Nebeski oganj

„Možete govoriti šta god želite pred Nataelom“, odvrati Rand. „On je ipak zabavljač Ponovorođenog Zmaja.“ Ako bi se pokazalo da razgovor ipak zahteva posebnu tajanstvenost, ona bi istrajavala, i Rand bi poslao Nataela napolje, premda nije voleo da ga gubi iz vida.

Egvena glasno šmrknu i podesi šal na ramenima. „Glava ti se nadula kao prezrela lubenica, Rande al’Tore.“ Govorila je ravnomernim tonom, kao da je to najobičnija istina.

Izvan Praznine, gnev poče da vri. Ne zbog toga što je rekla; čak i kada su bili deca imala je naviku da ga ponižava, zaslužio on to ili ne. Ali odskora mu se činilo da je počela da sarađuje s Moirainom, da se trudi da ga poljulja tako da ga Aes Sedai može gurnuti na koju god stranu želi. Dok su bili mlađi, pre nego što se znalo šta on predstavlja, mislili su da će se jednoga dana venčati. A Egvena je sada bila protiv njega, rame uz rame s Moirainom.

Progovorio je, stegnutog lica, i grublje nego što je nameravao: „Kaži šta želiš, Moiraina. Kaži smesta, ili čekaj drugu priliku da nađem vreme za tebe. Veoma sam zauzet.“ Ovo je bila potpuna laž. Većim delom vremena vežbao je mačevanje s Lanom, kopljaništvo s Ruarkom, ili borbu golim rukama i nogama sa obojicom. Ali sada je bio rešen da bude grub, ako ustreba. Natael je smeo da čuje sve. Skoro" sve. Sve dok ga Rand drži na oku.

Moiraina i Egvena se namrštiše, ali je barem prava Aes Sedai najzad prihvatila da ga ovog puta neće omekšati. Osvrnula se ka Nataelu i usne joj se stegoše – čovek je očito i dalje bio zadubljen u muziku. Potom je iz svoje kese izvadila podebeo smotuljak sive svile.

Razmotala ga je i položila njegovu sadržinu na sto. Bila je to okrugla ploča velika kao šaka; napola crna kao smrt, napola prečisto bela. Krivudava linija spajala je dve polovine u dve sljubljene suze. To je bio simbol Aes Sedai, stariji od Slamanja sveta, ali ovaj disk je značio mnogo više. Stvoreno je samo sedam takvih, a služili su kao pečati tamnice Mračnoga. Odnosno, svaki kao tačka usmerenja za po jedan pečat. Moiraina izvuče iz pojasa nožić s drškom ispletenom od srebrnih žica i pažljivo zagreba njime po obodu diska. Otpao je sićušan iverak, čiste crne boje.

Caki unutar Praznine, Rand ostade bez daha. Samo ništavilo je podrhtavalo, i Moć za tren zapreti da ga nadjača. „Je li to kopija? Krivotvorina?“

„Pronašla sam ga dole na trgu“, kaza Moiraina. „Međutim, pravi je. Isto se dešava i sa onim koji sam ponela iz Tira.“ Kao da mu je ravnodušno objašnjavala da bi rado jela supu od graška za ručak. Egvena je, s druge strane, pritezala šal kao da joj postaje hladno.

Rand je i sam osećao kako strah nadolazi i obliva spoljašnjost njegove Praznine. Bilo je teško otpustiti saidin,

ali nagnao je sebe na to. Ako bi izgubio prisebnost, Moć bi mogla da ga šatre na mestu, a želeo je da posveti punu pažnju ovom problemu. Uprkos svemu, uprkos izopačenju, rastanak od nje ga je boleo.

Iverak na stolu nije mogao biti stvaran. Te ploče su bile sačinjene od kuendilara, srcokamena, a ništa napravljeno od njega ne može biti oštećeno, čak ni Jednom moći. Svaka, ma koliko jaka sila korišćena protiv njega samo bi ga još ojačala. Veština stvaranja srcokamena izgubljena je u Slamanju sveta, ali sve tvorevine, čak i najkrhkije vaze načinjene od njega u Doba legendi još su postojale, iako ih je možda Slamanje sahranilo na dno okeana ili ispod neke planine. Naravno, tri od sedam pečata već behu skršeni, ali za to je bilo potrebno mnogo više od nožića.

Međutim, kada se bolje zamislio, nije bio siguran kako su prethodna tri zaista uništena. Ako niko do samog Tvorca ne može slomiti srcokamen, jedino je tako moglo i biti.

„Kako?“, upitao je, iznenađen što mu je glas i dalje postojan kao da ga Praznina još okružuje.

.„Ne znam“, odgovori Moiraina, podjednako smirene spoljašnjosti. „Ali svestan si u čemu je nevolja – običan pad sa stola mogao bi da ga skrši. Ako su i ostali, gde god se nalazili, u ovakvom stanju, četiri čoveka s čekićima bili bi dovoljni da ponovo otvore tamnicu Mračnoga. Takođe, ko može biti siguran u njihovu snagu kada su u ovakvom stanju?“

Rand je bio svestan. Još nisam spreman. Nije bio ubeđen da će ikada biti, ali je svakako još uvek bio nespreman. Egvena je izgledala kao da posmatra sopstvenu razjapljenu ruku.

Moiraina ponovo zamota ploču i pohrani je u kesu. „Možda ću se prisetiti nekog mogućeg rešenja pre nego što ponesem ovo u Tar Valon. Ako saznamo zašto je ovako, možda ćemo moći nešto da preduzmemo.“

Obuze ga priviđenje Mračnoga koji ponovo poseže iz Šajol Gula i konačno stupa na potpunu slobodu; oganj i tama prekrili su svet u njegovom umu, proždirući oganj koji nije odavao svetlost, i neprobojno crnilo što guši vazduh. Moiraininim rečima je trebalo nešto duže da prodru do njega. „Nameravaš i sama da pođeš?“ Bio je ubeđen da je nameravala da ostane pripijena uz njega kao mahovina uz kamen. Zar ovo nije ispunjenje tvoje želje?