Oluja na obzorju

Stala je pred vratima Dvorane, u čije je tamno drvo bio utisnut srebrni Plamen Tar Valona, a srce joj je buntovno zaigralo. Sijuan se odjednom pojavi, noseći papučice i pokazujući ka Egveninim konjaničkim čizmama. Naravno; pod Dvorane je oslikan osetljivim slikama. Ona obu papuče, a Sijuan joj odnese čizme. Nema potrebe da oseća toliku strepnju! Već sam bila ovde, iznenada je pomislila. Ne samo u Salidaru. U svom iskušavanju. Suočila sam se sa ovim vratima i sa ženama iza njih. U svom iskušavanju...

Odjednom se oglasi gong; kao da beše dovoljno glasan da uzdrma čitavu Kulu, zvonko upozoravajući da će Amirlin biti uzdignuta. Gong se oglasi opet, pa opet, a ona kitnjasta vrata se širom otvoriše. Da, ovo je u potpunosti drugačije iskustvo od onoga koje je imala u onoj skromnoj drvenoj zgradi, kada su je salidarske Aes Sedai uzdigle. Po mnogo čemu, ono u Salidaru bilo je samo proba.

Dveri se otvoriše do kraja i Egvena priguši uzdah zgranutosti. U veličanstvenoj zasvođenoj prostoriji sada je bila razvaljena rupa - zjapeća praznina - tačno naspram ulaza. Gledala je na Zmajevu planinu. Odaja u seanšanskom napadu nije bila oštećena koliko neke druge; srušenog kamena bilo je veoma malo, a uništenje jedva da se protezalo van spoljnog zida. Uzdignuto postolje i dalje je vodilo oko spoljnog ruba prostorije, a stolice na njemu nisu bile oštećene. Bilo ih je osamnaest, u skupinama od po tri, a sve su bile obojene i postavljene tako da označavaju ađah žene koja tu sedi.

Amirlin Tron nalazio se pored naspramnog zida, tačno ispred rupe, leđima okrenut provaliji i dalekoj Zmajevoj planini. Da se seanšanski udarac probio još nekoliko stopa dublje, Tron bi bio uništen. Hvala Svetlosti što je netaknut.

Egvena je u vazduhu osećala slabašan miris boje. Jesu li to one žurno obojile Tron tako da je na njemu opet prikazano svih sedam boja? Ako jesu, brzo su delale. Međutim, nisu imale vremena da vrate sedišta Plavih Predstavnica.

Egvena vide da Serin, Dosina i Jukiri sede među svojim ađasima. Siejn je takođe bila tu, gledajući Egvenu onim svojim proračunatim plavim očima. Koliko li su uticaja te četiri žene imale u skorašnjim događajima? Na licu Suejne, iz Žutog ađaha, otvoreno se video osmeh zadovoljstva dok je gledala Egvenu. Mada je većina lica u prostoriji nosila one spokojne bezizražajne izraze Aes Sedai, Egvena je u njihovom držanju osećala odobravanje. Ili makar odsustvo neprijateljstva. Iza te odluke nisu bile samo one koje su lovile Crni ađah.

Serin ustade sa svoje stolice u Smeđem delu. „Ko dolazi pred Dvoranu Kule?“, zvonko upita.

Egvena se pokoleba, i dalje prelazeći pogledom po Predstavnicama, čija su sedišta bila raspoređena po spoljnom postolju, na jednakom međusobnom odstojanju. Previše tih stolica je prazno. Zelene su imale samo dve Predstavnice; Tejlin je pobegla pre više nedelja. Sivima je nedostajala Evanelejn, koja je nestala ranije tog dana. Nije bilo ni Veline i Sedore. To ne miriše na dobro, pošto su njih dve na Verininom spisku pripadnica Crnog ađaha. Je li ih neko upozorio? Da li Evanelejnin nestanak znači da je ona nekako promakla Verin?

Nije bilo ni Crvenih sestara. Egvena se lecnu kada se seti da je Duhara pre nekoliko nedelja otišla iz Kule - niko ne zna zašto, ali neke kažu da ju je Elaida poslala na nekakav zadatak. Možda je otišla nekim poslom Crnog ađaha. Druge dve Crvene Predstavnice, Džavindra i Pevara, tajanstveno su nestale.

Tako je ostalo osamnaest predstavnica. Po starim zakonima Kule, ne dovoljno da bi se uzdigla Amirlin - ali ti su zakoni bili promenjeni kada je Elaida raspustila Plavi ađah. Manje Predstavnica znači da je manje žena potrebno da bi se uzdigla Amirlin, tako da je ih je sada potrebno svega jedanaest. To će morati da bude dovoljno. Bar sve do jedne Predstavnice koje su trenutno u Kuli znaju za taj događaj; ne odigrava se u tajnosti, kao kada je Elaida bila uzdizana. A Egvena može i da bude prilično sigurna da nijedna Crna sestra neće ustati da je podrži.

Serin se nakašlja, pa nesigurno pogleda Egvenu i opet upita: „Ko dolazi pred Dvoranu Kule?“

Tesan se nagnu, kao da hoće da prosikće prikladan odgovor Egveni, ali ova je ućutka dižući ruku.

Egvena je razmišljala o nečemu - nečemu drskom - ali prikladnom. Zna da to jeste prikladno. Oseća da jeste. „Crveni ađah je osramoćen?" tiho je upitala, obraćajući se Tesani.

Bela klimnu, a pletenice joj očešaše obraze. „Crvene, ne moraš da brineš za njih“, kaza onim svojim laganim tarabonskim naglaskom. „Nakon Elaidinog nestanka, one su se povukle u svoje odaje. Predstavnice okupljene ovde brinule su se da će Crvene brzo izabrati nove Predstavnice i poslati ih na ovaj postupak. Verujem da su izvesne... šture poruke upućene iz Dvorane Kule bile dovoljne da ih zastraše."

„A Silvijana Breon? I dalje zatočena?"