Oluja na obzorju

„Jeste, koliko ja znam, majko", kaza Tesan, na tren se zaboravivši i oslovivši je titulom, premda Dvorana još nije zvanično uzdigla Egvenu. „Ne brini, Leana - ona je oslobođena. Morale smo da je ispratimo do ostalih pobunjenica, koje čekaju na tvoj oprost."

Egvena zamišljeno klimnu. „Neka dovedu Silvijanu ovamo, u Dvoranu Kule, i to smesta."

Tesan malčice nabra veđe. „Majko, mislim da ovo nije pravi trenutak da..."

„Samo ti to uradi", prosikta Egvena, pa se okrenu da se suoči s Dvoranom. „Ona koja dolazi poslušno, u Svetlosti", odlučno odgovori.

Serin se opusti. „Ko dolazi pred Dvoranu Kule?"

„Ona koja dolazi ponizno, u Svetlosti", odgovori Egvena. Pogleda sve Predstavnice ponaosob. Čvrsta ruka. Moraće da bude čvrsta. Potrebno im je vodstvo.

„Ko dolazi pred Dvoranu Kule?", završi Serin.

„Ona koja dolazi na poziv Dvorane", odgovori Egvena, „poslušno i ponizno u Svetlosti, tražeći samo da prihvati volju Dvorane."

Obred se nastavi tako što se sve Predstavnice skidoše do pojasa kako bi dokazale da su žene. Egvena učini isto to, jedva crveneći na pomisao na Gavina, koji je očigledno mislio da je trebalo da ga povede na taj događaj.

„Ko stoji za ovu ženu?" upita Serin kada se Predstavnice obukoše. Egvena je morala da za sada ostane naga do pojasa, pa se ježila od hladnog vetra koji je duvao kroz rupu u zidu. „I zavetuje joj se, srcem za srce, dušom za dušu, životom za život?"

Jukiri, Siejn i Suejna smesta ustadoše. „Ja se tako zavetujem", sve izjaviše.

Kada je Egvena prvi put prošla kroz taj obred, bila je zgranuta. Na svakom koraku je bila prestravljena da će negde pogrešiti. Još gore, bila je užasnuta zbog mogućnosti da se sve to ispostavi kao nekakva varka ili greška.

Više ne oseća taj strah. Dok su joj postavljali obredna pitanja - dok je Egvena triput koraknula i kleknula na glatki pod, po Elaidinim naređenju ponovo oslikan tako da samo šest boja kruži iz Plamena Tar Valona - prozrela je kroz svečanost i obred i uvidela suštinu onoga što se dešava. Te žene su prestravljene. Baš kao što su bile one žene u Salidaru. Amirlin Tron je sila postojanosti i one pružaju ruke ka njoj.

Zašto je ona izabrana? Čini joj se da je u oba navrata odgovor isti. Zato što je ona bila jedina u vezi s kojom su sve mogle da se saglase. U ovoj skupini bilo je nasmešenih lica, ali to su bili osmesi žena kojima je pošlo za rukom da spreče svoje suparnice da stupe na Tron. Ili to, ili su to bili osmesi žena koje su osećale olakšanje zbog toga što je neko istupio da preuzme vodstvo. A možda ima i nekih koje se smeše zato što one nisu te koje moraju da sednu na Tron. Njegova skorašnja istorija bila je puna opasnosti, razdora i s dve dramatične tragedije.

Prvobitno, u Salidaru, Egvena je mislila da su te žene bile glupače. Sada je iskusnija - i nada se da je i pametnija. Sada vidi da one nisu bile budale. Bile su Aes Sedai - koje su svoje strahove prikrivale prevelikim oprezom, ali istovremeno i smelošću. Odabrale su neku čiji im mogući pad neće smetati. Odvažile su se na opasan korak, ali nisu sebe stavile u neposrednu opasnost.

Ove žene čine isto to. Sakrivaju strahove iza glatkih lica i pretvaranja da je sve u njihovoj vlasti. Kada je kucnuo čas da Predstavnice ustanu da je podrže, Egvena se nimalo nije iznenadila što je svih jedanaest ustalo na noge. Nijedan glas razdora. Prilikom ovog obreda neće biti pranja nogu.

Ne, nije iznenađena. One znaju da nema drugog izbora, ne kada im je vojska na pragu i ne kada je Elaida kao mrtva. Aes Sedai delaju kao da nikada nije ni bilo nikakve rasprave. Saglasnost se mora postići.

Serin je delovala iznenađeno zbog toga što nijedna nije ostala da sedi, makar samo da bi dokazala da neće trpeti da je prisiljavaju. Zapravo, više Predstavnica je delovalo iznenađeno, a Egvena je pretpostavljala da takođe žale zbog svoje odluke da ustanu tako brzo. Žena može da stekne izvesni uticaj time što će jedina ostati da sedi, prisiljavajući Egvenu da joj pere noge i moli za dozvolu da služi. Naravno, to takođe može da izdvoji tu ženu i da ona tako navuče sebi na glavu nezadovoljstvo nove Amirlin.

Žene lagano sedoše. Egveni nije bilo potrebno da je iko upućuje šta da radi, pa joj niko to nije ni ponudio. Ustala je i zaputila se preko Dvorane, a njene noge u papučama tiho su koračale preko Plamena oslikanog na kamenu. Vetar je tada dunuo kroz prostoriju, mreškajući šalove i duvajući preko Egvenine nage kože. To što je Dvorana odabrala da se tu sastane, iako se kroz suprotni zid pružao pogled koji budi vrtoglavicu, govorilo je o njenoj snazi.

Serin sačeka Egvenu pred Tronom. Altarka maslinaste puti poče da pažljivo zakopčava Egveninu haljinu, a onda s poštovanjem diže Amirlininu ešarpu s Trona. Bila je to ona sa svih sedam boja, pronađena na mestu gde ju je Elaida bacila, gde god to bilo. Serin na tren pogleda Egvenu, odmeravajući težinu ešarpe, kao da donosi sud o tome.

„Dete, jesi li sigurna da želiš da poneseš ovo breme?“, veoma tiho upita Serin. To nije bio deo obreda.