Nebeski oganj

Usmerio je, i u rukama mu se nađe dugačka, blago zakrivljena oštrica sa znakom čaplje, iskovana od plamena. Očekivao je Mirdraale, ili nešto još gore od Bezokih – ali za pse, pa makar bili i Nakot Senke, dovoljan je bio i mač. Njihovi gospodari nisu mnogo znali o Randu. Lan je cenio da se Rand bliži majstorstvu mača – ali imajući u vidu Zaštitnikovu škrtost na rečima hvale, Rand je možda već dostigao taj stepen.

Uz režanje nalik mlevenju kostiju, psi pojuriše ka njemu sa tri strane, brže od konja u galopu.

Nije se pomerao sve dok ga bezmalo nisu dočepali; tada je potekao kao voda, sjedinjen s mačem, od kretnje do kretnje, kao da pleše. U jednom treptaju oka, potez mača nazvan Vihor s planine preobrazio se u

Vetar iznad zidina, i na kraju u

Raskriljenu lepezu. Grdne crne glave odleteše s tamnih telesa i zakotrljaše se po podu, a penom obliveni čelični zubi ostadoše iskeženi. Napustio je mozaik u trenu kada su se crna obličja sručila na zemlju, krvareći i drhteći.

Nasmejao se za sebe i pustio mač da iščezne; ipak, zadržao je saidin, pobesnelu Moć, slatku i izopačenu. Niz spoljašnji zid Praznine slivao se prezir. Psine. Nakot Senke, naravno, ali ipak... Smeh zamuče.

Mrtvi psi i njihove glave polako počeše da se rastapaju, dok ne postadoše lokve senovite tečnosti koja se migoljila kao da je živa. Njihova krv, kojom pod beše isprskan, poče da podrhtava i najednom, manji delovi tečnosti počeše da klize preko poda, stapajući se s većima. Sluzava tvar poče da narasta, sve dok tri ogromna crna psa ponovo ne stadoše na tek iznikle, jednako snažne noge.

Nije razumeo kako mu se izvan ništavila javio trag sumnje. Ipak je morao očekivati više od Nakota Senke – ko god da ih je poslao nije bio toliko nepromišljen koliko mu se učinilo. Ali i dalje ga nisu poznavali.

Umesto da ponovo posegne za mačem, usmerio je, kao nekada davno, kako ga je samo sećanje učilo. Ogromni psi urliknuše i skočiše, a iz njegovih ruku se izli gust snop bele svetlosti, nalik rastopljenom čeliku, nalik tečnoj vatri. Prebrisao je snopom preko stvorenja; u istom trenutku, od njih ostadoše samo senke, tren potom obrisi izvitoperenih boja i svetlucava prašina koja se rasipala i umanjivala dok najzad i od nje ne ostade ništa.

Sumorno se osmehnuo i ispustio svoju tvorevinu. U očima mu je još titrao nagoreli, ljubičasti trag svetlosti.

Na drugoj strani velike prostorije, komadi jednog stuba ležali su razasuti po podu. Na mestima preko kojih je prešao snop svetlosti – šta god da je zapravo bila, jer svakako nije bila obična svetlost – stubovi su bili glatko isečeni. Dobar deo zida iza stubova bio je rasporen zjapećom pukotinom.

„Da te nije neki od njih ugrizao, ili dotakao svojom krvlju?“

Zaokrenuo se čuvši Moirainin glas; bio je toliko zaokupljen onim što je počinio da nije ni čuo njene korake uz stepenište. Obema rukama je pridržavala suknju i zurila u njega, krijući lice u senkama noći. Sigurno je osetila ova bića, baš kao i on, ali ne bi stigla ovamo tako brzo da nije trčala. „Device su te pustile da prođeš? Zar si postala Far Dareis Mai, Moiraina?“

„Dodelile su mi neka prava koja inače imaju samo Mudre“, zbrzala je odgovor, s bolnim nestrpljenjem u melodičnom glasu. „Rekla sam straži da moram hitno da razgovaram s tobom. Odgovori mi! Jesu li te Psomraci ugrizli ili poprskali svojom krvlju? Da te nije dotakla njihova pljuvačka?“

„Ne“, polako je odgovorio. Psomraci. Po onome čega se sećao iz prastarih predanja, priče o njima plašile su decu po južnim zemljama. I stariji su verovali u njihovo postojanje. „Zašto bi te brinuli ujedi? Mogla bi da ih Izlečiš. Znači li ovo da je Mračni na slobodi?“ Bio je tako duboko u Praznini da ni strah nije dopirao do njega. Naslušao se priča u kojima su Psomraci jurili kroz noč u Divljem lovu, a lovac nije bio niko drugi do sam Mračni; nisu ostavljali tragove ni na najmekšoj prašini, već samo na kamenu, i nisu zastajali dok se plen ne suoči sa njima i pobedi ih, ili prebegne preko tekuće vode. Naročito su se često susretali na raskršćima, tačno pred zalazak sunca, ih pred samo svitanje. Do ovog trenutka pred očima mu je prošetalo toliko prastarih priča da je verovao da svaka od njih može biti tačna.

„Ne, Rande, nije to.“ Kao da joj se vraćala pribranost; glas joj opet postade poput srebrnih praporaca, smiren i hladan. „Oni su jednostavno drugi soj Nakota Senke, nešto što nikada nije trebalo biti stvoreno. Njihov ugriz je smrtonosan kao i bodež zariven u srce – mislim da bi umro pre nego što bih uspela da iscelim takvu ranu. Njihova krv, čak i pljuvačka, vrlo je otrovna. Od jedne kapi na koži možeš umreti, polako i izuzetno bolno. Srećom po tebe, ovde ih je bilo samo tri – ukoliko nisi poubijao još neke pre mog dolaska. Njihovi čopori su obično veći, bude ih i po desetak; tako barem govore očuvani spisi iz Rata Senke.“

Veći čopori. Nije bio jedini u Ruideanu koga Izgubljeni žele...