Oluja na obzorju

„I ranije smo pobeđivali velike snage. Pogledaj samo šta smo postigli kod Darlune! Smrvio si ih, Rodele!"

A da bi to učinio, Ituralde je morao da prikupi svako zrnce lukavosti, veštine i sreće kojima je obdaren. Bez obzira na to, ostao je bez više od polovine svog ljudstva. Zato sada kao ranjena zver beži pred tom drugom i većom seanšanskom vojskom.

Ovoga puta, oni ne greše. Seanšani se ne oslanjaju isključivo na svojo rakene. Njegovi ljudi presreli su nekoliko izviđača pešadinaca, a to znači na desetine njih nije uhvaćeno. Ovoga puta, Seanšani znaju njegovo pravo brojno stanje i znaju gde se on zaista nalazi.

Njegovim neprijateljima dosadilo je da budu terani kao ovce i obmanjivani; umesto toga, počeli su da neumorno progone, izbegavajući njegove zamke. Ituralde je nameravao da se povlači sve dublje i dublje u Arad Doman; to bi njegove snage dovelo u prednost, a rasteglo seanšansko snabdevanje. Računao je da će tako moći da izdrži četiri ili pet meseci. Ali ti planovi sada su beskorisni; načinjeni su pre nego što je Ituralde otkrio da se po Arad Domanu šeta čitava prokleta vojska Aijela. Ako je verovati izveštajima - a izveštaji o Aijelima često su preterani, tako da on baš i nije siguran koliko da veruje u njih - preko stotinu hiljada Aijela zauzelo je velike delove severa, uključujući i Bandar Eban.

Stotinu hiljada Aijela. Oni vrede kao dve stotine hiljada domanskih vojnika. Možda i više. Ituralde se dobro seća Krvavog snega od pre dvadeset godina, kada je izgledalo kao da je za svakog ubijenog Aijela on gubio desetoricu vojnika.

Uhvaćen je u zamku, kao lešnik između dva kamena. Najbolje što je mogao bilo je da se povuče tu, u taj napušteni steding. To će mu dati prednost nad Seanšanima - ali samo malu. Seanšanska vojska je šestostruko veća od njegove i najneiskusniji zapovednici znaju da je borba u toj srazmeri čisto samoubistvo.

„Radžabi, jesi li nekada video majstora žonglera?" upita Ituralde, gledajući kartu.

Krajičkom oka, Ituralde vide bivolikog čoveka kako se zbunjeno mršti. „Video sam jednog zabavljača koji...“

„Ne, ne zabavljača. Majstora."

Radžabi odmahnu glavom.

Ituralde je neko vreme zamišljeno pućkao pre nego što je progovorio. „Ja jednom jesam. Bio je to dvorski bard u Kaemlinu. Vitak čovek, s britkom visprenošću možda prikladnijom nekoj krčmi, iako je bio u kitnjastoj odeći. Hardovi ne žongliraju baš često; ali njemu nije smetalo. Kako sam shvatio, voleo je da žonglira kako bi udovoljio mladoj kćeri naslednici."

Izvadi lulu iz usta, pa nabi duvan.

„Rodele“, reče mu Radžabi. „Seanšani..."

Rodel diže jedan prst, pa vrati lulu u usta pre nego što nastavi: „Bard je počeo da žonglira s tri lopte. A onda nas je zapitao mislimo li da može dodati još jednu. Podstakli smo ga klicanjem, on je nastavio da žonglira sa četiri, s pet, sa šest. Sa svakom novom loptom naše tapšanje bilo je sve glasnije, a on nas je stalno pitao mislimo li da može da doda još jednu. Mi smo, naravno, odgovarali potvrdno.

Sedam, osam, devet. Ubrzo je u vazduhu bilo deset loptica, koje su letele u obrascu tako zamršenom da nisam mogao da ih pratim pogledom. On je morao da se napreže kako bi ih zadržao u vazduhu; stalno je morao da upušta ruku i hvata lopte koje je skoro promašio. Toliko je bio usredsređen da je zaboravio da nas pita da li da dodaje nove lopte, ali gomila gostiju je lo tražila. Jedanaest! Probaj jedanaest! I tako je njegov pomoćnik bacio još jednu loptu u taj metež."

Ituralde povuče dim.

„Ispustio ih je?“, upita Radžabi.

Rodel odmahnu glavom. „Ta poslednja lopta

zapravo uopšte nije bila lopta. Bilo je to neko iluminatorsko čudo; kada je stigla na pola puta do barda, blesnula je u iznenadnom prasku svetlosti i dima. Dok se nama vid razbistrio, bard je nestao, a po podu je bilo poredano deset lopti. Kada sam se osvrnuo, zatekao sam ga kako sedi za jednim stolom sa ostatkom gostiju, pije vino iz pehara i udvara se ženi lorda Findala."

Jadni Radžabi je delovao potpuno zbunjeno. On voli da odgovori na njegova pitanja budu uredno sročeni i neposredni. Ituralde se obično isto tako oseća, ali poslednjih nekoliko dana - s neprirodno oblačnim nebom i osećajem trajne sumornosti - oteralo ga je u filozofiranje.

Pruži ruku i uze pohabani, presavijeni list hartije sa stola, izvlačeći ga ispod kese s duvanom. Pruži ga Radžabiju.

„Napadni Seanšane iz sve snage", čitao je Radžabi. „Oteraj ih, nateraj ih u njihove brodove i da se vrate preko njihovog krvavog okeana. Računam na tebe, stari prijatelju. Kralj Alsalam.“ Radžabi spusti pismo. „Znam za njegova naređenja, Rodele. Nisam ušao u ovo zbog njega. Došao sam zbog tebe.“

„Da, ali ja se borim zbog njega", odgovori Ituralde. On je kraljev čovek; uvek će to biti. Ustade, lupkajući lulu da izbaci duvan iz nje i mrveći čizmom žeravicu. Spusti lulu i uze pismo od Radžabija, pa priđe vratima.