Tornjevi ponoći

„Tvoj suprug je malo toga učinio da bi me obeshrabrio", odvrati Berelajn i prekrsti ruke. „Za vreme tvog odsustva bilo je trenutaka kada me je neposredno ohrabrivao."

„Berelajn, ti ga tako slabo razumeš." Neverovatno je kako ta žena može da bude toliko slepa, dok je u drugim stvarima tako pametna.

„Tako ti tvrdiš", reče Berelajn.

„Berelajn, sada imaš dva izbora", kaza Faila prilazeći joj. „Možeš da se boriš sa mnom - i jedna od nas dve će izgubiti život. U pravu si kada kažeš da to neće okončati glasine, ali okončaće svaku mogućnost da budeš s Perinom. Ili ćeš ti biti mrtva ili ćeš biti žena koja je ubila njegovu suprugu.

Drugi izbor koji ti se pruža", nastavi Faila, gledajući Berelajn pravo u oči, „jeste da iznadeš neki način da zanavek ugušiš te glasine. Ti si sve ovo izazvala. Ti to popravi."

I u tome se sastojala njena kocka. Faila nije bila u stanju da smisli izlaz iz svega toga, ali Berelajn je daleko umešnija od nje u tim stvarima. I zato je Faila došla tu, spremna da obmane Berelajn tako da ova pomisli da je Faila spremna da učini nešto nerazumno, a onda da prepusti zadivljujućem političkom iskustvu te žene da se izbori s tom mukom.

Hoće li to uroditi plodom?

Faila pogleda Berelajn pravo u oči i dopusti sebi da oseti sav svoj bes. Njen gnev zbog onoga što se dogodilo. Njihov zajednički neprijatelj ju je tukao, ostavljao je da promrzne i ponižavao. A za to vreme, Berelajn je imala drskosti da učini tako nešto?

Sve vreme je gledala Prvu pravo u oči. Ne, Faila nema političkog iskustva u istoj meri kao Berelajn. Ali ima nešto što ta žena nema. Ona voli Perina. Duboko i iskreno. Učiniće sve kako bi sprečila da on bude povređen.

Prva ju je odmeravala pogledom. „U redu", kaza. „Neka bude. Budi ponosna na sebe, Faila. Retko... se dešava da ja odustanem od plena koji sam tako dugo priželjkivala."

„Nisi mi kazala kako možemo da se otarasimo tih glasina."

„Način možda postoji", odgovori joj Berelajn. „Ali biće neprijatan."

Faila izvi obrvu.

„Nas dve ćemo morati da delujemo kao prijateljice", objasni Berelajn. „Svađanje i suprotstavljanje - to će samo pothranjivati glasine. Ali ako nas dve budemo viđene kako provodimo vreme jedna s drugom, to će glasine razoružati. To, u sprezi s mojim zvaničnim poricanjem mog dela u glasinama, verovatno će biti dovoljno."

Faila se spusti u istu onu stolicu na kojoj je do maločas sedela. Prijateljice? Ona prezire tu ženu.

„To će morati da bude uverljivo", kaza Berelajn, pa ustade i priđe jednom stočiću u uglu šatora da bi nasula sebi malo rashlađenog vina. „Jedino to može uroditi plodom."

„Takođe ćeš naći nekog drugog muškarca", kaza Faila. „Nekoga kome možeš da posvetiš svoju pažnju, bar na neko vreme. Kako bi dokazala da te Perin ne zanima."

Berelajn diže pehar. „Da“, kaza. „Pretpostavljam da bi i to pomoglo. Možeš li se u toj meri pretvarati, Faila ni Bašer t’Ajbara?"

Poverovala si da ću te ubiti zbog ovoga, zar ne?, pomisli Faila. „Dajem ti reč."

Berelajn zastade, s peharom tek na pola puta do usana. A onda se nasmeši i otpi vina. „Onda ćemo videti", kaza spuštajući pehar, „šta će ispasti iz svega ovoga."

19

Razgovor o zmajevima

Met navuče na sebe debeli smeđi kaput. Dugmad su bila mesingana, ali osim toga na kaputu nije bilo nikakvih ukrasa. Skrojen od debele čoje, kaput je imao nekoliko rupa od strela, koje bi zaista trebalo da su ga ubile. Oko jedne rupe bila je mrlja od krvi, ali uglavnom isprana. Bio je to baš lep kaput. Dok je živeo u Dvema Rekama, dao bi dobre pare za takav.

Zagledan u ogledalo u svom novom šatoru, protrlja lice. Napokon je obrijao onu krvavu bradu. Kako Perinu polazi za rukom da trpi onaj krvavi svrab? Taj čovek mora da ima lice poput Stavljene kože. Pa, Met će naći neki drugi način da se preruši kada se za to bude ukazala potreba.

Nekoliko puta se posekao prilikom brijanja, ali nije kao da je zaboravio kako da se stara o sebi. Nije mu potreban sluga da mu radi stvari koje on može da učini za sebe. Klimajući glavom, namaknu šešir i zgrabi ašandarei iz ugla šatora; gavranovi na sečivu kao da su uzbuđeno iščekivali predstojeće bitke. „Krvavo jeste tako“, reče Met spuštajući ašandarei na rame i izlazeći iz šatora. Zgrabi bisage i prebaci ih preko drugog ramena. Od noćas će spavati u gradu.

Dok je prolazio kroz tabor, klimnuo je jednom odredu Crvenruku. Udvostručio je straže. Bio je zabrinut zbog golama, ali takođe i zbog mnogobrojnih vojnih logora u okruženju. Polovina njih bili su plaćenici, a druga polovina poslušnici nekog sitnog vlastelina, koji je došao da iskaže poštovanje kraljici - ali tek nakon završetka borbi.