Nebeski oganj

Kada je uspela da obuzda Maglu, Egvena vide da je Amis posmatra, pa Mudroj uzvrati osmeh. Nije onolika jurnjava prethodne noći bila uzrok njene pospanosti. Štaviše, posle nje je još čvršće spavala. I zaista uspela da uđe u Amisine snove, što su proslavile pijuckajući čaj – u snu, naravno – jednog kasnog poslepodneva u uporištu Hladne stene, dok su se deca igrala na žitom obraslim terasama obasjanim suncem na zalasku, a prijatan povetarac duvao nad dolinom.

Naravno, nije je to izmorilo, ali bila je toliko ushićena kad je napustila njene snove da se više nije zaustavljala. Nije mogla, bez obzira na sve što joj je Amis govorila. Našla se okružena snovima, mada za većinu nije imala pojma čiji su. Za većinu, ali ne za sve. Melaina je sanjala kako doji bebu, dok je Bair bila s jednim od pokojnih muževa, a oboje behu mladi i svetlokosi. Oprezno se udaljila od njih pošto bi Mudre odmah primetile uljeza. Stresla se i na samu pomisao šta bi joj sve uradile pre no što je puste da ide.

Randovi su snovi, naravno, predstavljali izazov kome nije mogla da odoli. Kako da se sada, kad može da leprša od sna do sna, ne oproba tamo gde su Mudre doživele neuspeh? Međutim, pokušaj ulaska u Randove sanjarije izgledao je kao zaletanje glavom u nevidljivi kameni zid. Znala je da se njegovi sni nalaze s druge strane i bila je sigurna da bi se snašla među njima, ali nije imala za šta da se uhvati niti odakle da počne. Zid ni od čega. Resila je da se time bavi sve dok ne pronađe rešenje, a kad ona nešto naumi, bila je tvrdoglavija i od mazge.

Svud oko nje su gai’šaini trčkarali amo-tamo i tovarili šatore Mudrih na mule. Uskoro će jedino neki Aijel ili neko jednako vešt u čitanju tragova moći da kaže da se na toj tvrdoj ilovači donedavno nalazio logor. Slično je bilo i na okolnim padinama, a metež se preneo i na grad. Neće svi otići, ali hiljade njih hoće. Aijeli su se tiskali na ulicama, a gazda Kaderov karavan pružao se sredinom velikog trga, natovaren onim što Moiraina beše odabrala. Na začelju povorke bila su troja bela kola za vodu, nalik ogromnim buradima, svako sa zapregom od dvadeset mula, a na čelu Kaderova kućica na točkovima, sa stepenicama na zadnjem kraju i limenim čunkom što štrči iz ravnog krova. Iako je debeli trgovac povijenoga nosa – toga dana od glave do pete u svili boje slonovače – skinuo svoj do neprepoznatljivosti izgužvani šešir dok je prolazila, u oborenim mu očima ne beše ni tračka širokog osmeha koji joj je uputio.

Ona hladno skrenu pogled. Snovi su mu bili ako ne razvratni, a ono neverovatno mračni i neprijatni. Trebalo bi mu uroniti glavu u bure čaja od plavog trna, pomislila je mrgodno.

Uputila se ka Krovu Devica, polako se probijajući između užurbanih gaisaina i mula koje su strpljivo stajale. Iznenadila se kad u mnoštvu belih odora ugleda jednu priliku u crnom. Ta žena (ili bi se bar po građi reklo da je žena) teturala se od težine konopcem obmotanog zavežljaja na leđima. Kada je Magla stigla do nje, Egvena se saže koliko je god mogla i pod kapuljačom ugleda Isendrino izmučeno lice niz koje je već sad lio znoj. Bilo joj je drago što su Device prestale da je puštaju – ili šalju – napolje više golu no obučenu, ali je smatrala nepotrebnom okrutnošću to što su je obukle u crno. Ako se već sad toliko znoji, gotovo će umreti kad sunce upeče.

S druge strane, nje se poslovi Far Dareis Mai ni najmanje ne tiču. Avijenda joj je to ljubazno ali nedvosmisleno stavila do znanja. Adelin i Enaila bile su pomalo neuljudne, a tršava, sedokosa Devica po imenu Sulin čak joj je zapretila da će je za uvo odvući do Mudrih. Uprkos svim njenim naporima da ubedi Avijendu da je ne oslovljava kao „Aes Sedai“, nerviralo ju je što se posle prelaska tanke crte nepoverljivosti prema njoj ostale Device ponašaju kao da je obična učenica Mudrih. Štaviše, nisu je puštale ni da uđe pod Krov ukoliko nije došla po zadatku.

Brzina kojom je počela da odmiče kroz gužvu nije imala nikakve veze s prihvatanjem odluka Far Dareis Mai, niti s neprijatnom svešću da je neke Device drže na oku, nesumnjivo jedva čekajući da joj očitaju bukvicu ako im se samo učini da će se ona umešati. To čak nije imalo veze ni s njenom netrpeljivošću prema Isendri. Nije želela da se seća prizora koje je nazrela u njenim snovima trenutak pre no što je Kovinda došla da je probudi. Bili su to košmari o mučenjima, o strahotama koje je proživela ta žena i od kojih je Egvena užasnuto pobegla, svesna da joj se nešto mračno i zlo smeje iza leđa. Nije ni čudo što Isendra izgleda toliko iznureno. Egvena se bila toliko silovito trznula da je Kovinda brže-bolje povukla ruku s njenog ramena.