Oluja na obzorju

U poslednje vreme, nije bio dobar vođa. Naravno, nikada nije ni bio uzoran vođa, čak ni kada je Faila bila pored njega da ga navodi. Ali bio je još gori dok ona nije bila tu. Daleko gori. Zanemario je naređenja koja mu je Rand dao, sve je zanemario - samo da bi nju vratio.

Ali šta drugo čovek da uradi? Žena mu je bila oteta!

Nju je spasao, ali čineći to - digao je ruke od svih ostalih. A zbog njega su ljudi izginuli. Dobri ljudi. Ljudi koji su mu verovali.

Stojeći u toj senci, prisetio se jednog trenutka - koliko od juče - kada jedan saveznik nije pao od aijelskih strela, već mu je Masema zatrovao srce. Aram je bio prijatelj, kog je Perin odbacio u svojoj poteri da izbavi Failu. Aram je zaslužio da prema njemu bude bolji.

Nije trebalo da pustim tog Krpara da uzme mač,

pomislio je, ali sada nije hteo da se nosi s tim. Nije mogao. Previše toga valja uraditi. Pomerio se od zida, nameravajaći da pregleda sledeća kola u nizu.

„Sledeći!“, viknu kada priđe kolima.

Aravina Karnel istupi iz gomile. Amadičanka više nije nosila odoru gai’šaina, već umesto toga jednostavnu svetlozelenu haljinu - premda ne čistu - koja beše izvučena iz ruševina. Bila je to jedna punačka žena, ali lice joj je i dalje bilo ispijeno od vremena koje je provela kao zarobljenica. Odisala je rešenošću. Bila je iznenađujuće umešna kada je reč o dovođenju stvari u red, pa je Perin pretpostavio da je plemenitog roda. To joj se osećalo i u mirisu: samouverenost i lakoća naređivanja. Pravo je čudo što se to u njoj zadržalo i u zatočeništvu.

Kleknuvši da pogleda prvi točak, razmišljao je kako je čudno to da je Faila odabrala Aravinu da nadgleda izbeglice. Zašto ne nekoga od mladeži iz Ča Faile? Ti gizdavci umeju da budu dosadni, ali pokazali su iznenađujuću sposobnost.

„Milostivi", obrati mu se Aravina, svojim uvežbanim naklonom opet pokazujući kakvo joj je poreklo. „Završila sam s pripremom ljudi za polazak."

„Zar već?“, upita Perin, dižući pogled sa točka.

„Nije bilo onako teško kako smo očekivali, milostivi. Zapovedila sam im da se okupe po zemljama, a onda po gradovima rođenja. Nimalo iznenađujuće, najviše je Kairhijenjana, a potom Altaraca, pa Amadičana i nešto malo drugih. Nekoliko Domanaca, nešto malo Tarabonaca i po koji Krajišnik ili Tairenac."

„Koliko njih može da izdrži dan ili dva pešačenja bez vožnje u kolima?"

„Većina njih, milostivi" odgovori ona. „Stari i bolesni izbačeni su iz grada kada su ga Šaidoi zauzeli. Ovi ljudi sviknuti su na naporan rad. Iznureni su, lorde, ali niko od njih nije željan da sačeka one Šaidoe utaborene ni pola dana puta odavde."

„Dobro", kaza Perin. „Smesta ih povedi na put."

„Smesta?", iznenađeno upita Aravina.

On klimnu. „Hoću da krenu tim putem ka severu, čim budeš mogla da ih pokreneš. Poslaću Alijandru i njene vojnike da predvode." To bi trebalo da zaustavi Aragandino kukanje, kao i da skloni izbeglice da ne smetaju. Device će daleko bolje i daleko brže prikupiti potrepštine ako budu same. To prikupljanje je svejedno bezmalo završeno. Njegovi ljudi će morati da prežive na putu svega nekoliko nedelja. Nakon toga, moći će kroz kapije preći nekud gde je bezbednije. Možda u Andor, ili Kairhijen.

Uhvatila ga je bojazan zbog onih Šaidoa iza njega. Oni bi u svakom trenutku mogli rešiti da napadnu. Bolje da se udalje od njih i da ih ne izaziva.

Aravina pade u naklon i žurno ode da otpočne pripreme, a Perin se u tebi zahvali Svetlosti zbog toga što postoji još neko ko ne oseća potrebu da ga ispituje ili preispituje. On posla jednog dečaka da obavesti Aragandu o predstojećem polasku, pa završi s pregledom kola. Nakon toga ustade, brišući ruke o čakšire. „Sledeči!" kaza.

Niko ne priđe. Oko njega su ostali samo stražari, dečaci glasnici i nekoliko vozara koji su čekali da upregnu volove i oteraju kola na utovar. One Device nakupile su ogromnu hrpu hrane i potrepština nasred nekadašnjeg tabora i Perin je video kako se Faila tamo trudi da sve to dovede u red.

Perin posla krug slugu oko sebe da joj pomognu - i ostade sam. Nije imao ništa da radi.

Baš je to hteo da izbegne.

Vetar opet dunu, noseći sa sobom onaj grozni vonj smrti. Ali i sećanja. Bes bilke, strast i uzbuđenje svakog zamaha. Aijeli su odlični ratnici - najbolji za koje je svet ikada znao. Svaki sukob bio je na ivici toga da mu bude poslednji. I Perin je zaradio poprilično posekotina i bubotaka, mada su odavno Izlečeni.

Dok se borio protiv Aijela, osećao se živim. Svaki kog je ubio bio je majstor u borbi kopljima; svaki od njih mogao je da ga ubije. Ali on je pobedio. Za vreme te borbe, osećao je strast koja ga je gonila. Strast što napokon radi nešto. Nakon dva meseca čekanja, svaki njegov udarac značio je da je za korak bliži Faili.

Više nije bilo priče. Nije bilo kovanja planova. Našao je sebi cilj - ali više ga nema.