Oluja na obzorju

„Već ga nosim, Serin.“ Egvena joj je odgovorila takođe šapatom. „Elaida ga je odbacila kada je pokušala da ga razdeli i raseče kako ona hoće. Ja sam ga tada prihvatila i sve od tog časa nosila. Nosiću ga do smrti."

Serin klimnu. „Mislim da je možda to razlog zašto ga zaslužuješ", reče. „Čisto sumnjam da se bilo šta u istorijama može porediti s danima koji nam predstoje. Pretpostavljam da će se u budućnosti učenjaci osvrtati na naše vreme i smatrati da je bilo daleko teže - više iscrpljujuće za um, telo i dušu - nego što je bilo Vreme ludila ih čak Slamanje."

„Onda je dobro što svet ima nas, zar ne?“, upita Egvena.

Serin se pokoleba, pa klimnu. „Pretpostavljam da jeste." Diže ešarpu i spusti je Egveni na ramena. „Uzdignuta si na Amirlin Tron!", obznani, a glasovi drugih Predstavnica joj se pridružiše. „U slavu Svetlosti, da Bela kula istraje doveka. Egvena al’Ver, Čuvarka pečata, Plamen Tar Valona Amirlin Tron!“

Egvena se okrenu da pogleda žene pred sobom, pa sede na stolicu. Osećala se kao da se vratila kući nakon veoma dugog putovanja. Svet se povija pod dodirom Mračnoga, ali čim je ona sela na svoje mesto - učinilo joj se da se svet malčice popravio, da je postao malčice bezbedniji.

Žene se poredaše pred njom prema starešinstvu, sa Serin na samom kraju. Jedna po jedna, padoše u dubok naklon pred njom, moleći za dozvolu da služe, ljubeći njen prsten Velike zmije i pomerajući se u stranu. Dok su to činile, Egvena je primetila da se Tesan naposletku vratila. Provirila je unutra da bi se uverila da su sve obučene, a onda se trenutak kasnije vratila sa odredom od četiri stražara s belim Plamenom Tar Valona na nedrima. Egvena suspregnu uzdah. Izgleda da su Silvijanu doveli u lancima.

Nakon što su joj poljubile prsten, Predstavnice su se vratile na svoja mesta. Ostalo je još malo obreda da se izvede, ali najvažniji deo je završen. Egvena je napokon zaista Amirlin. Dugo je čekala na taj trenutak.

Sada je vreme za neka iznenađenja. „Skinite zatvorenici lance", naredi Egvena.

Vojnici ispred prostorije nevoljno postupiše po naređenju, pa se začu zveket metala. Predstavnice se zbunjeno okrenuše.

„Silvijana Breon!", uzviknu Egvena, ustajući. „Možeš da pristupiš Amirlin Tronu!"

Vojnici se pomeriše u stranu i pustiše Silvijanu da uđe. Njena crvena haljina nekada je bila lepa, ali u zatočeništvu u koje ju je bacila Elaida prema njoj nisu lepo postupali. Njena crna kosa - obično u punđi - bila je pokupljena u grubu pletenicu. Haljina joj je bila izgužvana i prljava na kolenima, ali njeno četvrtasto lice bilo je spokojno.

Za divno čudo, pošto pređe preko prostorije ona kleknu pred Egvenom. Egvena spusti ruku i dopusti da joj žena poljubi prsten.

Predstavnice su to gledale, zbunjene zbog toga što je Egvena narušila obred. „Majko", naposletku upita Jukiri, „zar je ovo trenutak da se donose presude?"

Egvena povuče ruku od Silvijane koja je klečala i pogleda Jukiri pravo u oči, a onda pređe pogledom preko ostalih Predstavnica, koje su čekale njen odgovor. „Sve vi nosite na sebi veliku sramotu", reče.

Aes Sedai ukočenih lica digoše obrve i razrogačiše oči. Delovale su besno. Nemaju prava na to! Njihov bes nije ništa naspram njenog.

„Ovo", kaza Egvena, pokazujući prema razvaljenom zidu. „Odgovorne ste za ovo." Pokaza Silvijanu, koja je i dalje klečala. „Odgovorne ste za ovo. Vi ste odgovorne za to kako sestre gledaju jedne druge u hodnicima i odgovorne ste zbog toga što ste dozvolile da Kula ovoliko dugo bude podeljena. Mnoge od vas su odgovorne i za to što je do te podele uopšte i došlo!

Vi ste sramota. Bela kula - ponos Svetlosti, sila koja služi postojanosti i istini još od Doba legendi - zbog vas je bila skoro skršena."

Sve do jedne su iskolačile oči, a nekoliko njih se od zatečenosti zagrcnulo. „Elaida...", poče jedna.

„Elaida je bila luda žena i sve vi to znate!", strogo odvrati Egvena, potpuno uspravljena, sve ih streljajući pogledom. „Znale ste to poslednjih nekoliko meseci, dok je ona radila na našem uništenju, i ne znajući da to čini. Svetlosti, mnoge od vas su to verovatno znale i kada ste je uzdigle!

I ranije je bilo glupih Amirlin, ali nijedna se nije primakla tako blizu tome da sruši čitavu Kulu! Vi

ste protivteža Amirlin. Vi ste tu da je sprečite da čini takve stvari! Vi ste joj dozvolile da raspusti čitav jedan ađah? Šta ste mislile? Kako ste dozvolile da Kula ovoliko nisko padne? I to kada sam Ponovorođeni Zmaj hodi svetom!

Trebalo je da svrgnete Elaidu istog trena kada ste čule za njen stravično neuspeli pokušaj da zarobi Randa al’Tora. Trebalo je da je svrgnete kada ste videla kako njene zadevice i sitničavost okreću ađahe jedne protiv drugih. A svakako je trebalo da je svrgnete kada je odbila da učini ono što je bilo nužno da bi se Kula opet iscelila!"

Egvena pogleda redove sestara, svaku od njih gledajući pravo u oči sve dok ta ne bi skrenula pogled. Nijedna nije smela dugo da je gleda u oči. Napokon, ugledala je stid kako proviruje iza njihovih maski. Tako i treba!