Tornjevi ponoći

„E baš jesam", tvrdoglavo odbrusi Met.

„Ali Muzenge te je nazvao..." poče Tom.

„Pogrešio je“, prekide ga Met. „To što se čovek oženi nekim ne znači da je iznenada postao krvavi velmoža."

Tom i Talmanes se zgledaše.

„Mete", opet poče Tom. „To upravo tako i radi. To je jedan od vrlo malog broja načina da neko postane velmoža."

„Možda se tako radi ovde", odvrati Met. „Ali Tuon je sa Seanšana. Ko zna kako oni tamo rade te stvari? Svi znamo da umeju da budu veoma čudni. Dok ne popričamo s njom, ništa nećemo znati sa sigurnošću."

Tom se namršti. „Na osnovu onoga što je kazala, siguran sam da..."

„Ništa ne možemo

znati sa sigurnošću dok ne porazgovaramo s Tuon", ponovi Met, ali ovoga puta glasnije. „Do tada sam ja Met, a ne taj princ od kakve već gluposti."

Tom je delovao zbunjeno, ali Talmanes je gotovo neznatno izvio usne. Spaljen da je taj čovek. Met je sklon stavu da je njegova ozbiljna priroda obična obmana i pretvaranje. Da li se on to u tajnosti smeje u sebi?

„Pa, Mete", reče mu Talmanes, „tvoji postupci nikada nisu imali smisla, pa zašto bismo očekivali da sada budu smisleni? Stoga, napred - u susret s kraljicom Andora. Jesi li siguran da nećeš da se najpre izvaljaš u blatu?"

„Neka, dobro mi je i ovako", zajedljivo odbrusi Met, pa nabi šešir na glavu dok mu je jedan vojnik vezivao torbu za sedlo.

Mamuznu Kockicu i njegova povorka pođe sada već dobro poznatim putem za Kaemlin. Met je veći deo tog vremena proveo razmatrajući taj plan. Aludrine hartije bile su zadenute u kožne korice za spise, a u tim hartijama bili su sadržani i njeni zahtevi. Sve i jedan zvonolivac u Kaemlinu, ogromne količine bronze i gvožđa, kao i razni praškovi vredni na hiljade kruna. A ona još tvrdi kako je to najmanja moguća

mera onoga što joj je potrebno.

Kako da pod Svetlošću Met navede krvavu Elejnu Trakand da mu sve to da? Moraće mnogo da se smeši. Ali Elejna se i ranije pokazala otpornom na njegove osmehe, a kraljice nisu kao običan svet. Većina žena se čoveku ili nasmeši ili se na njega namršti, tako da ovaj zna na čemu je. Elejna mu deluje kao žena koja bi mu se nasmešila, nakon čega bi ga svejedno bacila u zatvor.

Makar jednom bi bilo lepo da mu njegova sreća obezbedi da negde uživa u pušenju lule i kockanju, s lepom služavku na kolenu i bez ikakvih briga sem sledećeg bacanja. Umesto toga je oženjen Seanšankom Visoke krvi i na putu je da preklinje kraljicu Andora za pomoć. Kako li on samo upada u takve stvari? Ponekad misli da je Tvorac isti kao Talmanes. Lica bezizražajnog, ali u potaji se sve vreme grohotom smeje na Metov račun.

Njegova povorka prolazila je pored brojnih logora na ravnici oko Kaemlina. Svi najamnici morali su da se drže najmanje jednu ligu daleko od gradskih zidina, ali vlastelinima je bilo dozvoljeno da svoje logore podignu bliže gradu. To je Meta stavljalo u nezgodan položaj. Između plaćenika i odanih oružnika stalno vlada napetost, a pošto su najamnici tako daleko od Kaemlina - tuče su uobičajena pojava. Družina se nalazi tačno posred toga.

Na osnovu dimova logorskih vatri koje je video kako se dižu kroz vazduh, na brzinu je sračunao kako stoje stvari. U okolini se nalazi najmanje deset hiljada najamnika. Je li Elejna svesna šta se to kuva oko nje? Ako vrelina bude prevelika, može da se desi da čitava ta krvava stvar prekipi!

Metova povorka privlačila je pažnju. Naredio je jednom od ljudi da razvije barjak Družine Crvene ruke, a njegovi ljudi su počeli da stiču izvestan ugled. Po Metovoj računici, oni su najveća ratnička skupina - bilo najamnička, bilo vlastelinska - van kaemlinskih zidova. Uređeni su kao redovna vojska i isto toliko poslušni i odgovorni, a nalaze se pod vodstvom bliskog prijatelja Ponovorođenog Zmaja. Njegovi ljudi ne mogu odoleti da se time ne hvališu, mada bi Met najviše voleo da ćute o tome.

Prošli su kraj ljudi koji su čekali pored puta, radoznalo želeći da vide „lorda Meta“. On je sve vreme gledao ispred sebe. Ako očekuju nekog kicoša u skupom kaputu, onda će se razočarati. Mada je možda ipak trebalo da obuče bolji kaput. Ovaj koji nosi je krut, a okovratnik ga grebe.

Naravno, sudeći po tome kako pokazuju, veliki broj ljudi izgleda misli da je Talmanes „lord Met“, verovatno zbog toga kako je obučen. Krvavi pepeo!

Taj razgovor sa Elejnom biće gadan. Ali Met ima kartu u rukavu i nada se da će ta karta biti dovoljna da ona previdi troškove koji prate Aludrin predlog. Mada se, istini za volju, više boji mogućnosti da ona uvidi šta on to smera i da poželi da učestvuje u tome. A kada žena želi da „učestvuje" u nečemu, to znači da želi da bude glavna.

Priđoše kapiji u kaemlinskim belo-sivim bedemima, prolazeći kroz sve veći spoljni grad. Vojnici mu mahnuše da prođe. Met ih pozdravi prinoseći ruku obodu šešira, a Tom kitnjasto mahnu omanjoj gomili koja se tu okupila. Oni mu zaklicaše. Sjajno. Krvavo sjajno.