Tornjevi ponoći

Protiv Dve Reke? Zašto bi pod Svetlošću ona želela to da radi? „Elejna, ne moraš da se boriš protiv njih."

„Videćemo na šta će me Perin primorati", odgovori ona. „Ali hajde da sada ne pričamo o tome." Pogleda Toma, onda pruži ruku ispod stola i izvadi jedan svitak uvezan trakom. „Molim vas - volela bih da čujem šta vam se sve dogodilo na putu iz Ebou Dara. Da li biste hteli da mi se pridružite na večeri?"

„Biće nam zadovoljstvo", odgovori Tom ustajući. „Zar ne, Mete?"

„Valjda", odgovori Met, „ako Talmanes može da dođe. Iščupaće mi grkljan ako ga ne upoznam s tobom, Elejna. Ako bude na večeri s tobom, ima da igra sve do logora."

Elejna se zasmeja. „Kako hoćeš. Reći ću slugama da vas odvedu do odaja gde ćete moći da se odmorite do večere." Ona pruži Tomu svitak. „Ako hoćeš, ovo će sutra biti proglašeno."

„Šta je to?", upita Tom mršteći se.

„Andorski dvor nema barda", reče mu ona. „Mislila sam da bi te to možda zanimalo."

Tom se pokoleba. „Činiš mi čast, ali to ne mogu da prihvatim. Ima nekih stvari koje ću morati da u skorije vreme završim, pa ne mogu da budem vezan za dvor."

„Ne moraš da budeš vezan za dvor", reče mu Elejna. „Imaćeš slobodu da ideš kud god hoćeš. Ali kada si u Kaemlinu, želim da se zna ko si i šta si."

„Ja...“ On prihvati svitak. „Razmisliću o tome, Elejna."

„Izvrsno." Ona se malčice namršti. „Bojim se da sada imam sastanak sa svojom babicom, ali videćemo se na večeri. Još nisam pitala na šta je Metrim mislio kada se u onom svom pismu nazvao oženjenim čovekom. Očekujem potpun izveštaj! Bez ekspurgacija!" Ona pogleda Meta, pa se lukavo nasmeši. „Ekspurgacija znači izostavljanje delova, Mete. U slučaju da toga nisi krvavo svestan."

On stavi šešir na glavu. „Znao sam ja to.“ Koju je reč beše rekla? Ekspiracija? Svetlosti, zašto joj je u onom pismu pomenuo svoj brak? Nadao se da če Elejna zbog toga biti dovoljno radoznala da ga primi.

Elejna se zasmeja, pa im mahnu prema izlazu. Tom je pre odlaska očinski poljubi po obrazu - i dobro što je očinski! Met je o njima čuo neke stvari koje nije želeo da poveruje. A Tom je dovoljno star da joj bude deda.

Met otvori vrata i pođe napolje.

„I, Mete“, dodade Elejna, „ako ti je potreban novac za kupovinu novog kaputa, kruna može da ti ga pozajmi. S obzirom na tvoj stalež, zaista bi trebalo da se lepše oblačiš."

„Ja nisam krvavi velmoža!" odvrati joj on okrećući se.

„Ne još", kaza mu ona. „Nisi imao Perinovu drskost da sebi dodeliš titulu. Ja ću se postarati da je dobiješ."

„Da se nisi usudila", kaza joj on.

„Ali..."

„Vidi", poče kada mu se Tom pridruži u hodniku, „ja sam ponosan na to što jesam. I dopada mi se ovaj kaput. Udoban je." Stisnu šake u pesnice, ne želeći da se počeše ispod okovratnika.

„Ako ti tako kažeš", reče mu Elejna. „Videćemo se na večeri. Moraću da povedem Dijelin. Ona bi veoma volela da te upozna."

To rekavši, ona pokaza Birgiti da zatvori vrata. Met ih je na trenutak streljao pogledom, pa se okrenu prema Tomu. Talmanes i vojnici stajali su nešto dalje niz hodnik, tako da nisu mogli da čuju šta se priča. Dvorske sluge su im dale topao čaj.

„Ovo je prošlo baš dobro", zaključi Met i podboči se. „Brinuo sam da neće da zagrize, ali mislim da sam je baš dobro navukao." Mada mu one krvave kockice i dalje čangrljaju po glavi.

Tom se zasmeja, pa ga potapša po ramenu.

„Šta je bilo?" zatraži da čuje Met.

Tom se samo smejao, a onda zagledao u svitak koji je držao u drugoj ruci. „A i ovo je bilo neočekivano."

„Pa, Andor zaista nema dvorskog barda", primeti Met.

„Da", saglasi se Tom, čitajući svitak. „Ali ovde je i pomilovanje za sve zločine - znane i neznane - koje sam počinio u Andoru ili Kairhijenu. Pitam se ko joj je rekao..."

„Šta joj rekao?"

„Ništa, Mete. Baš ništa. Imamo još nekoliko sati do večere sa Elejnom. Šta kažeš na to da odemo da ti kupimo novi kaput?"

„Dobro“, reče Met. „Šta misliš, da li bih i ja mogao da dobijem jedno pomilovanje ako zatražim?"

„Zar ti je potrebno?"

Met slegnu ramenima i njih dvojica pođoše niz hodnik. „Nije loše imati ga za svaki slučaj. Nego, kakav ćeš mi kaput kupiti?"

„Nisam kazao da ću ja da platim."

„Ne budi škrtica", reče mu Met. „Ja ću platiti večeru." I krvavog mu pepela, Met je nekako znao da će zaista biti tako.

20

Izbor

„Ne smeš da pričaš", govorila je Rosil Ninaevi. Vitka žena dugog vrata bila je u narandžastoj haljini sa žutim prugama. „Ako ništa drugo, govori samo kada ti se neko obrati. Jesi li upoznata sa obredom?"

Ninaeva klimnu. Srce joj je izdajnički divlje kucalo dok su njih dve ulazile u lagume Bele kule. Rosil je nova nadzornica polaznica, a slučajno i pripadnica Žutog ađaha.

„Izvrsno, izvrsno", reče Rosil. „Mogu li ti predložiti da premestiš prsten na pretposlednji prst leve šake?"

„Možeš da predložiš", odgovori Ninaeva, ali prsten nije premestila. Ona jeste proglašena za Aes Sedai. Toga se neće odreći.