Nebeski oganj

Primetivši Avijendu na najnižem stepeniku Krova, obola je Maglu i obišla svetinu okupljenu oko Randa. Aijelka ga je netremice posmatrala, baš kao i Aes Sedai, ali potpuno ravnodušno. Nije prestajala da – očigledno nesvesno – obrće narukvicu od slonovače oko doručja. Kao da je na neki način taj komad nakita bio deo muka koje joj je Rand zadavao. Egvena nije ništa shvatala, a Avijenda je odbijala da priča o tome. Nije mogla ni da pita nekog drugog, pošto bi time možda ponizila prijateljicu koja joj je u znak skoro-sestrimljenja poklonila narukvicu od slonovače s ugraviranim plamenom. Egvena joj je kao uzdarje dala srebrnu ogrlicu za koju je gazda Kader tvrdio da je kandorski motiv poznat kao „pahulja“. Morala je da pozajmi novac od Moiraine, ali smatrala je to opravdanim, pošto poklon beše namenjen ženi koja nikad neće videti sneg, ili ga bar ne bi videla da ne odlazi iz Pustare. Teško da će se vratiti pre zime. Koje god bilo značenje te Avijendine narukvice, Egvena je bila uverena da će ga na kraju dokučiti.

„Jesi li dobro?“, upita. Kada se povila u sedlu, suknje joj se povukoše naviše i otkriše joj bedra, ali onako zabrinuta za prijateljicu, jedva da je to i primetila.

Morala je da ponovi pitanje još jednom pre nego što se Avijenda trgla i pogledala je. „Dobro? Naravno da jesam.“

„Pusti me da razgovaram s Mudrima, Avijenda. Sigurno ću uspeti da ih ubedim da te ne mogu naterati...“ Nije mogla to da prevali preko usana, ne tu, gde je svako može čuti.

„Zar se još sekiraš zbog toga?" Avijenda popravi svoj sivi šal i polako odmahnu glavom. „Vaši su mi običaji još uvek veoma čudni.“ Pogled joj se ponovo prilepi za Randa kao metalna piljevina za magnet.

„Nema potrebe da ga se plašiš.“

„Ne plašim se ja nikoga“, odbrusi Avijenda, a u očima joj blesnu plavozeleni plam. „Ne bih da se zameramo, Egvena, ali pazi šta pričaš.“

Egvena uzdahnu. Nek su i sto puta skorosestre, ali Avijenda je, ako se dovoljno naljuti, umela i te kako da joj natrlja uši. Doduše, teško da će joj išta priznati. Avijendin san joj beše previše bolan da bi se u njemu zadržavala: bez ičega na sebi osim te narukvice od slonovače, koju je vukla kao da je stotinu kila teška, kao bez duše je trčala preko ispucale ravnice. Za njom je polako ali sigurno na ogromnom Džedeenu jahao divovski Rand, dvostruko veći od ijednog Ogijera.

A opet, ne može tek tako reći skorosestri da laže. Egvena blago porumene. Osim toga, morala bi da prizna i odakle to zna. Tek onda bi mi natrljala uši. Neću to više raditi. Neću zabadati nos u tuđe snove. Ili bar ne u Avijendine. Nije lepo zavirivati skorosestri u snove. Nije to baš njuškanje u pravom smislu reći, ali ipak...

Svetina oko Randa poče da se razilazi. On hitro skoči u sedlo, a Natael je žurno sledio njegov primer. Međutim, jedna trgovkinja, žena širokog lica i plamenocrvene kose, s čitavim malim bogatstvom u zlatnom nakitu, draguljima i slonovači, ostade da stoji. „Kar’a’karne, odlaziš li zauvek iz Trostruke zemlje? Govorio si kao da se nikada nećeš vratiti.“

Ostali na to zastadoše i osvrnuše se. Čim se njene reči kao talas proneše među okupljenima, zavlada muk.

Isprva je i Rand samo ćutao i gledao ih, a onda reče: „Nadam se da ću se vratiti, ali ko zna šta se sve može dogoditi? Točak tka kako mu drago.“ Zastao je. Svi su pogledi bili upereni u njega. „Ostaviću vam nešto po čemu ćete me pamtiti“, dodade, pa zavuče ruku u džep.

Iznenada, vodoskok u blizini Krova ožive i voda pokulja iz usta riba nalik delfinima osovljenim na repove. Nedaleko odatle, raspršta se i kip mladića s rogom uzdignutim ka nebu, a mlazevi ubrzo potekoše i iz ruku dveju kamenih ženskih figura nešto dalje. Aijeli su, skamenjeni od zaprepašćenja, gledali kako vodoskoci Ruideana ponovo oživljavaju.

„Odavno je trebalo ovo da uradim.“ Rand je, bez sumnje, ovo rekao sebi u bradu, ali Egvena je zahvaljujući sveopštem muku jasno čula svaku reč. Jedini drugi zvuk bio je žubor stotina vodoskoka. Natael slegnu ramenima kao da ništa manje nije ni očekivao.

Egveni je, međutim, Rand bio mnogo zanimljiviji od vodoskoka. Muškarac koji ume da usmerava. Rand. Ipak je on i dalje Rand. I svaki put kad ga vidi da to radi morala je iznova da se suoči sa istinom. Još odavno su je naučili da se jedino Mračnoga treba plašiti više nego muškarca koji ume da usmerava. Možda ga se Avijenda s pravom pribojava.

Međutim, kada je ponovo pogledala Avijendu, na njenom je licu videla samo otvoreno divljenje. Toliko vode oduševilo je Aijelku kao što bi Egvenu oduševila haljina od najfinije svile ili vrt pun cveća.

„Vreme je za pokret“, objavi Rand i okrete konja ka zapadu. „Oni koji nisu spremni moraće da nas stignu.“ Natael ga je na muli sledio u stopu. Zašto Rand ne otera tog čankoliza već jednom?