to bio ti.“ Glas mu nije tražio oproštaj, niti je u njemu bilo bojažljivosti, ali ni prkosa; jednostavno je smatrao da je objašnjenje bilo dovoljno. „Pored toga, izgledalo mi je da si žedan. Dvorski bard mora da motri na potrebe svog lorda.“ Bila je to jedna od njegovih malih taština; ako je Rand Ponovorođeni Zmaj, onda on nikako ne može biti običan zabavljač, već dvorski bard.

Zgađen podjednako koliko i ljutit, Rand rasplete niti i pusti ga da padne. Sputati Nataela bilo je kao potući se s desetogodišnjim dečakom. Nije mogao da vidi štit koji je sprečavao drugog muškarca da upija saidin - bilo je to žensko delo – ali znao je da postoji. Sada je pomeranje pehara bilo skoro sve za šta je Natael kadar. Srećom, štit je bio skriven i od ženskih očiju. Natael je taj trik nazivao „izvrtanjem“, ali po svemu sudeći nije bio sposoban da ga objasni. „A šta bi se desilo da mi je videla lice i posumnjala? I ja sam se trgao kada je pehar sam od sebe poleteo ka meni!“ Ponovo je gurnuo lulu među zube i gnevno počeo da izbacuje oblake dima.

„Opet ne bi posumnjala.“ Natael se ponovo smestio među jastuke, dohvatio harfu i prebrao po žicama, započinjući nekakvu iščašenu melodiju. „Kako bi iko mogao posumnjati? Ni sam ne verujem sasvim u ovo što se dešava.“ Ako je Natael možda i bio ogorčen, Rand to nije primećivao.

Ni on nije bio siguran da li da veruje u sve, iako je prošao kroz velike muke da stigne dovde. Ovaj čovek, Jasin Natael, imao je i drugo ime. Asmodean.

Lenjo prebirajući po harfi, Asmodean nije izgledao kao jedan od užasnih Izgubljenih. Čak je bio i umereno zgodan; Rand je smatrao da bi verovatno bio privlačan ženama. Čudno je bilo to što zlo često ne daje nikakav spoljni znak. Ovo je bio jedan od Izgubljenih, ali daleko od toga da je Rand pokušavao da ga ubije – naprotiv, skrivao ga je od Moiraine i svih ostalih. Bio mu je potreban učitelj.