Oluja na obzorju

Dečak klimnu i otrča. Ituralde mahnu nekim vojnicima i posla ih da trkom dovedu Vakedu i ostale zapovednike. Šimron je mrtav, spalila ga je ognjena kugla neke damane. To je baš šteta. Ituralde bi radije zadržao njega nego mnoge druge.

Većina zapovednika stigla je pre stranca. Vižljasti Anker. Jednooki Vakeda, koji bi inače bio zgodan čovek. Zdepasti Melarned. Mladoliki Lidrin, koji je nakon očeve smrti nastavio da sledi Ituraldea.

„Šta to čujem?", upita Vakeda, prekrstivši ruke pre nego što mu je prišao. „Ostajemo u ovoj mrtvačnici? Rodele, nemamo dovoljno vojske da se odupremo. Ako Seanšani dođu, bićemo u klopci."

„U pravu si", jednostavno odgovori Ituralde.

Vakeda se okrenu prema ostalima, a onda opet pogleda Ituraldea. Nešto malo njegove razdraženosti iščilelo je naspram Ituraldeovog iskrenog odgovora. „Pa... zašto onda ne bežimo?" Sada se hvalisao daleko manje nego pre svega nekoliko meseci, kada je Ituralde otpočeo ovaj pohod.

„Neću da vas lažem", kaza im Ituralde, gledajući svakog ponaosob. „U gadnom smo stanju. Ali ako se damo u beg, bićemo u gorem stanju. Više nema rupa u kojima možemo da se krijemo. Ovo drveće pruža nam prednost i možemo da se utvrdimo. Zahvaljujući stedingu, damane će biti beskorisne, a već je to dovoljan razlog da ostanemo. Ovde ćemo se boriti."

Anker klimnu; činilo se da razume koliko su okolnosti u kojima se nalaze ozbiljne. „Vakeda, moramo da mu verujemo. Za sada nas je vodio kako treba.“ Vakeda klimnu. „Valjda."

Krvave budale. Pre četiri meseca, polovina njih ubila bi ga na licu mesta zato što je ostao veran kralju. Sada misle da on može da postigne nemoguće. Baš šteta; počeo je da se nosi mišlju kako bi mogao da ih sve vrati kao Alsalamove odane podanike. „U redu“, kaza i upre prstom ka raznim tačkama duž utvrda. „Evo šta ćemo kako bismo ojačali slabe tačke. Hoću da...“

Ućuta kada ugleda jednu grupu kako se približava preko čistine. Onaj dečak je, praćen odredom vojnika, vodio jednog čoveka u crvenoj i zlatnoj odeći. Nešto u vezi sa tim pridošlicom privuče Ituraldeov pogled. Možda je reč o njegovoj visini; mladić je bio visok kao da je Aijel i svetle kose, baš kao oni. Ali nijedan Aijel ne bi nosio tako lep crveni kaput sa istaknutim zlatovezom. Za bokom mu je visio mač, a po tome kako je pridošlica hodao Ituraldeu se činilo da ume da ga koristi. Koračao je odlučno i rešeno, kao da misli da su vojnici oko njega počasna straža. Dakle, reč je o velmoži - i to velmoži koji je navikao da zapoveda. Zašto je onda došao lično, umesto da pošalje glasnika?

Mladi velmoža stade malo ispred Ituraldea i njegovih vojskovođa, pa pogleda svakoga od njih pre nego što se usredsredi isključivo na Ituraldea. „Kodel Ituralde?" upita. Kakav je to naglasak? Andorski?

„Da“, oprezno odgovori Ituralde.

Mladić klimnu. „Bašerov opis bio je tačan. Izgleda da se ukopavaš ovde. Zar zaista očekuješ da ćeš se odupreti seanšanskoj vojsci? Mnogostruko je brojnija od tvoje, a tvoji tarabonski saveznici ne deluju... spremno i željno da ti priskoče u odbranu."

Ko god da je, dobro je obavešten. „Nemam naviku da o svojoj odbrani razglabam sa strancima." Ituralde se zagleda u mladog velmožu. Snažan je - vitak i prekaljen, mada je to zbog kaputa teško oceniti. Više je koristio desnu ruku, ali kada se malo bolje zagledao, Ituralde je primetio da nema levu šaku. Obe podlaktice bile su mu istetovirane nekom čudnom crveno-zlatnom tetovažom.

Te oči. Bile su to oči koje su se nagledale smrti. Nije to samo mladi velmoža, več mladi vojskovođa. Ituralde ga iskosa odmeri. „Ko si ti?“

Stranac ga pogleda pravo u oči. „Ja sam Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj. I ti si mi potreban. Ti i tvoja vojska."

Nekoliko od onih sa Ituraldeom opsova, a Ituralde ih na tren pogleda. Vakeda je bio pun neverice, Radžabi iznenađen, a mladi Lidrin otvoreno sumnjičav.

Ituralde opet pogleda pridošlicu. Ponovorođeni Zmaj? Taj mladić? Valjda bi to moglo biti moguće. Većina glasina slaže se u tome da je Ponovorođeni Zmaj jedan riđokosi mladić. Mada, glasine tvrde i da je visok deset stopa, dok se u drugim glasinama kaže da mu oči svetle u polumraku. A tu su i priče kako se prikazao na nebu iznad Falmea. Krv i pepeo, Ituralde ne zna da li da veruje kako je Zmaj uopšte ponovo rođen!

„Nemam vremena da se raspravljam", nastavi stranac, lica potpuno bezizražajnog. Deluje... starije nego što izgleda. Činilo se kao da ne haje zbog toga što je okružen naoružanim vojnicima. Zapravo, to što je došao sam... trebalo je da deluje kao potpuno glup čin. Međutim, nateralo je Ituraldea da se zamisli. Samo neko poput samog Ponovorođenog Zmaja može da se ušeta u vojni logor, pri tome potpuno sam, i da očekuje pokornost.

Plamen ga spalio ako ta činjenica već sama po sebi nije naterala Ituraldea da želi da mu veruje. Ili je taj čovek to što tvrdi da jeste, ili je potpuni luđak.