Tornjevi ponoći

On uvrnu sečivo i istrgnu ga. Sobom zavlada tišina, izuzev zvuka koji je propratio padanje tela čoveka kojeg je sasekao. Gavin zadrža dah, slušajući kako mu srce dobuje. Gde je poslednji ubica?

Ni tračak svetlosti nije dopirao iz susedne prostorije; Selark je pao pored dovratka, zaustavljajući svetlost što je dopirala ispod vrata.

Gavina obuze drhtavica. Izgubio je previše krvi. Kada bi nešto bacio i tako stvorio pometnju... ali ne. Odalo bi ga šuštanje tkanine.

Zato on stisnu zube pa lupi nogom po podu i diže sečivo da zaštiti vrat, moleći se Svetlosti da usledi nizak napad.

Tako je i bilo, i mač ga zaseče duboko po boku. On prihvati udarac i zastenja, ali smesta napade iz sve snage. Mač mu zasikta i pogodi pravo u metu. Začu se tup zvuk; odrubljena glava odbi se o zid, a za tim zvukom začu se kako leš pada na pod.

Gavin se skljoka uz krevet, dok mu je krv kuljala iz rane na boku. Počeo je da gubi svest, mada mu je bilo teško da to oceni u mračnoj sobi. Posegao je ka mestu gde je, po njegovom sećanju, bila Egvenina ruka - ali bio je preslab da bi je dosegao.

Trenutak kasnije, on pade na pod. Poslednja misao bila mu je da i dalje ne zna je li ona živa ili mrtva.

„Velika gospodarice", reče Katerina, klečeći pred Mesanom, „ne možemo da nađemo tu stvar koju si opisala. Pola naših žena traga za njom, dok se druga polovina bori protiv crva koji pružaju otpor. Ali nema ga nigde!"

Mesana prekrsti ruke ispod nedara, razmišljajući o okolnostima. Nehajno ošinu Katerinu po leđima šibama od Vazduha. Neuspeh uvek mora biti kažnjen. Postojanost je ključna u svim vidovima obuke.

Bela kula podrhtavala je nad njom, mada je ona bila sigurna tu gde se nalazila. Nametnula je svoju volju okolini, stvorivši novu prostoriju ispod podruma, isklesanu kao džep u kamenu. Deca koja se bore iznad nje očigledno misle da dobro poznaju to mesto, ali ipak su deca. Ona je u Tel’aran’riod dolazila čitavo stoleće pre nego što je bila zatočena.

Kula opet zadrhta. Ona pažljivo razmisli o okolnostima u kojima se nalazi. Aes Sedai su nekako našle snoklin. Kako li im je pošlo za rukom da nađu takvo blago? Mesana želi da ga prisvoji skoro koliko i da ovlada onim detetom od Amirlin, Egvenom al’Ver. Sposobnost da se neko utočište zaštiti od kapija... Pa, to je alatka od presudne važnosti, naročito kada bude rešila da napadne druge Izabrane. Ta alatka je delotvornija od štitova, čuva snove od ma kakvog upada i zaustavlja sve oblike Putovanja koji vode u neko područje i iz njega, sem onih dopuštenih.

Međutim, pošto je snoklin postavljen, on takođe ne može da premesti ovu bitku protiv dece iznad nje na neko prikladnije i pažljivo odabrano mesto. To je dovodi do besnila. Ali ne, neće dopustiti da je savladaju osećanja zbog tih okolnosti u kojima je.

„Vrati se gore i usmeri sve na zarobljavanje Egvene al’Ver", naredi Mesana. „Ona će znati gde je naprava." Da, to joj je sada jasno. Jednim činom postići će dve pobede.

„Da... gospodarice..." Katerina je i dalje klečala, dok su šibe Vazduha tukle po njenim leđima. A, da. Mesana oštro mahnu i raščini tkanje. U tom trenutku, nešto joj sinu.

„Sačekaj jedan trenutak", reče ona Katerini. „Staviću jedno tkanje na tebe..."

Perin se pojavi na samom vrhu Bele kule.

Koljač je držao Skakača za kožu iznad vrata. Vuk je bio probijen strelom kroz bok; krv mu se slivala niz šapu. Vetar je duvao preko kamena, hvatajući krv i rasprskavajući je.

„Skakaču" - zakorači Perin prema njemu. I dalje je osećao Skakačev um, premda je bio slab.

Koljač s lakoćom diže vuka. A onda diže i nož.

„Ne“, reče mu Perin. „Uzeo si šta si hteo. Sada idi."

„A šta si mi ti ono ranije rekao?", upita Koljač. „Da znaš kuda ću otići i da ćeš me slediti? Na ovoj strani je prelako otkriti gde je snoklin."

Koljač nehajno baci vuka s Kule.

„NE!“, vrisnu Perin. On skoči u stranu, ali Koljač se pojavi pored njega, zgrabi ga i diže nož. Perinov skok obojicu ih obori s Kule, a Perinu zaigra u utrobi dok su padali.

Pokuša da pošalje sebe nekud drugde, ali Koljač ga je držao i veoma se trudio da ih obojicu zadrži na tom mestu. Na tren su zatreperili, ali nastavili su da padaju.

Koljač je tako snažan. Miris mu je iskvaren, kao nešto ustajalo, izmešano s vučjom krvlju. Nožem je tražio Perinovo grlo, a Perin nije mogao ništa drugo nego da digne ruke kako bi ga zaustavio, mislima čineći da mu košulja postane tvrda kao čelik.

Koljač pritisnu još jače. Perin na tren oseti slabost i rana na grudima ga zapeče dok su se on i Koljač prevrtali po vazduhu. Nož raseče Perinu rukav i zari mu se u podlakticu.

Perin vrisnu. Vetar je bio tako glasan oko njega. Prošlo je svega nekoliko trenutaka. Koljač istrgnu nož iz rane.

Skakaču!

Perin zaurla i udarcem noge odgurnu Koljača od sebe, tako da ga ovaj pusti. Dok ga je ruka pekla od bola, Perin se okrenuo u vazduhu. Tle je hrlilo ka njima. Snagom volje premestio se na drugo mesto i pojavio neposredno ispod Skakača, uhvativši vuka u padu na tle. Kolena mu klecnuše; zemlja oko njega se raspuče - ali bezbedno je spustio Skakača.