Tornjevi ponoći

„Ne“, odgovori Met. „Ali Moiraini bi bolje bilo da krvavo ceni sve to kada izađemo odatle! Dva meseca?“ Namršti se. „Čekaj. Ako ste oboje poginuli tamo, kako to da se priča pročula?"

Ona slegnu ramenima. „Nikada nisam saznala. Možda je neka Aes Sedai iskoristila svoja pitanja da čuje tu priču. Svi su znali da sam ušla u kulu. Tada sam se zvala Džetari Mesecples. Jesi li siguran da nikada nisi čuo za tu priču?"

On opet odmahnu glavom.

Ona uzdahnu i opet se zavali. Pa, ne mogu baš sve priče o njoj da se pričaju doveka, ali mislila je da će ta potrajati još nekoliko pokolenja.

Ona diže krčag da ispije poslednje gutljaje mleka. Krčag joj ne stiže do usana. Ukoči se kada iskusi blesak Elejninih osećanja. Bes, srdžba, bol.

Birgita uz tresak spusti krčag na sto, pa odgurnu novčiće i psujući ustade.

„Šta je?“, upita je Met, za tren oka skočivši na noge.

„Elejna. U nevolji. Opet. Povređena je.“

„Krvavi pepeo", prasnu Met, pa zgrabi kaput i štap i zajedno potrčaše ka izlazu.

23

Lisičje glave

Elejna je prevrtala čudni medaljon u šaci, prelazeći vrhovima prstiju preko lisičje glave urezane spreda. Kao i kod mnogih drugih ter’angreala, teško je bilo oceniti od kakvog je metala napravljen. Vođena čulima svog Talenta, pretpostavljala je da je to bilo srebro. Međutim, medaljon više nije od srebra, već od nečeg novog, nečeg drugačijeg.

Glavna pevačica pozorišne trupe Srećnik i dalje je pevala. Pevala je prelepo, čisto i visoko. Elejna je sedela na stolici pokrivenoj jastučićima, na desnoj strani dvorane prilagođene posmatranju izvođača tako što je jedan deo bio izdignut zbog njih. Iza nje su stajale dve Birgitine Gardistkinje.

Prostorija je bila polumračna, osvetljena samo nizom malih treperavih svetiljki postavljenih u zidne niše zaklonjene plavim staklom. Plavu svetlost nadjačavale su jarke žute svetiljke postavljene ispred uzdignutog dela.

Elejna je jedva obraćala pažnju na pozornicu. Često je slušala „Smrt princeze Vališen" kao baladu, pa baš nije videla svrhu u dodavanju novih reči toj baladi i različitim izvođačima, umesto da samo jedan bard izvodi celu tu stvar. Međutim, to je Elorijenina omiljena balada, a dobre vesti iz Kairhijena o tim izvođačima - koje su

tamošnji plemiči skoro otkrili - potakle su zanimanje mnogih andorskih vlastelina.

Otud i to veče. Elorijen je došla na Elejnin poziv; verovatno je bila ponukana radoznalošću. Zašto je Elejna bila toliko drska da je pozove? Elejna će ubrzo iskoristiti to što je Elorijen prisutna - ali ne još. Neka žena najpre uživa u predstavi. Elorijen je očekivala političku zasedu. Čekala je da Elejna priđe i sedne na neko mesto pored nje, ili da joj možda pošalje slugu s ponudom.

Elejna nije uradila ni jedno ni drugo, već je sedela i gledala ter’angreal s lisičjom glavom. Veoma zamršeno umetničko delo, premda tek jedno parče metala. Oseća tkanja upotrebljena da bi se to stvorilo. Njihova zamršenost daleko prevazilazi jednostavnost izvrnutih prstenova za snevanje.

Negde greši u svojim pokušajima da napravi još jedan takav medaljon. U torbici za pojasom nosi plod jednog od svojih neuspelih pokušaja. Dala je da se izliju istovetni medaljoni, koliko su to kujundžije mogle da izvedu, mada je pretpostavljala da oblik zapravo nije bitan. Iz nekog razloga, izgleda da količina srebra jeste bitna, ali ne i njegovo obličje.

Prišla je veoma blizu. Primerak u njenoj torbici ne radi savršeno. Manje moćna tkanja beže od onog ko drži medaljon, ali veoma moćna tkanja se iz nekog razloga probijaju. Još veća muka je u tome što je nemoguće usmeravati dok se drži novi primerak.

Može da usmerava dok drži Metov medaljon. Bila je sva razdragana kada je otkrila da to što drži medaljon nimalo ne ometa njena tkanja. Ometa ih to što je u drugom stanju - što je i dalje dovodi do ludila - ali moguće

je držati lisičju glavu i usmeravati.

Ali to ne važi za odlivak. Nije ga napravila kako treba. A nažalost, vremena ima sve manje. Metu će njegov medaljon ubrzo trebati.

Izvadila je lažni medaljon i stavila ga na stolicu pored sebe, a onda prigrlila Izvor i izatkala Duh. Neku stolicu dalje od nje, nekoliko Srodnica koje su posmatrale izvođenje digoše pogled kada je to učinila. Većini je svu pažnju okupirala pesma.

Elejna pruži ruku i dodirnu medaljon. Njena tkanja se smesta raspršiše i Izvor samo nestade. Kao da je štit postavljen preko nje.

Ona uzdahnu kada pesma dosegnu vrhunac. Odlivak je veoma sličan Metovom medaljonu, ali istovremeno je izluđuje. Ona nikada ne bi nosila nešto što bi je sprečavalo da dodirne Izvor, čak ni zbog zaštite koju to pruža.

Ipak, nije potpuno beskoristan. Možda može dati primerak Birgiti, kao i nekolicini kapetana koji služe u Gardi. Ne bi valjalo da napravi previše tih medaljona, jer mogu veoma delotvorno da se koriste protiv Aes Sedai.

Da li bi možda mogla dati Metu jedan od odlivaka? On nikada ne bi shvatio da se to desilo, pošto ne može da usmerava...