Tornjevi ponoći

Met je želeo da skrene razgovor u drugom smeru, ali pribojavao se šta će mu izleteti iz krvavih usta. Koliko je mogao da vidi, sve više i više dvorskih slugu stajalo je da posmatra povorku. Zbog toga mu je došlo da još više opsuje, ali onda je primetio da mnogi od njih gledaju Toma.

Tom je bio dvorski bard u Kaemlinu. Ne priča o tome, ali Met zna da se razišao s kraljicom. Tom je sve od tada bio u doslovnom izgnanstvu i dolazio je u Kaemlin samo kada je to morao.

Morgaza je sada mrtva, tako da izgleda kao da se Tom vraća iz izgnanstva. Verovatno se zbog toga obukao tako lepo. Met opet pogleda svoj kaput. Plamen me spalio, zaista je trebalo da obučem nešto lepše.

Gajbon ih dovede do vrata na kojima je bio izrezbaren andorski lav. Tiho pokuca, pa kada neko s druge strane viknu da može da uđe, mahnu Metu prema vratima. „Kraljica će te primiti u svojoj odaji za prijeme."

„Tome, ti ćeš sa mnom“, kaza Met. „Talmanese, ti pazi na vojnike."

Velmoža je na to delovao utučeno, ali Elejna će nesumnjivo nekako posramiti Meta, a on ne želi da Talmanes to vidi. „Kasnije ću te predstaviti njoj", obeća Met. Krvavi plemići. Misle da je svaka druga stvar uvreda njihovoj časti. Met bi bio srećan kada bi mogao da čeka napolju!

Met prođe kroz vrata i duboko udahnu. Borio se u desetinama čarki i bitaka bez ikakve strepnje - a sada mu se ruke tresu. Zašto li se oseća kao da upada u zasedu, i to bez imalo oklopa na sebi?

Elejna. Kao kraljica. Plamen ga spalio, ali ovo će boleti. On otvori vrata i prođe kroz njih.

Pogled mu smesta nađe Elejnu. Sedela je pored kamina i držala šolju s nečim, što je izgleda bilo mleko. Bila je u tamnocrveno-zlatnoj haljini i kao da je zračila. Bila je prelepa, s punim crvenim usnama za koje Met ne bi imao ništa protiv da ih ljubi, samo da nije oženjen čovek. Njena riđe-zlatna kosa kao da se presijavala na svetlosti vatre iz kamina, a obrazi su joj bili rumeni. Činilo se kao da se malo ugojila. Najbolje da to ne pominje. Ili bi trebalo da pomene. Žene se ponekad naljute kada čovek pomene kako izgledaju drugačije, a ponekad se naljute ako čovek to ne primeti.

Ona je lepa žena. Naravno, ne kao Tuon. Elejna je previše bleda, previše visoka i ima previše kose. Sve to skreće pažnju. Ipak, jeste lepa. Čini mu se kao prava šteta to što je kraljica. Ona bi bila izvrsna služavka. Ah, šta da se radi. Neko

mora da bude i kraljica.

Met baci pogled ka Birgiti, koja je bila još jedina prisutna u toj prostoriji. Ona je delovala isto. Baš kao i uvek, s tom zlatnom pletenicom i u dubokim čizmama, ličila je na nekog heroja iz krvavih priča. Samo što je ona upravo to. Prija mu što je opet vidi; ona je jedina žena koju on zna a da se ne breca na njega kada govori istinu.

Tom uđe i stade pored njega, a Met kašljucnu. Ona će zacelo očekivati da se on ponaša svečano i ozbiljno. Pa, on nema namere da se klanja i ulizuje, a ona...

Elejna skoči iz stolice, pa potrča preko sobe čim Birgita zatvori vrata. „Tome, tako mi je drago što si dobro!“ Elejna ga čvrsto zagrli.

„Zdravo, draga devojko", s ljubavlju u glasu reče joj Tom. „Čujem da si se dobro pokazala - i za sebe i za Andor.“

Elejna je plakala! Met zbunjeno skide šešir. Istina, Tom i Elejna su bili bliski, ali Elejna je sada kraljica. Ona se okrenu da pogleda Meta. „Mete, drago mi je što te vidim. Nemoj misliti da je kruna zaboravila uslugu koju si mi učinio. To što si vratio Toma u Andor jeste još jedan dug koji mi imamo prema tebi.“

„Pa, ovaj“, promrmlja Met. „Znaš, Elejna, to stvarno nije ništa. Plamen me spalio. Ti si kraljica! Kako se osećaš zbog toga?"

Elejna se zasmeja, napokon pustivši Toma iz zagrljaja. „Mete, baš si vešt na rečima."

„Samo da znaš, nemam namere da ti se klanjam", upozori je on. „Niti da te zovem veličanstvo, ili slične gluposti."

„Nisam to ni očekivala", odgovori mu Elejna. „Sem ako nismo u javnosti, naravno. Mislim, moramo da se pridržavamo nekih pravila zbog naroda."

„Pretpostavljam da je tako", saglasi se Met. To ima smisla. On pruži ruku Birgiti, ali ona se zasmeja i zagrli ga, pa ga potapša po leđima kao da su dva stara drugara koja se nalaze na pivu. Pa, možda to i jesu. Samo bez piva.

Prijalo bi mu pivo.

„Dođi, sedi“, reče mu Elejna i pokaza ka stolicama pored vatre. „Mete, žao mi je što si morao toliko dugo da čekaš."

„Nema veze", odgovori on. „Zauzeta si."

„To je neprijatno", odgovori mu ona. „Jedan od mojih domostrojitelja strpao te je u isti koš s najamničkim družinama. Tako je teško voditi računa o svima njima! Ako hoćeš, daću ti dozvolu da digneš logor bliže gradu. Bojim se da nema dovoljno mesta za Družinu između zidina."

„To neće biti potrebno", kaza Met sedajući. „Sasvim je dovoljno to što možemo da se približimo gradu. Hvala ti." Tom sede, a Birgita ostade da stoji, mada im se pridružila pored kamina, naslanjajući se na njega.

„Elejna, izgledaš mi dobro", reče joj Tom. „Da li je s detetom sve kako treba?"