Nebeski oganj

„Rekao sam ti da se uobrazilja poigrava sa mnom“, odgovori Met, i dalje se trudeći da radi dve stvari odjednom. „Umislio sam da je stvorenje probilo vrata i izbalavilo mi ruku, i sada izgoreh od svraba. Čak i izgleda kao opekotina.“

Rand zausti da progovori, ali Moiraina se već bila progurala kraj njega. Met je zaprepašćeno pogleda, pa pade na zemlju, uspaničeno navlačeći pantalone. Ne obazirući se, klekla je kraj njega i pridržala mu glavu rukama. Rand je ranije bio Lečen, i gledao je kako drugi bivaju Izlečeni, ali nasuprot njegovom očekivanju, Met samo zadrhta i podiže kožnu traku sa svojim medaljonom sa grudi.

„Krvava stvar – najednom ohladne kao led“, promrmljao je. „Šta to radiš, Moiraina? Ako se već trudiš, Izleći mi ovaj svrab; već mi je zahvatio celu ruku.“ Ruka mu je bila crvena od zgloba do ramena, i pomalo naduvena.

Moiraina je užasnuto zurila u njega; Rand je nikada nije video tako preplašenu – niti uopšte preplašenu. „Hoću" polako mu je odgovorila. „Ako je medaljon hladan, skini ga.“

Met se namršti, pa najzad skide ogrlicu i položi je kraj sebe. Ponovo ga je uhvatila za glavu, a on urliknu kao da mu je gurnula glavu u led; noge mu se ukočiše, a leđa se izviše; pogled mu je bio prazan i potpuno razrogačen. Kada je Moiraina sklonila ruke, svalio se na zemlju i počeo da guta vazduh. Crvenilo i otok su nestali. Tek iz trećeg pokušaja uspeo je da progovori. „Krv i pepeo! Zar svaki spaljeni put mora biti ovako? Ovo je bio običan svrabež!“

„Pripazi na jezik kad razgovaraš sa mnom“, kaza Moiraina ustajući na noge, „ili ću naći Ninaevu i ostaviti te njoj na brizi.“ AH nije se unela u te reči svim srcem; kao da je govorila kroz san. Pokušavala je da ne zuri u lisičju glavu dok ju je Met ponovo kačio oko vrata. „Trebaće ti odmor“, odsutno reče. „Provedi sutrašnji dan u krevetu, ako budeš raspoložen.“

Devica umotana u ćebe – Melindra? – kleče kraj Meta i položi mu ruke na ramena. Pogledala je Moirainu preko njegove glave. „Postaraću se da uradi kako si kazala, Aes Sedai.“ Najednom se nasmešila i provukla mu prste kroz kosu. „On je sada moj mali nevaljalac.“ Met je bio prestravljen – izgledao je kao da skuplja snagu da pobegne.

Rand postade svestan tihog, dobroćudnog smejuljenja iza leđa. Device behu spustile šoufe i velove na ramena – okupile su se oko vrata i zurile u sobu.

„Nauči ga da peva, sestro po koplju“, kaza Adelin, a sve ostale Device se zakikotaše.

Rand se odlučno okrenu prema njima. „Pustite čoveka da se odmori. Zar neke od vas ne bi trebalo da se obuku?“ Polako su odstupale, znatiželjno zavirujući kroz vrata, sve dok Moiraina nije izašla.

„Hoćete li nas ostaviti, molim vas?“, upita Aes Sedai, a unakažena vrata se s treskom zalupiše iza nje. Skoro da se trgla od tog zvuka i usne joj se skupiše. „Moram nasamo da razgovaram s Random al’Torom.“ Aijelke zaklimaše glavama i pođoše napolje; neke su se, u šali, još prepirale oko toga hoće li Melindra – Rand se zapita zna li Met da je ona Šaido – naučiti Meta da peva. Šta god da im je to značilo.

Rand dohvati Adelin za golu ruku i zadrža je; ostale to primetiše, pa zastadoše, tako da se sada obraćao svima. „Ako ne odstupate kada vam to kažem, šta će se tek desiti kada mi zatrebate u bici?“ Nije nameravao da do toga dođe, ako se on bude pitao; znao je da su neustrašive ratnice, ali vaspitanje mu je kazivalo da muškarac, ako ustreba, mora da žrtvuje život u korist ženinog. Zdrav razum bi zaključio da je to budalasto, naročito kada su u pitanju ove žene, ali tako je osećao. Ipak, razumeo je i da je bolje da to sakrije. „Hoće li vam se i to učiniti kao šala, ili ćete možda poslušati kad se vama prohte?“

Zagledale su se u njega, zapanjene, kao da je razotkrio sopstveno neznanje o nečemu najosnovnijem. „U plesu kopalja“, odgovori mu Adelin, „činićemo kako zapovediš, ali ovo nije ples. Osim toga, nisi nam ni rekao da odstupimo.“

„Čak ni Kar’a’karn nije isto što i kralj mokrozemcima“, dodade jedna sedokosa Devica. Žilava i snažna uprkos starosti, na sebi je imala samo kratku spavaćicu i šoufu. Zamarale su ga ovakve izreke.

Device nastaviše da zbijaju šale i ostaviše ga s Moirainom i Lanom. Zaštitnik je konačno vratio mač u korice, potpuno smiren – bar je njegovo mesečinom obasjano lice, kao od kamena isklesano, bilo takvo. Držanje mu je bilo spremno na pokret, tako iznenadan i preteći da su Aijelke u poređenju sa njim izgledale malaksalo. Lanova proseda kosa beše povezana pozadi kožnom pletenicom. Pogled njegovih očiju kao da je pripadao nekom plavookom jastrebu.

„Moram s tobom da popričam o...“, zausti Moiraina.