Oluja na obzorju

Njih je upotrebio da očisti opačinu. Pristupni ključ Randu daje moć daleko veću od one koju Kalandor može da mu pruži, a ta moć nije ničim uslovljena. Statuica je sloboda, a Kalandor samo još jedna kutija - ali u proročanstvima se Čoedan Kal i njihovi ključevi ne pominju.

Za Randa je to bilo izluđujuće, jer su proročanstva - na neki način - najveća kutija koja ga je najviše i sputavala od svih njih. Zatočen je u tim kutijama. Na kraju će ga ugušiti.

Kazao sam im..., prošaptao je Lijus Terin.

Šta si im kazao?, hteo je da čuje Rand.

Da plan neće uspeti,

veoma tihim glasom odgovori Lijus Terin. Da sirova sila ne može da ga zauzda. Moj plan su nazvali lakomislenim, ali ta oružja koja su stvorili bila su preopasna. Previše užasavajuća. Nijedan čovek ne bi trebalo da ima toliku Moć...

Rand se borio s mislima, sa glasom, sa sećanjima. Nije mogao da se seti plana Lijusa Terina da se zapečati zatvor Mračnoga. Čoedan Kal - jesu li oni zato napravljeni?

Da li je to odgovor? Je li Lijus Terin doneo pogrešnu odluku? Zašto se, onda, oni ne pominju u proročanstvima?

Rand se okrenu da izađe iz prazne odaje. „Nemojte više da čuvate ovo mesto“, kaza Braniocima. „Ovde nema ničega vrednog. Nisam siguran da ga je ikada bilo.“

Ljudi su delovali zgranuto i užasnuto, kao deca koju je voljeni otac upravo prekorio. Ali dolazi rat, a on nema namere da ostavi vojnike da brane praznu sobu.

Rand stisnu zube i izađe u hodnik. Kalandor. Gde li ga je Kecuejn sakrila? On zna da je ona zauzela odaje u Kamenu, opet iskušavajući granice svog izgnanstva. Moraće da učini nešto u vezi s tim. Možda da je izbaci iz Kamena. On požuri uz kameno stepenište, pa onda siđe s njega na nasumično odabranom spratu, nastavljajući da se kreće. Izludeo bi kada bi samo sedeo.

Iz sve snage se trudi da ga razne vrpce ne uvežu, ali na kraju će se proročanstva postarati da uradi ono što mu je suđeno. Ta proročanstva su lukavija i pritvornija od svake Aes Sedai.

Bes navre u njemu, pokušavajući da mu se otme. Onaj tihi glas zadrhta od te bure. Rand se levom rukom nasloni na zid, pa pognu glavu i stisnu zube.

„Biću snažan", prošapta. Ali bes nije hteo da ga napusti. A i zašto bi? Krajišnici mu prkose. Seanšani mu prkose. Aes Sedai se pretvaraju da mu se pokoravaju, ali obeduju s Kecuejn njemu iza leđa i skaču na njene zapovesti.

A Kecuejn mu najviše prkosi. Ostaje u njegovoj blizini, ruga se njegovim zapovestima i izvrće njegove namere. On izvadi pristupni ključ iz džepa, prelazeći prstima po njemu. Poslednja bitka je na obzorju, a on ono malo vremena što ima provodi odlazeći na sastanke s ljudima koji ga vređaju. Mračni svakoga dana sve više rastače Šaru, a oni koji su se zavetovali da će štititi granice kriju se u Far Madingu.

Osvrnu se oko sebe, duboko dišući. Nešto mu je bilo poznato u vezi s tim hodnikom. Nije bio siguran zašto; bio je isti kao svi drugi. Zlatno-crveni ćilimi. Ispred njega raskršće hodnika.

Možda nije trebalo da dopusti da Krajišnici prežive svoje prkošenje. Možda bi trebalo da se vrati i postara se da nauče da ga se boje. Ali ne. Nisu mu potrebni. Prepustiće ih Seanšanima. Ta krajiška vojska će poslužiti da uspori njegove neprijatelje na jugu. Možda će to zadržati Seanšane da ga ne napadaju s boka dok on izlazi na kraj s Mračnim.

Ali... postoji li, možda, neki način da trajno zaustavi Seanšane? On pogleda pristupni ključ. Jednom je pokušao da upotrebi Kalandor da bi se borio protiv stranih zavojevača. Tada još nije shvatao zašto je tako teško obuzdavati taj mač - Kecuejn mu je tek nakon njegovog napada, koji se završio propašću njegovih snaga, ispričala ono što zna o njemu. Rand mora da bude u krugu s dve žene da bi mogao bezbedno koristiti Mač Koji To Nije.

To je bio njegov prvi veliki neuspeh u ulozi vojnog zapovednika.

Ali sada ima bolju alatku. Najmoćniju alatku ikada stvorenu; zacelo nijedno ljudsko biće ne može u sebi držati više Jedne moći nego što je on držao kada je čistio. Spaljivanje Grendal i Natrinove humke zahtevalo je svega delić Moći koju Rand može da prizove.

Ako to okrene protiv Seanšana, onda može da krene u Poslednju bitku bez brige ko će ga napasti s leđa. Pružio im je priliku. Nekoliko prilika. Upozorio je Kecuejn i kazao joj da će vezati Kćer Devet meseca za sebe. Ovako... ili onako.

To neće potrajati dugo.

Eno, kazao mu je Lijus Terin. Stajali smo tamo.

Rand se namršti. O čemu taj luđak blebeće? Osvrnu se oko sebe. Pod širokog hodnika bio je popločan tako da se dobijala crveno-crna šara. Nekoliko tapiserija bilo je okačeno po zidovima. Rand zgranuto shvati da je na nekoliko njih prikazan on - kako osvaja Kamen, kako drži Kalandor i ubija Troloke.