Nebeski oganj

Shvatio je da iskušava da li je ljubomoran. Stvarno misli da je zaštitio snove kako bi sakrio misli o nekoj drugoj ženi! „Device me pažljivo čuvaju“, reče smrknuto. „Ako hoćeš da znaš s koliko pažnje, pogledaj Isendrine snove.“

Obrazi joj se zarumeneše. Naravno. Nije trebalo da otkrije njene namere. Sa spoljašnje strane Praznine komešala se zbunjenost. Da nije možda mislila...? Isendra? Lanfear je znala da je ta žena Prijatelj Mraka. Lanfear je zapravo i dovela Kadera u Pustaru. Takođe, podmetnula je dobar deo nakita za čiju je krađu optužena Isendra; Lanfearina pakost bila je surova čak i u sitnim stvarima. Opet, ako bi procenila da Rand može zavoleti tu ženu, ne bi joj zasmetalo ni to što je Prijatelj Mraka.

„Trebalo je da ih pustim da je pošalju ka Zmajevom zidu“, nastavio je smireno, „ali ko zna šta bi sve priznala da spase svoju kožu? Moram, donekle, da štitim i nju i Kadera kako bih zaštitio Asmodeana.“

Rumen joj nestade s obraza, ali samo što je zaustila, kad neko pokuca na vrata. Rand skoči na noge. Niko ne bi mogao prepoznati Lanfear, ali ako bi zatekli bilo koju ženu u njegovim odajama, ženu koja je neopaženo prošla pored Devica, postavila bi se pitanja na koja nije imao odgovor.

Lanfear međutim već beše spremila dveri, ka nekom mestu prepunom svile i srebra. „Upamti da ti je jedina nada da preživiš u meni, ljubavi.“ Glas joj beše neprimereno hladan za takve reči. „Ne moraš se bojati ničega osim mene. Uz mene ćeš moći da vladaš svime što postoji, i što će tek postojati.“ Potom pridiže snežnobelu haljinu, pa koraknu kroz dveri; one zatreperiše i nestadoše.

Kucanje se ponovi, te Rand s naporom odgurnu saidin i otvori vrata.

Enaila proviri pored njega i sumnjičavo promrmlja: „Pomislila sam da nije možda Isendra...“ Ošinula ga je optužujućim pogledom. „Sestre koplja su svuda tragale za tobom. Niko te nije video da se vraćaš.“ Odmahnula je glavom, pa se uspravi; uvek se trudila da deluje koliko god je moguće više. „Poglavari su došli da razgovaraju s Kar’a’karnom“, svečano kaza. „Čekaju te dole.“

Čekali su ga, kako se ispostavilo, među stubovima ispred zdanja, pošto su bili muškarci. Nebo još beše tamno, ali prvi odsjaj zore ocrtavao se na rubu istočnih planina. Ako su im dve stražarke na vratima i smetale, njihova senovita lica su to skrivala.

„Šaidoi su u pokretu“, zareža Han čim je Rand stao pred njih. „Isto tako i Rejni, Mijagome, Šijande... svi klanovi!“

„Jesu li se pridružili Kuladinu, ili meni?“, razdraženo upita Rand.

„Šaidoi se kreću ka prevoju Džangai" kaza Ruark. „Što se ostalih tiče, prerano je za sud. Ali stupaju bez predaha, sa svim kopljima koja neće morati da brane uporišta, krda i stada.“

Rand samo zaklima glavom. Posle svekolikog truda da bude taj koji će određivati sled događaja, zbilo se ovo. Šta god da su namerili ostali klanovi, Kuladin je začelo naumio da prodre u Kairhijen. Ako Rand bude sedeo u Ruideanu i čekao preostale klanove dok Šaidoi pustoše Kairhijen, propašće sve njegove velike nade da će nametnuti mir.

„Onda i mi polazimo prema Džangaiju“, konačno je rekao.

„Ne možemo ga sustići ako je naumio da prođe“, upozori ga Erim, a Han ogorčeno dodade: „Ako su mu se i drugi pridružili, provešćemo se kao gliste na suncu.“

„Ne nameravam da sedim i čekam nekakvu sigurnost“, zaključi Rand. „Ako mi Kuladin nije na oku, moraću da mu budem za petama sve do Kairhijena. Podignite koplja. Krećemo što je pre moguće, odmah po svitanju.“

Svi su mu se naklonili po čudnom aijelskom običaju koji se čuvao samo za izuzetne okolnosti; koraknuli su napred jednom nogom i ispružili ruku, a potom se raziđoše. Samo je Han na kraju proslovio: „Do samog Šajol Gula.“

7

Polazak

U rano, turobno jutro, Egvena zevnu i uzjaha svoju maglenosivu kobilu, pa pošto Magla odmah stade da se propinje, žustro joj pritegnu uzde. Nedeljama je niko nije pojahao. Aijeli ne samo da su radije išli peške, nego su gotovo potpuno izbegavali jahanje, mada su koristili tovarne konje i mule. Čak i da je bilo dovoljno drveta da se naprave zaprežna kola, tle u Pustari ne beše ni najmanje blagonaklono prema točkovima, što je mnogi čergar imao prilike da, na svoju žalost, iskusi.

Nije se radovala dugom putovanju na zapad. Planine su još uvek zaklanjale sunce, ali će, kad ono konačno izađe, toplota rasti iz sata u sat, a uveče neće biti pristojnog šatora da se u njega sklone. Nije bila ni sasvim uverena da je aijelska odeća pogodna za jahanje. Šal prebačen preko glave pružao je iznenađujuće dobru zaštitu od sunca, ali nezgrapne su joj se suknjetine, čim joj pažnja malo popusti, očas posla dizale do bedara. Nije tu posredi bila samo stidljivost, nego i strah od plikova. S jedne strane sunce, a s druge... Pa nije valjda baš toliko omekšala posle mesec dana provedenih van sedla. Iskreno se nadala da nije, pošto će u suprotnom to biti veoma dugo putovanje.