Tornjevi ponoći

Ituralde pogleda čoveka pravo u oči. Ne smatra sebe Zmajuzakletim, ali nema svrhe nazivati konja kamenom i očekivati da se svi saglase s tim. „Zar ne mariš za troločki napad?"

„Troloka je bilo i ranije", odgovori Vram. „Uvek će biti Troloka."

„Kraljica...", zausti Joeli.

' „Kraljica će se" prekide ga Vram, „ubrzo vratiti sa svog pohoda koji za cilj ima razotkrivanje i zarobljavanje tog lažnog Zmaja. Kada se to dogodi, postaraće se da ti budeš pogubljen, izdajniče. Što se tebe tiče, Rodele Ituralde, ti ćeš verovatno biti pošteđen zbog svog staleža, ali ne bih voleo da budem na mestu tvoje porodice kada dobiju zahtev za otkupninu. Nadam se da imaš bogatstvo u skladu sa svojim ugledom. U suprotnom ćeš mnogo narednih godina provesti kao vojskovođa pacova u svojoj ćeliji."

„Shvatam", reče mu Ituralde. „Kada si se okrenuo Senci?"

Vram razrogači oči i ustade. „Usuđuješ se da me nazoveš Prijateljem Mraka?"

„U svoje vreme sam poznavao neke Saldejce", reče mu Ituralde. „Neke sam zvao prijateljima, a protiv drugih sam se borio. Ali nikada nisam znao ni za jednog Saldejca koji bi gledao ljude kako se bore protiv Nakota Senke a da ne ponudi pomoć."

„Da imam mač..." poče Vram.

„Neka bi goreo, Vrame Torkumene", prekide ga Ituralde. „Došao sam da ti to kažem, u ime svih ljudi koje sam izgubio."

Čovek je delovao zgranuto dok se Ituralde okretao da ode. Joeli je pošao za njim i zatvorio vrata za sobom.

„Nisi saglasan s mojom optužbom?" upita Ituralde, polazeći sa izdajicom ka stepeništu.

„Zaista ne mogu da razlučim je li taj čovek budala ili Prijatelj Mraka", odgovori Joeli. „Mora da bude ih jedno ili drugo pa da ne izvuče pravi zaključak na osnovu pređašnje zime, onih oblaka i glasina da je Al’Tor pokorio pola sveta."

„Onda nemaš razloga za strah", kaza mu Ituralde. „Nećeš biti pogubljen."

„Ubio sam zemljake", reče mu Joeli, „pokrenuo pobunu protiv vođe kojeg je moja kraljica postavila i preuzeo zapovedništvo nad gradom, iako u mojim venama nema ni kapi plemićke krvi."

„Spreman sam da se opkladim da će se to promeniti istog trena kada se Tenobija vrati", reče mu Ituralde. „Svakako si zaslužio plemićku titulu."

Joeli stade na mračnom stepeništu, osvetljenom samo sa spratova iznad i ispod. „Vidim da ne razumeš. Izdao sam svoje zavete i ubio prijatelje. Zahtevaću pogubljenje, što je moje pravo."

Ituralde se naježi. Krvavi Krajišnici, pomislio je. „Zakuni se Zmaju. On prevazilazi sve zavete. Nemoj tek tako protraćiti svoj život. Bori se rame uz rame sa mnom u Poslednjoj bici."

„Neću se sakrivati iza izgovora, lorde Ituralde", odgovori mu taj čovek nastavljajući da silazi stepeništem. „Ništa više nego što sam mogao da gledam kako tvoji ljudi ginu. Hajde. Hajdemo da se postaramo za smeštaj onih Aša’mana. Baš bi bih voleo da vidim te kapije koje pominješ. Ako nam pođe za rukom da pomoću njih šaljemo poruke i dopremamo potrepštine, ovo će biti baš zanimljiva opsada."

Ituralde uzdahnu, ali pođe za njim. Nisu pominjali provlačenje kroz kapije. Joeli neće napustiti svoj grad, a Ituralde shvati da on neće da napusti Joelija i njegove ljude. Ne nakon svega onoga kroz šta su prošli da bi oni spasli njega.

To je dobro mesto za poslednje uporište. Okolnosti su daleko bolje od mnogih u kojima se u poslednje vreme nalazio - to je sigurno.

Perin uđe u šator i zateče Failu kako četka kosu. Prelepa je. On se svakog dana i dalje čudi kako to da mu se vratila.

Ona se okrenu da ga pogleda i zadovoljno mu se nasmeši. Služila se novim srebrnim češljem koji joj je on ostavio na jastuku - bilo je to nešto što je dobio u trampi s Gaulom, koji je to našao u Maldenu. Ako joj je taj šana’har već toliko bitan, onda Perin namerava da se prema tome ophodi na isti način.

„Glasnici su se vratili", kaza Perin i spusti šatorsko krilo preko ulaza. „Beli plaštovi su odabrali bojno polje. Svetlosti, Faila - nateraće me da ih zbrišem."

„Ne vidim šta je tu mučno", odgovori mu ona. „Pobedićemo."

„Verovatno", odgovori joj Perin, pa sede na jastuke pored njihovog ležaja. „Ali iako će najpre Aša’mani završiti najveći deo posla, moraćemo se upustiti i u borbu prsa u prsa. To znači da ćemo ostati bez ljudi. Bez dobrih ljudi, koji će nam biti od koristi u Poslednjoj bici." On se natera da olabavi stisnute pesnice. „Svetlost spalila te Bele plaštove zbog onoga što su učinili i zbog ovoga što čine."

„Onda je ovo odlična prilika da ih porazimo."

Perin zagunđa u odgovor, ne objašnjavajući zašto oseća tu osujećenost. Ma šta da se desi, on će izgubiti borbu protiv Belih plaštova. Izginuće ljudi sa obe strane. Ljudi koji su potrebni.

Napolju sevnu munja, bacajući senke po platnenoj tavanici. Faila priđe njihovom sanduku, vadeći spavaćicu za sebe i odoru za njega. Faila je smatrala da jednom vlastelinu odora mora da bude pri ruci, u slučaju da noću mora da izađe. Već se nekoliko puta pokazalo da je u vezi s tim bila u pravu.