Oluja na obzorju

Lako je zalutati u Kamenu. Davno pre nego što je Šara počela da se rastače, ti vijugavi hodnici od smeđe stene bili su varljivi. Načinjeni su tako da zbunjuje napadače. Ukrštanja su bila nenadana; bilo je malo prepoznatljivih smernica, a unutrašnji hodnici u utvrdi nisu imali prozore. Aijeli su kazali kako su bili zadivljeni time koliko im je bilo teško da osvoje Kamen. Nisu ih Branioci zadivili, već razmere i raspored te čudovišne zgrade.

Srećom, Rand nema određeni cilj. Samo želi da se prošeta.

Prihvatio je to što mora da bude. Zašto ga onda toliko muči? Jedan glas u njemu - ne u glavi, već u srcu - počeo je da se buni protiv onoga što radi. Nije ni glasan ni nasilan kao glas Lijusa Terina; samo šapuće kao nekakav zaboravljeni svrab. Nešto nije u redu. Nešto nije u redu...

Ne!, pomislio je.

Moram da budem snažan. Napokon sam postao ono što moram da budem!

Stao je u hodniku i stisnuo zube. U dubokom džepu na kaputu nosio je pristupni ključ. Dodirnuo ga je preko kaputa; obrisi su mu bili hladni i glatki. Nije smeo da ga ostavi s nekim slugom, ma koliko imao poverenja u njega.

Hurin, shvatio je. To me muči. To što sam video Hurina.

Nastavio je da hoda, ispravljajući leđa. Mora da bude snažan - ili da makar deluje snažno - u svakom trenutku.

Hurin je zaostavština iz jednog prošlog života. Iz vremena kada se Met i dalje rugao Randovim kaputima, kada se Rand nadao da će se oženiti Egvenom i nekako vratiti u Dve Reke. Putovao je s Hurinom i Loijalom, rešen da zaustavi Fejna i povrati Metov bodež, da dokaže kako je prijatelj. Premda Rand to tada nije znao, bilo je to jednostavnije vreme. Tada bi mu pomisao da stvari mogu postati i zamršenije nego to što misli da ga prijatelji mrze bila veoma čudna.

Boje mu se uskomešaše pred očima. Perin hoda kroz mračni logor, a onaj kameni mač se diže iznad njega. Prizor pred njegovim očima se promeni i ukaza mu se Met, koji je i dalje u onom gradu. Je li to Kaemlin? Zašto on može da bude blizu Elejne, kada Rand mora da bude tako daleko od nje? Jedva da kroz vezu oseća njena osećanja. Tako mu nedostaje. Nekada su jedno drugome krali poljupce upravo u hodnicima te utvrde.

Ne, pomislio je. Ja sam snažan. Čežnja je osećanje koje on ne srne da oseća. Žal za prošlošću nikuda ga neće dovesti. Pokuša da suzbije i jedno i drugo, pa zamače na jedno stepenište i stade da silazi, naprežući telo, pokušavajući da se zadiše.

Da li sada bežimo od prošlosti?, tiho ga je upitao Lijus Terin. Da. To je dobro. Bolje da bežimo nego da se suočavamo s njom.

Vreme koje je Rand provodio s Hurinom okončalo se kod Falmea. Svi ti dani bili su mu nerazaznatljivi. Promene koje su mu se tada dogodile - shvatanje da mora da ubija, da se nikada neće vratiti životu koji je voleo - behu ono o čemu nije mogao da razmišlja. Pošao je prema Tiru, skoro u bunilu, razdvojen od svojih prijatelja, srećući Išamaela u snovima.

To poslednje se ponovo dešava.

Rand izlete na jedan od nižih spratova utvrde, duboko dišući. Njegove Device su ga sledile, nimalo zadihane. On pođe niz hodnik i uđe u ogromnu odaju s redovima širokih i stamenih stubova, koje čovek ne može da obuhvati rukama. Srce Kamena. Nekoliko Branilaca zauze stav mirno i pozdravi kada Rand prođe između njih.

Uđe pravo u središte Srca. Nekada je Kalandor tu lebdeo i blistao. Kristalni mač je sada kod Kecuejn. Nada se da nije i njega izgubila, kao što je uradila s muškim a’damom. Randu zapravo nije ni stalo do njega. Kalandor je loše oruđe; da bi ga koristio, muškarac mora da se potčini ženskoj volji. Sem toga, jeste moćan - ali ni izbliza kao Čoedan Kal. Pristupni ključ je daleko bolja alatka. Rand ga nežno dodirnu, gledajući mesto gde je Kalandor nekada lebdeo.

To ga je oduvek kopkalo. Kalandor je oružje o kom proročanstva govore. U Karetonskom ciklusu se kaže da Kamen neće pasti sve dok se Kalandor ne nađe u rukama Ponovorođenog Zmaja. Neki učenjaci su taj odlomak tumačili tako da znači da niko nikada neće uzeti taj mač u ruke. Ali proročanstva ne rade tako - njihova je svrha da budu ispunjena.

Rand je izučavao Karetonsko proročanstvo. Nažalost, odgonetanje njegovog značenja bilo je ravno pokušaju da se raspetlja stotinu jardi zamršenog konopca - i to jednom rukom.

Uzimanje Mača Koji Se Ne Može Dodirnuti bilo je jedno od prvih velikih proročanstava koje se ispunilo. No je li to što je on uzeo Kalandor beznačajno, ili je korak ka nečemu? Svi znaju proročanstvo, ali malo njih postavlja pitanje koje bi trebalo da je neizbežno. Zašto? Zašto Rand mora da uzme mač? Da li stoga da bi ga koristio u Poslednjoj bici?

Mačje od niže vrednosti kao sa’angreal, a on čisto sumnja da je predviđeno da ga koristi kao običan mač. Zašto proročanstva ne pominju Čoedan Kal?