Oluja na obzorju

„Ako izađemo van stedinga, dokazaću da mogu da usmeravam", nastavi stranac. „To bi trebalo da se računa kao nekakav dokaz. Daj mi dopuštenje i dovešću ovamo deset hiljada Aijela i nekoliko Aes Sedai, koji će ti se svi zakleti da sam to što kažem."

Glasine takođe kažu da Aijeli slede Ponovorođenog Zmaja. Ljudi oko Ituraldea zakašljaše se i nelagodno skrenuše pogled. Mnogi su bili Zmajuzakleti pre nego što su se pridružili Ituraldeu. Ako izgovori prave reči, taj Rand al’Tor - ili ko god da je - mogao bi da zavadi vojnike u Ituraldeovom logoru.

„Čak i da pretpostavimo kako ti verujem", oprezno kaza Ituralde, „ne vidim zašto bi to bilo bitno. Ja moram da vodim rat, a pretpostavljam da ti imaš druge brige."

„Ti si moja briga", odvrati Al’Tor, pogleda tako oštrog da se činilo kao da će zaseći u Ituraldeovu lobanju i u njoj potražiti bilo šta što bi mu bilo od koristi. „Moraš da sklopiš mir sa Seanšanima. Ovim ratom ništa ne dobijamo. Hoću da odeš u Krajine; ne mogu da odvojim ljude da čuvaju Pustoš, a izgleda da su Krajišnici zapostavili svoje dužnosti."

„Imam naređenja", odgovori Ituralde, odmahujući glavom. Čekaj. On ne bi učinio kako taj mladić traži od njega sve i da nema naređenja. Samo što... te oči. Alsalam je imao takve oči, kada su obojica bili mlađi. Oči koje zahtevaju poslušnost.

„Tvoja naređenja", upita ga Al’Tor. „Jesu li od kralja? Zato si se tako bacao na Seanšane?"

Ituralde klimnu.

„Slušao sam o tebi, Rodele Ituralde", reče Al’Tor. „Ljudi kojima verujem i koje poštujem veruju tebi i poštuju te. Umesto da si pobegao i sakrio se, ukopao si se ovde kako bi vodio bitku u kojoj znaš da ćeš poginuti. Sve zbog odanosti koji osećaš prema svom kralju. To je za svaku pohvalu, ali vreme je da se okreneš i da se boriš u bici koja nešto znači. U bici koja znači sve.

Pođi sa mnom i daću ti presto Arad Domana.“

Ituralde se oštro uspravi. „Nakon što si pohvalio moju odanost, očekuješ da ću svrgnuti sopstvenog kralja?"

„Tvoj kralj je mrtav", odbrusi Al’Tor. „Ili to, ili mu je mozak rastopoljen kao vosak. Sve sam uvereniji da ga je Grendal otela. U pometnji koja vlada ovom zemljom vidim njen uticaj. Kakva god naređenja da imaš, verovatno potiču od nje. Još nisam utvrdio zašto ona želi da se boriš protiv Senašana."

Ituralde frknu. „Pričaš o jednoj Izgubljenoj kao da ti je bila gost na večeri."

Al’Tor ga pogleda pravo u oči. „Sećam se svakog od njih - njihovih lica, njihovog ponašanja, govora i dela - kao da sam ih hiljadu godina poznavao. Ponekad ih se sećam bolje nego sopstvenog detinjstva. Ja sam Ponovorođeni Zmaj."

Ituralde trepnu. Plamen me spalio, pomislio je. Verujem mu. Krvavi pepeo! „Hajde... hajde da vidimo taj tvoj dokaz."

Naravno, neki su se bunili protiv toga, a najviše Lidrin, koji je mislio da je to suviše opasno. Ostali su bili uzdrmani. Evo čoveka kojem su se zavetovali a da ga nikada nisu ni upoznali. Činilo se kao da oko Al’Tora postoji nekakva... sila, koja privlači Ituraldea i zahteva da on postupi po naređenju. Pa, najpre će videti taj dokaz.

Poslali su glasnike po konje kako bi izjahali iz stedinga, ali Al’Tor je nastavio da priča kao da je Ituralde već njegov čovek. „Možda je Alsalam još u životu", govorio je Al’Tor dok su čekali. „Ako jeste, uviđam da ti ne bi želea njegov presto. Hoćeš li Amadiciju? Biće mi potreban neko da tamo vlada i da pazi na Seanšane. Beli plaštovi se sada tamo bore. Nisam siguran hoću li moći da zaustavim taj sukob pre Poslednje bitke."

Poslednja bitka. Svetlosti! „Neću je prihvatiti ako ubiješ tamošnjeg kralja", odgovori Ituralde. „Ako su ga Beli Plaštovi već ubili, ih ako su ga Seanšani ubili, onda možda i hoću."

Kralj! Šta on to priča? Plamen te spalio!, u mislima je prekorio sebe. Bar sačekaj da vidiš dokaz pre nego što počneš da prihvataš prestole! Taj čovek se tako ponaša i priča o događajima kao što je Poslednja bitka - događajima kojih se čovečanstvo hiljadama godina pribojava - kao da su to stavke u dnevnom logorskom izveštaju.

Vojnici stigoše s konjima, pa Ituralde uzjaha, kao i Al’Tor, Vakeda, Radžabi, Anker, Melarned, Lidrin i još nekoliko nižih zapovednika.

„Doveo sam veliki broj Aijela u tvoju zemlju", obratio mu se Rand al’Tor kada pojahaše. „Nadao sam se da ću pomoću njih ponovo uspostaviti red, ali potrebno im je više vremena nego što sam ja želeo. Nameravam da obezbedim članove Saveta trgovaca; možda ću biti u prilici da nametnem mir čitavom području kada ih sve budem držao u šaci. Šta ti misliš?"

Ituralde nije znao šta da misli. Obezbeđivanje Saveta trgovaca? To mu zvuči kao otimanje. U šta je to Ituralde upao? „To bi moglo da upali", čuo je sebe kako odgovara. „Svetlosti, kada se sve uzme u obzir, to je verovatno najbolji plan."