Tornjevi ponoći

Strela s crnim perima zazuja s neba i probode Skakača kroz leđa, potpuno ga proburazi i zari se Perinu u butinu, pošto je povio nogu u kolenu i podmetnuo je ispod vuka.

Perin zaurla, osećajući kako se njegov bol meša sa iznenadnim talasom patnje koji je dopirao od Skakača. Vukov um je nestajao.

„Ne!“, posla Perin, sa suzama u očima.

Mladi Biče..., posla mu Skakač.

Perin pokuša da pošalje sebe nekud drugde, ali bio je previše rasejan. Još jedna strela ubrzo će pasti. On to dobro zna. Pođe mu za rukom da se zakotrlja i da je izbegne, tako da se zarila u zemlju, ali noga ga više ne sluša, a Skakač je tako težak. Perin pade na tle, ispusti vuka i zakotrlja se.

Koljač se dočeka nedaleko od njega, držeći u ruci dugi opaki crni luk. „Zbogom, Ajbara." Koljač diže luk. „Izgleda da ću danas ubiti pet vukova."

Perin se zagleda u strelu. Sve je postalo mutno.

Ne mogu da ostavim Failu. Ne mogu da ostavim Skakača.

Neću!

Kada Koljač odape strelu, Perin očajnički zamisli sebe snažnog, a ne slabog. Oseti kako mu srce opet postaje zdravo, kako mu se vene pune snagom. Urliknu, a glava mu se razbistri taman dovoljno da postigne da nestane i pojavi se iza Koljača.

Zamahnu čekićem.

Koljač se nehajno okrenu i zaustavi udarac neverovatno snažnom rukom. Perin pade na koleno, opet osećajući bol u nozi. Oštro uzdahnu.

„Ne možeš da se lečiš", reče mu Koljač. „Ima načina, ali ne možeš jednostavno zamisliti da si zdrav. Doduše, izgleda da si otkrio kako da povratiš krv, što jeste korisno."

Perin oseti miris nečega. Straha. Je li to njegov strah?

Ne. Ne, tamo. Iza Koljača, otvoreni dovratak je vodio u Belu kulu. U dovratku se videlo crnilo. Ne samo senke, već crnilo. Perin je dovoljno vežbao sa Skakačem da bi prepoznao šta je to.

Košmar. Koljač zausti da nešto kaže, a Perin zareža i svom težinom se baci na Koljača. Takav bol mu sevnu u nozi da mu dođe da vrišti.

Srušiše se pravo u crnilo košmara.

38

Rane

Vatra je sevala mračnim hodnicima Bele kule, ostavljajući za sobom debele pramenove jetkog dima koji su se kovrdžali u vazduhu. Ljudi su vrištali, urlali i psovali. Zidovi su podrhtavali kako su se mlazevi plamena zarivali u njih; opiljci i komadi kamena odbijali su se o tkanja Vazduha, podignuta u zaštitu.

Eno. Egvena uoči odakle je nekoliko Crnih sestara bacalo vatru niz hodnik. Evanelejn je bila tamo.

Egvena posla sebe u prostoriju pored one u kojoj su stajale; čula ih je s druge strane zida. Raširila je ruke i pustila snažan talas Zemlje i Vatre pravo na zid, rušeći ga pred sobom.

Žene iza zida zateturaše se i padoše, a okrvavljena Evanelejn sruši se na pod. Druga žena bila je dovoljno brza da se premesti odatle.

Egvena proveri je li Evanelejn mrtva. Jeste. Egvena klimnu glavom u znak zadovoljstva; Evanelejn je bila jedna od onih koje je najviše želela da pronađe. Kada bi sada samo mogla da uđe u trag Katerini ili Alvijarin.

Usmeravanje. Iza nje. Egvena se baci na pod, a mlaz Vatre prelete joj preko glave. Bila je to Mesana. Crna odeća vijori se oko nje. Egvena stisnu zube i posla sebe odatle. Nije se usuđivala da se suoči s tom ženom.

Egvena se pojavi u jednoj ostavi nedaleko odatle, a onda se zatetura kada čitav taj deo Kule zadrhta od nekog praska. Mahnu rukom i stvori prozor u vratima, pa ugleda Amis kako juri pored njih. Mudra je nosila kadin’sor i koplje u rukama. Rame joj je bilo crno i krvavo. Još jedan mlaz vatre prolete pored nje, ali ona nestade. Vazduh se usijao od tog mlaza, tako da se Egvenin prozor rastopi, a ona ustuknu.

Serinino istraživanje pokazalo se tačnim. Iako je došlo do otvorene bitke, Mesana niti je pobegla, niti se sakrila - kao što bi to Mogedijen učinila. Možda je samouverena. Možda je prestravljena; verovatno joj je potrebna Egvenina smrt da bi Mračnome predstavila svoju pobedu.

Egvena duboko udahnu i pripremi se da se vrati u borbu. Međutim, pokoleba se kada se seti Perina. Ponašao se kao da je ona obična polaznica. Kako je prosto tako samouveren i tako snažan? Nije se toliko iznenadila zbog onog što je učinio koliko zbog činjenice da je to on činio.

Njegova pojava bila je nauk. Egvena mora dobro da se pazi da se ne oslanja na svoja tkanja. Bair ne može da usmerava, ali je delotvorna koliko i ostale. Međutim, izgleda da su za neke stvari tkanja ipak bolja. Na primer, rušenje onog zida bilo je lakše pomoću tkanja nego što bi bilo kad bi to zamislila, jer bi nametanje svoje volje nečemu tako velike površine i debljine moglo biti veoma teško.

Ona je Aes Sedai i Snevač. Mora da se služi i jednim i drugim. Egvena oprezno posla sebe nazad u onu prostoriju u kojoj je videla Mesanu. Bila je prazna, mada je zid i dalje bio srušen. S njene desne strane čuli su se buktanje i grmljavina, pa je Egvena provirila. Ognjene kugle sevale su napred-nazad, dok su tkanja letela kroz vazduh.