Tornjevi ponoći

On ućuta. Samo što nije rekao kako se seća Troločkih ratova, što baš i ne bi bilo pametno. Čovek bi tako mogao da potakne neprijatne glasine. „Vidi", reče. „Znam da ovo zvuči nesuvislo, ali moraš svemu tome pružiti priliku."

Ona ga pogleda i... je li se to opet zaplakala? Šta li je on to uradio?

„Mete, dođe mi da te poljubim", izjavi ona. „Upravo mi je ovo potrebno!"

Met trepnu. Šta?

Birgita se zasmeja. „Najpre Nori, a sada Met. Elejna, moraćeš da se pripaziš. Rand će biti ljubomoran."

Elejna frknu, pa pogleda nacrte. „Zvonolivicima se ovo neće dopasti. Većina zanatlija se radovala kraju opsade i povratku redovnim poslovima."

„O, ne znam baš, Elejna", reče Birgita. „Svojevremeno sam poznavala neke zanatlije. Svi do jednog kukaju zbog obaveza prema kruni koje imaju za vreme rata, ali sve dok dobijaju nadoknadu za to - potajno su srečni. Stalni posao se uvek ceni. Sem toga, ovako nešto će im pobuditi radoznalost."

„Moraćemo to držati u tajnosti", primeti Elejna.

„Dakle, učinićeš to?" iznenađeno upita Met. Nije morao da iskoristi ono čime je u tajnosti nameravao da je podmiti kako bi joj skrenuo pažnju!

„Naravno, najpre će nam biti potrebna jedna od tih naprava kao dokaz da sve to radi", reče Elejna. „Ali ako te naprave, ti zmajevi, rade upola dobro kako Aludra tvrdi... pa, bila bih glupača kada ne bih tom poslu posvetila sve ljude koje mogu!"

„To je baš velikodušno od tebe", odgovori Met, češući se po glavi.

Elejna se pokoleba. „Velikodušno?"

„Zbog toga što ćeš ih napraviti za Družinu."

„Za Družinu... Mete, ovo će biti napravljeno za Andor!"

„Čekaj malo", kaza Met. „To su moji nacrti."

„I moja

sredstva!", odbrusi Elejna, pa se ispravi, odjednom dostojanstvenija. „Zacelo uviđaš kako kruna može da obezbedi postojaniji i korisniji nadzor nad primenom ovakvog oružja."

Za to vreme, Tom se cerio sa strane.

„Zašto si ti toliko srećan?", zatraži da čuje Met.

„Ni zbog čega", odgovori Tom. „Elejna, tvoja majka bi bila ponosna na tebe."

„Hvala ti, Tome", kaza mu ona i uputi mu osmeh.

„Na čijoj si ti strani?" upita ga Met.

„Na strani svih", odvrati Tom.

„To nije krvava strana", odbrusi Met, pa opet pogleda Elejnu. „Uložio sam mnogo truda i razmišljanja u to da izvučem te nacrte od Aludre. Nemam ništa protiv Andora, ali nemam poverenja ni u koga sem u sebe kada je reč o tom oružju."

„A šta ako je Družina deo Andora?", upita Elejna. Zaista

zvuči kao kraljica - i to potpuno iznenadno.

„Družina ne zavisi ni od koga“, odvrati Met.

„To je za divljenje, Mete", reče mu Elejna, „ali to znači da ste najamnici. Mislim da Družina zaslužuje nešto više i nešto bolje. Sa zvaničnom podrškom, dobili biste pristup sredstvima i dobili biste ugled. Mogli biste da dobijete zaposlenje u Andoru i da zadržite svoje zapovedničko uređenje."

Ta ponuda je čak primamljiva. Makar malčice. Ali to nije bitno. Ubeđen je da Elejna neće želeti da on boravi u njenom kraljevstvu čim sazna za njegov odnos sa Seanšanima. Njegova namera je da se s vremenom nekako vrati do Tuon. Samo kada bi mogao da razluči šta ona zaista oseća kada je o njemu reč.

Nema nikakve namere da Seanšanima omogući pristup tim zmajevima, ali takođe ne bi voleo ni da ih da Andoru. Nažalost, mora priznati kako nema nikakvog načina da izdejstvuje da Andor to oružje napravi, a da ga ne dobije za sebe.

„Ne želim zaposlenje za Družinu", odgovori Met. „Mi smo slobodni ljudi i dopada mi se da tako i ostane."

Elejna je delovala uznemireno.

„Ali bio bih voljan da podelim zmajeve s tobom", nastavi Met. „Da neki odu tebi, a neki meni."

„A šta ako", upita Elejna, „ja napravim sve zmajeve i svi oni budu u mom vlasništvu - ali pri tome obećam da samo Družina može da ih koristi? Nijedna druga vojna sila ne bi mogla da im dobije pristup."

„To bi bilo baš lepo od tebe", odgovori Met. „Ali sumnjivo. Bez uvrede."

„Bilo bi bolje za mene ako plemićke kuće ne bi imale ovo oružje - makar isprva. S vremenom će se to oružje raširiti. Uvek je tako sa oružjem. Ja ću ga napraviti i obećati da ću ga staviti na raspolaganje isključivo Družini. Bez zaposlenja - samo dugoročni ugovor. Možeš da odeš kad god hoćeš - ali ako odeš, ostavićeš zmajeve za sobom."

Met se namršti. „Elejna, to mi zvuči kao da sam sebi stavljam lanac oko vrata."

„Ja samo predlažem razumna rešenja."

„Dan kada ti postaneš razumna biće dan kada ću ja pojesti svoj šešir", odgovori joj Met. „Bez uvrede."

Elejna ga samo pogleda, izvijajući obrvu. Da, postala je kraljica. Tek tako.

„Želim pravo na to da zadržim nekoliko tih zmajeva", kaza Met, „u slučaju da odemo. Jedna četvrtina nama, tri četvrtine tebi. Ali prihvatićemo tvoj ugovor i dok si nam ti poslodavac, koristićemo ih samo mi. Kao što si kazala."

Ona se još više namršti. Plamen ga spalio, ali ona je veoma brzo uvidela snagu tih zmajeva. Ne sme joj dopustiti da se sada koleba. Neophodno je da proizvodnja tih zmajeva otpočne smesta. A on nema namere da dozvoli da Družina propusti priliku da ih dobije.