Tornjevi ponoći

Preplavi je nešto hladno. Ona oštro uzdahnu i razrogači oči od ledenog talasa Lečenja. Rosil je klečala pored nje. Žena je delovala zabrinuto.

Bol iščile iz Ninaevinog tela, ali iznurenost se udesetostruči. A bol u njoj... to je ostalo. O, Svetlosti. Još čuje decu kako vrište.

„Pa“, začu se Serin kako govori odnekud iz blizine, „izgleda da će preživeti. A sada, da li bi mi neka od vas za ime svega stvorenog rekla šta je ovo bilo?“ Zvučala je besno. „Učestvovala sam u mnogim uzdignućima, pa čak i u jednom kad žena nije preživela. Ali za sve svoje godine nikada nisam videla da je neka žena prošla kroz sve što je ova ovde upravo pretrpela."

„Morala je da bude prikladno iskušana", odgovori Rubinda.

„Prikladno?", izusti Serin, obnevidela od besa.

Ninaeva nije imala snage da ih pogleda. Samo je ležala i disala.

„Prikladno?", ponovi Serin. „Ovo nije bilo prikladno. To je bilo osvetoljubivo, Rubinda! Skoro sva ta iskušenja bila su gora od bilo čega što sam videla da se tražilo od drugih žena. Trebalo bi da se stidite. Sve vi. Svetlosti, vidite samo šta ste uradile ovoj devojci!"

„To nije bitno", hladnim glasom reče Barasina iz Crvenog. „Nije savladala iskušenje."

„Molim?" promuklo izusti Ninaeva, naposletku dižući pogled. Ter’angreal je prestao da svetli, a Rosil je donela jedno ćebe i Ninaevinu odeću. Egvena je stajala sa strane, ruku sklopljenih ispred sebe. Lice joj je bilo spokojno dok je slušala ostale. Ona neće glasati, ali ostale će glasati je li Ninaeva savladala iskušenje ih ne.

„Poklekla si, dete", reče Barasina, bezosećajno zureći u Ninaevu. „Nisi pokazala prikladno držanje."

Lelejna iz Plavog samo klimnu, delujući kao da je razdražena zbog toga što je u saglasju s jednom Crvenom. „Ovo je bilo iskušenje tvoje sposobnosti da budeš spokojna kako bi jedna Aes Sedai trebalo da bude. Nisi pokazala taj spokoj."

Ostale su delovale kao da im je nelagodno. O pojedinostima iskušenja ne bi trebalo da se govori. Ninaeva zna za toliko. Takođe zna da se neuspeh uglavnom svodi na smrt. Mada, sada kada razmisli o tome, i nje preterano iznenađena što čuje tvrdnje da nije uspela da savlada iskušenja.

Jeste prekršila pravila. Jeste potrčala kako bi spasla Perina i ostale. Usmeravala je pre nego što je trebalo. Međutim, teško joj je bilo da žali zbog svega toga. Trenutno su joj sva osećanja bila prožeta prazninom i gubitkom koji ju je ispunjavao.

„Barasina jeste u pravu", nevoljno kaza Siejn. „Na kraju si bila vidljivo besna i trčala si kako bi stigla do mnogih belega. A tu je i tvoja upotreba zabranjenog tkanja. To je veoma uznemirujuće. Ne kažem da bi trebalo da proglasimo da nisi uspela, ali bilo je nepravilnosti."

Ninaeva pokuša da se digne na noge. Rosil je uhvati za rame kako bi joj to zabranila, ali Ninaeva se samo uhvati za njenu ruku i iskoristi je kao podršku da bi teturavo ustala. Uzela je ćebe i prebacila ga preko ramena, držeći ga ispred sebe da se ne rastvara.

Osećala se potpuno iscrpljeno. „Radila sam ono što sam morala. Koja od vas ne bi potrčala kada bi ugledala ljude u opasnosti? Koja bi među vama zabranila sebi da usmerava ako bi videla Nakot Senke da napada? Ponašala sam se baš kao što bi jedna Aes Sedai trebalo."

„Ovo iskušenje", kaza Barasina, „osmišljeno je tako da pruži uveravanja da je neka žena u stanju da se posveti višem cilju. Da se vidi kako ona ima snage da zanemari stvari koje joj trenutno skreću pažnju i da teži opštem dobru."

Ninaeva šmrknu. „Završila sam sva tkanja. Zadržala sam usredsređenost. Da, nisam bila spokojna - ali bila sam dovoljno pribrana da završim sve zadatke. Spokoj ne bi trebalo da se traži samo spokoja radi, a zabrana trčanja kada ima ljudi koje čovek mora da spasi krajnje je glupa.

Moj cilj u ovom iskušenju bio je da dokažem kako zaslužujem da budem Aes Sedai. Pa, u tom slučaju - mogla bih da iznesem stav kako su životi ljudi koje sam videla daleko važniji nego što je sticanje tog zvanja. Ako je gubitak mog zvanja Aes Sedai ono što je nužno da bih spasla nečiji život - a da nema nikakvih drugih posledica - učinila bih to bez razmišljanja. Uvek. To da ih ne spasem ne bi služilo opštem dobru; to bi bilo samo sebično."

Barasina razrogači oči od besa. Ninaeva se okrenu da - sa izvesnom teškoćom - ode do zida te prostorije, gde može da sedne na klupu i da se odmori. Žene se okupiše da tiho porazgovaraju, a Egvena - i dalje spokojno - priđe Ninaevi. Amirlin sede pored nje. Mada joj je bilo dopušteno da učestvuje u iskušenju i da stvori neka od iskustava koja su iskušavala Ninaevu, odluka o uzdizanju biće prepuštena drugima.

„Naljutila si ih", kaza Egvena. „I zbunila."

„Govorila sam istinu", progunđa Ninaeva.

„Možda", odgovori Egvena. „Ali nisam mislila na tvoj ispad. Za vreme iskušavanja, zanemarila si naređenja koja su ti bila data."