Tornjevi ponoći

Nešto se začu pored nje; neko se pojavio u sobi. Egvena skoči na noge, pripremajući tkanja. Ninaeva je stajala pred njom, očiju razrogačenih od besa. Žena diže ruke i stade da obrazuje tkanja, ali se ukoči.

„U vrtove", reče joj Egvena, nemajući poverenja u svoje odaje. Nije trebalo ni da dolazi tu; Mešana zna za to mesto.

Ninaeva klimnu, a Egvena nestade i pojavi se u donjem vrtu Kule. Neobična ljubičasta kupola prostirala se iznad kule. Šta je to i kako ga je Mesana tu donela? Ninaeva se trenutak kasnije pojavi pored nje.

„Još su tamo“, prošapta Ninaeva. „Upravo sam videla Alvijarin."

„Ja sam videla Mesanu", reče Egvena. „Skoro da me je dobila.“

„Svetlosti! Jesi li dobro?"

Egvena klimnu. „Mestra je mrtva. Videla sam i Evanelejn.“

„Tamo je mračno kao u grobnici", prošapta Ninaeva. „Mislim da su to namerno učinile. Sijuan i Leana su dobro; videla sam ih baš skoro, kako se drže zajedno. Neposredno pre toga, pošlo mi je za rukom da mlazom ognja pogodim Notori. Mrtva je."

„Dobro. Crni ađah je ukrao devetnaest ter’angreala. To nam možda govori s koliko pripadnica Crnog ađaha otprilike moramo da se nosimo." Ona, Sijuan, Ninaeva, Leana i tri Mudre brojčano su nadjačane - ali izgleda da pripadnice Crnog ađaha nemaju mnogo iskustva u Tel’aran’riodu.

„Jesi li videla Mudre?"

„Gore su." Ninaeva se namršti. „Izgleda da uživaju u ovome."

„To bi ličilo na njih", primeti Egvena. „Hoču da nas dve idemo zajedno. Pojavljivaćemo se na raskrsnicama, leđa uz leđa, i brzo tražiti svetlost ih ljude. Ako vidiš neku Crnu - udri. Ako neko tebe vidi, kaži ’Odlazi’ i skočićemo nazad ovamo."

Ninaeva klimnu.

„Prva raskrsnica je ispred mojih odaja", nastavi Egvena. „Hodnik s južne strane. Ja ču ga zasuti svetlošću; ti budi spremna. Odatle ćemo skočiti jedan hodnik niže, na raskrsnicu pored vrata prolaza za poslugu. Onda ćemo nastaviti redom."

Ninaeva odsečno klimnu.

Svet oko Egvene nestade i ona se pojavi u hodniku, i smesta zamisli da je to mesto obasjano, potčinjavajući ga svojoj volji. Svetlost zapljusnu čitav taj prostor. Jedna žena okruglastog lica čučala je pored zida, odevena u belo. Sedora, jedna od Crnih sestara.

Sedora se munjevito okrenu, delujući besno, a tkanja se pojaviše oko nje. Egvena je bila brža i stvorila je vatreni stub tren pre nego što je Sedora stigla da stvori svoj. Egvena nije tkala. Samo je stvorila oganj.

Egvena vide kako Crna razrogači oči u trenu kada plamen buknu oko nje. Sedora vrisnu, ali vrisak joj zamre kada je vrelina proždre. Njen spaljeni leš pušeći se pade na pod.

Egvena uzdahnu od olakšanja. „Ima li nekoga s tvoje strane?"

„Ne“, odgovori Ninaeva. „Koga si pogodila?"

„Sedoru."

„Zaista?", upita Ninaeva osvrćući se. Ona je bila Predstavnica Žutog.

Egvena se nasmeši. „Sledeči hodnik."

Njih dve skočiše ponavljajući strategiju, preplavljujući hodnik svetlošću. Tu nje bilo nikoga, pa produžiše. Sledeća dva hodnika bila su prazna. Egvena samo što nije otišla, kada jedan glas zasikta: „Budalasto dete! Obrazac tvog kretanja je očigledan."

Egvena se munjevito okrenu. „Gde...“

Ućuta kada ugleda Bair. Ostarela Mudra promenila je odeću, pa čak i sopstvenu kožu tako da se uklapa s belim zidovima i pločicama na podu. Čučeći u jednoj niši, bila je bezmalo nevidljiva.

„Ne bi trebalo da...“, poče Bair.

Jedan zid pored nje se rasprsnu, a parčad kamena razlete se po vazduhu. Šest žena stajalo je iza zida, pa su razularile tkanja Vatre.

Izgleda da je vremenu za šunjanje došao kraj.

Perin skoči preko zida koji se prostirao oko dvorišta Bele kule i doskoči uz tup zvuk. Čudne stvari u vučjem snu i dalje su se dešavale; sada ne samo što oseća čudne mirise, već čuje i čudne zvuke. Tutnjava iz Kule.

Skoči za Koljačem, koji pređe preko dvorišta, pa potrča uz spoljni zid Kule. Perin pođe za njim trčeći kroz vazduh. Koljač uspori neposredno pred njim, s vrećicom u kojoj je bio ter’angreal privezan oko pasa.

Perin stvori dugi luk. Nategnu ga, pa se ukopa u mestu, stojeći na zidu Kule. Pusti strelu, ali ubica vukova skoči, pa kroz jedan prozor ulete u Kulu. Strela mu prolete iznad glave.

Perin skoči do prozora, pa uđe u Kulu, a Skakač prolete za njim, ostavljajući svoju razmrljanu sliku za sobom. Uđoše u neku spavaću sobu sa zastorima od plavog brokata. Vrata tresnuše, a Perin pojuri za Koljačem. Nije se ni trudio da otvori vrata; razvalio ih je čekićem.

Koljač jurnu niz hodnik.

Sledi, posla Perin Skakaču. Ja ću mu preseći put.

Vuk pojuri za Koljačem. Perin potrča udesno, pa preseče kroz jedan hodnik. Kretao se tako brzo da se činilo da zidovi munjevito prolaze pored njega. Kad prođe kroz jedan hodnik koji kao da je bio pun ljudi, toliko se iznenadio da se ukočio, zbog čega kao da se čitav hodnik oko njega zatresao.

Bile su to Aes Sedai koje su se međusobno borile. Hodnik je sav blistao od vatre što je sevala s jednog kraja na drugi. Zvuci koje je ranije čuo nisu mu se pričinjavali. I učini mu se da...

„Egvena?", upita Perin.