Oluja na obzorju

Al’Tor klimnu, gledajući ispred sebe dok su izlazili kroz palisadu i kretali stazom koja je vodila do ivice stedinga. „Svejedno ću morati da obezbedim Krajine. Paziću na tvoju domovinu. Plamen spalio one Krajišnike! Šta li su to namerili? Ne. Ne, ne još. Mogu da čekaju. Ne, on će poslužiti. On može da izdrži. Poslaću ga sa Aša’manima." Al’Tor se odjednom okrenu i pogleda Ituraldea. „Šta bi mogao da postigneš kada bih ti dao stotinu ljudi koji mogu da usmeravaju?"

„Luđaka?"

„Ne, većina njih su prisebni", odgovori Al’Tor - i izgleda da se nije uvredio. „Koliko god da su poludeli pre nego što sam očistio opačinu, to je i dalje prisutno - uklanjanje opačine nije ih izlečilo - ali vrlo mali broj njih je duboko zašao u ludilo. A sada kada je saidin čist, stanje im se neće pogoršavati."

Saidin? Čist? Ako bi Ituralde imao svoje ljude koji mogu da usmeravaju... Na neki način, svoje damane. Ituralde se počeša po bradi. Sve mu to brzo nadolazi - ali vojskovođa mora da bude brz na pameti. „Dobro bih ih iskoristio", odgovori. „Veoma dobro."

„Odlično", odgovori Al’Tor. Izašli su iz stedinga; vazduh je bio drugačiji. „Moraćeš da držiš na oku veliku površinu, ali mnogi od onih koje ću poslati s tobom mogu da otvaraju kapije."

„Kapije?", upita ga Ituralde.

Al’Tor ga pogleda, pa onda kao da stisnu zube i sklopi oči, drhteći kao da mu je loše. Ituralde se ispravi u sedlu, iznenada na oprezu i hvatajući se mača. Otrov? Da nije taj čovek ranjen?

Ali ne, Al’Tor otvori oči i u njihovim dubinama kao da zablista pogled koji je govorio o krajnjem užitku. Okrenu se i mahnu rukom, a linija svetlosti kao da raseče vazduh pred njime. Ljudi oko Ituraldea opsovaše i ustuknuše. Jedno je da čovek tvrdi kako može da usmerava; kada to učini ispred tebe, nešto je sasvim drugo!

„To je kapija", kaza Al’Tor dok se linija svetlosti okretala i otvarala veliku crnu rupu u vazduhu. „U zavisnosti od snage Aša’mana, kapija može biti dovoljno široka da se kroz nju proteraju kola. Možeš kroz nju dospeti veoma brzo bilo kud, ponekad i trenutno, u zavisnosti od okolnosti. Uz pomoć nekoliko uvežbanih Aša’mana tvoja vojska bi mogla da ujutro doručkuje u Kaemlinu, a onda da svega nekoliko časova kasnija ruča u Tamčiku.“

Ituralde se počeša po bradi. „E to

je stvar koju treba videti. Zaista stvar koju treba videti.“ Ako taj čovek priča istinu i te kapije zaista tako rade... „Pomoću ovoga bih mogao da očistim Seanšane iz Tarabona, a možda i iz čitave zemlje!"

„Ne“, prasnu Al’Tor. „S njima ćemo sklopiti mir. Sudeći po onome što mi izviđači govore, biće dovoljno teško privoleti ih na sporazum a da im pritom ne obećam tvoju glavu. Neću da ih dodatno uznemiravam. Nema vremena za zadevice. Čekaju nas važnije stvari."

„Ništa nije važnije od moje domovine", odgovori Ituralde. „Čak i da su ova naređenja lažna, poznajem Alsalama. On bi se saglasio sa mnom. Nećemo da trpimo stranu vojsku na tlu Arad Domana."

„Onda ću ti nešto obećati", ogovori mu Al’Tor. „Postaraću se da Seanšani napuste Arad Doman. To ti obećavam. Ali dalje se nećemo boriti protiv njih. U zamenu za to ti ćeš otići u Krajine i braniti ih od upada. Zadržavaj Troloke ako napadnu i pozajmi mi neke od tvojih zapovednika da pomognu u zavođenju reda u Arad Domanu. Lakše će biti povratiti red ako ljudi vide da njihovi vlastelini sarađuju sa mnom."

Ituralde razmisli o tome, mada je već znao šta će njegov odgovor biti. Ta kapija može da odvede njegove ljude iz te smrtonosne zamke u kojoj se nalaze. Sa Aijelima na svojoj strani - s Ponovorođenim Zmajem kao saveznikom - on zaista ima izgleda da postigne da Arad Doman bude siguran. Časna smrt je jedno - ali prilika da nastavi da se bori sa čašću... to je daleko dragocenija nagrada.

„Pristajem", kaza Ituralde i pruži ruku.

Al’Tor je prihvati. „Idi i digni logor. Do sutona ćeš biti u Saldeji."

11

Adrinova smrt

Mislim da bi trebalo da opet bude prebijen, govorila je Lirajna, mrdajući prstima u složenim pokretima znakovnog jezika kojim se služe Device. On je kao dete, a kada dete dodirne nešto opasno, dete dobije batine. Ako se dete povredi zato što nije naučeno da se drži podalje od noževa, onda je sramota na njegovim roditeljima.

Prethodne batine izgleda da ništa nisu vredele, odgovori Surijal. Prihvatio ih je kao čovek, a ne kao dete, ali nije promenio ponašanje.

Onda moramo da pokušamo ponovo, odgovori Lirajna.