Nebeski oganj

„Možemo da pričamo i sutra“, preseče je Rand. Lanovo lice otvrdnu još više, iako je to izgledalo nemoguće; Zaštitnici su čuvali svoje Aes Sedai, njihov ugled kao i njihova tela, daleko vernije nego sebe. Rand nije obraćao pažnju na Lana. Još su ga hvatali grčevi u boku, ali uspeo je da ostane uspravan; na pamet mu nije padalo da oda nekakvu slabost. „Ako misliš da ću ti pomoći da odvojiš Meta od one lisičje glave, varaš se.“ Taj medaljon je nekako zaustavio njeno usmeravanje, ili je bar sprečio njegov uticaj na Meta. „Platio je užasnu cenu za nju, Moiraina, i ona mu pripada.“ Setivši se kako ga je ošinula preko leđa koristeći Moć, procedi: „Možda ću ga zamoliti da je pozajmi i meni.“ Okrenuo joj je leđa. Još nekoga je morao da pronađe, premda je žurba u svakom slučaju bila besmislena; Psomraci bi do sada već postigli što su nameravali.

„Molim te, Rande“, prozbori Moiraina, tako molećivo da se Rand ukopao u mestu. Nikada nije čuo ništa slično iz njenih usta.

To kao da je zasmetalo Lanu. „Mislio sam da si postao muškarac“, ljutito reče Zaštitnik. „Zar to dolikuje muškarcima? Ponašaš se kao kakvo drsko derište.“ Vežbali su mačevanje zajedno, i Randu se činilo da mu je Lan naklonjen – ali ako bi Moiraina rekla samo jednu reč, Zaštitnik bi učinio sve što mu je u moći da ga ubije.

„Neću zauvek biti uz tebe“, žurno nastavi Moiraina. Stezala je suknju toliko snažno da su joj ruke podrhtavale. „Možda ću poginuti u sledečem napadu; možda ću pasti s konja i slomiti vrat, ili će mi se strela nekog Prijatelja Mraka zariti u srce – a smrt ne može biti Izlečena. Čitav svoj život uložila sam u potragu za tobom, da te pronađem i da ti pomognem. Još nisi svestan svoje snage; ne razumeš ni pola onoga što činiš. Ja se – izvinjavam – najponiznije, za svaku uvredu koju sam ti nanela.“ Te reči, koje nikad ne bi očekivao od nje, nadolazile su sporo i naporno, ali su ipak izgovorene – a ona nije mogla da laže. „Dozvoli mi da ti pomognem koliko mogu, dok još uvek mogu. Molim te.“

„Nije mi lako da ti verujem, Moiraina.“ Nije ga zanimao Lan koji se meškoljio na mesečini; pažnja mu beše sasvim usmerena na nju. „Upravljala si mnome kao da sam lutka; terala si me da plešem još od dana kada smo se upoznali. Bio sam slobodan od tebe samo kada si bila predaleko, i kada nisam obraćao pažnju na tebe. Čak si mi i to otežavala.“

Nasmejala se, zvonko i srebrnasto poput mesečine, ali uz prizvuk gorčine. „Više je to ličilo rvanju s medvedom nego povlačenju konaca na lutki. Hočeš li da ti se zakunem da neću pokušavati da upravljam tobom? Zaklinjem se.“ Glas joj otvrdnu poput kristala. „Zaklinjem se čak i da ću te poštovati kao Device – ako je potrebno, i kao gaisainka – ali moraš...“ Duboko je udahnula, pa se ispravi smirenijim glasom: „Ponižno te molim, dozvoli mi da ti pomognem.“

Lan ju je netremice gledao, a i Rand pomisli da će mu oči iskočiti iz glave. „Prihvatam tvoju pomoć“, polako je odgovorio. „Takođe, i ja se izvinjavam – za svu neotesanost koju sam pokazao.“ Imao je osećaj da je i dalje zapleten u konce – i kada god je bio neotesan, imao je razloga za to – ali ona ne može da laže...

Njena napetost vidno popusti. Prišla mu je bliže i pogledala ga u oči. „Ono čime si ubio Psomrake naziva se kobna vatra. Osećam, još uvek, njen trag na ovom mestu.“ Osećao ga je i on – miris, kao da je neko prošao sa sveže ispečenim kolačem, i svest da mu je nešto ukradeno iz sećanja. „Koriščenje kobne vatre zabranjeno je još pre Slamanja sveta. Bela kula nam brani čak i da je izučavamo. U Ratu moći, čak su je i Izgubljeni i Zakleti Senki snebivljivo koristili.“

„Zabranjeno?“ namršteno upita Rand. „I ti si je jednom koristila, na moje oči.“ Nije mogao biti siguran pri mesečevoj svetlosti, ali učinilo mu se da su joj se obrazi zarumeneli. Možda je, makar ovaj put, ona bila poljuljana.

„Ponekad je nešto nužno uprkos zabranama.“ Ako je bila posramljena, glasom to nije odavala. „Kada kobna vatra nešto uništi, uništava i trag njegovog postojanja pre samog trena uništenja, kao konac koji brzo izgara pri dodiru plamena. Što je kobna vatra snažnija, nestanak seže dalje u prošlost. Ona kojom ja raspolažem može da izbriše svega nekoliko trenutaka iz Šare. Ti si moćniji. Daleko moćniji.“

„Ali ako nešto ne postoji i pre nego ga uništiš...“ Rand, zbunjen, promrsi kosu prstima.

„Vidiš li sada u čemu je nevolja, i opasnost? Met se seća da je jedan Psomrak progrizao vrata, ali sada nema takve rupe. Ako je bio toliko izbalavljen koliko kaže, trebalo je da bude mrtav i pre mog dolaska. Koliko si daleko posegao uništavajući tog stvora, toliko je onog što je počinio izbrisano. Ostala su samo sećanja onih koji su posmatrali, ili iskusili događaj. Sada je stvarnost samo ono što su učinili pre dodira s kobnom vatrom. Poneka zubima pregrizena rupica na vratima i jedna kap pljuvačke na Metovoj ruci.“

„Meni to zvuči sasvim kako treba“, odvrati on. „Met je živ zahvaljujući tome.“